Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques
Недавно сам објавила текст Дух британске подмуклости и америчке бруталности у коме сам изнела чињенице о томе како је Запад уништио новинарску професију. Иако се формално изјашњава за слободу говора, колективни Запад чини све да угуши сваку слободну мисао. Репресија и цензура у државама које себе називају демократским, досегла је такав степен да се може поредити једино са војном диктатуром. Злоупотреба медија за прикривање ратних операција САД и НАТО и јесте била основна идеја којом се ова коалиција западних држава води још од деведесетих година прошлог века.
Принцип је увек исти, западне државе стају на страну једне стране у пројектованом сукобу, а против друге сукобљене стране користе све могуће методе специјалног рата, укључујући и информациону. Медијска ратна машинерија у рукама Запада је постала најопасније оружје двадесет првог века. Дозвољена су искључиво диригована извештавања ангажованих новинара, а свако независно извештавање је крајње недопустиво. Усамљени независни новинари већ годинама раде на сопствени ризик и у готово немогућим условима.
Такав случај је био и са Гонзалом Лиром, држављанином САД и Чилеа, који се 2012. године оженио Украјинком и након неког времена преселио у Харков. Овај амерички режисер, историчар, писац и новинар (завршио је престижни факултет у САД на катедри за историју и филозофију) усудио се да извештава о ратним дешавањима у Украјини, онако како је мислио да треба. Свакодневно је објављивао своје коментаре на разним интернет платформама од YouTube (где је имао 140 хиљада пратилаца) до друштвених мрежа (на X преко 170 хиљада пратилаца) о ономе што је могао својим очима да види. Он је украјински сукоб назвао ратом који Сједињене Државе воде против Русије, критиковао је Владимира Зеленског за изазивање сукоба у Украјини, говорио је о неонацистичком карактеру власти као и о кијевским наонацистичким батаљонима, разоткрио је инсценирану причу о „масакру у Бучи“ и сведочио томе да ВСУ гађа цивиле на својим територијама. Лира је тврдио да у Украјини не постоји демократија ни у траговима, да је Зеленски марионета која нема никаву власт у Кијеву, а да је Викторија Нуланд (заменик државног секретара САД за политичка питања) та која је председник Украјине у сенци. Такође он је писао о репресији која се спроводи над новинарима у Украјини и о гашењу свих медија који нису одговарали кијевском режиму. Да ли је веровао да му је пасош САД гаранција да му се ништа неће десити или је био лудо храбар, тешко је проценити. Оно што је сигурно на основу његових објава, то је да је био свестан тога са каквим режимом се сукобљава. Оптужили су га да је „руски пропагандиста“, „агент Кремља“ и „конспиролог“.
Гонзало Лира о томе шта ће се десити са НАТО након губитка рата у Украјини:
На пролеће прошле године украјинска служба безбедности (СБУ) у Харкову је извршила претрес у његовом стану и ухапсила га под оптужбом да негира „руску агресију на Украјину“ и велича руску специјалну војну операцију (СВО). Русија је тада позвала светску новинарску јавност да се ангажује око заштите овог новинара. Након неколико недеља проведених у затвору и плаћања новчане кауције, Лира је спроведен из затворске установе у кућни притвор. У истражном поступку нису пронађени никакви докази против Лире за оптужбе да је руски шпијун. Украјина му је одузела пасоше (амерички и чилеански) и сва друга документа укључујући и возачку и саобраћајну дозволу, конфискован му је компјутер са додатном опремом и забрањено му је да напушта стан. Сви његови налози на интернету су тада блокирани. Гонзало Лира је затим отворио нов YouTube канал на ком га је запратило више од 80 хиљада пратилаца.
Схватајући да је угрожен у Украјини, Лира је 1. августа прошле године покушао да побегне на мотоциклу у Мађарску и тамо затражи уточиште. Наставак суђења му је био заказан за 2. август и он је проценио да мора пре тога да напусти Украјину. У задњем видеу (1, 2, 3) који је објавио на свом каналу, говорио је о томе какве муке је проживео у украјинском затвору и разлозима зашто се одлучио на бекство из Украјине. Овом породичном човеку који има двоје деце од 8 и 10 година, забрањен је контакт са породицом, није му дозвољено да ангажује адвоката и претила му је затворска казна од 5-8 година. У затвору је више пута жестоко претучен, сломњено му је ребро, повређено око. С обзиром на то да је његово здравље било озбиљно угрожено, Лира је био сигуран да неће преживети уколико поново заврши у украјинском затвору.
Нажалост, Лира није успео да побегне из Украјине, поново је ухапшен и одведен у затвор, где је и убијен. Новинар је у октобру, док је био у притвору, оболео од обостране упале плућа. Према речима његових рођака, управа затворске установе је игнорисала ову чињеницу и није му пружила лекарску помоћ. Тек у јануару када новинар готово није могао више да дише, пребацили су га у затворску болницу где је умро у ноћи 11. јануара. О смрти новинара је известио амерички ТВ водитељ Такер Карлсон, позивајући се на његовог оца. Амерички бизнисмен Елон Маск такође је прокоментарисао Лирину смрт, назвавши је „безаконом“. Раније се обратио украјинском председнику Владимиру Зеленском са захтевом да објасни Лирино хапшење. Он је такође упитао зашто је један амерички држављанин утамничен у Украјини након што је Вашингтон послао више од 100 милијарди долара тој земљи. Оно што је најупечатљивије у читавом случају, то је да је Амбасада САД у Украјини, као и америчка администрација, потпуно игнорисала овај случај, без обзира на то што се ради о држављанину САД. У свом последњем видеу, Гонзало Лира је говорио и о томе да су се САД ангажовале око ослобађања кошаркашице која је у Русији ухапшена са наркотицима, као и око новинара који је оптужен за шпујунажу у Русији, али да њему и његовој породици нису желелу да укажу никакву помоћ. Породица Лире у САД је неколико пута успела да постави питање Стејт департменту о хапшењу држављанина САД у Украјини, али су представници власти избегавали било какав одговор. За смрт Гонзала Лире његова породица оптужује Бајдена. Отац Лире је изјавио порталу Grayzone да „Не може да се помири са тим како је умро његов син. Њега су мучили у затвору и држали без контакта са спољним светом осам месеци и 11 дана. Амбасада САД није урадила ништа како би помогла мом сину. Одговорност за његову смрт носе Владимир Зеленски и излапели амерички председник“.
Такође нико од заштитника људских права са Запада није коментарисао случај мучења америчког држављанина у харковском затвору, као ни водећи западни медији током вишемесечног притвора Лире. Наравно, сада прећуткују и убиство. То све говори у прилог чињеници да се ради о дубоко корумпираном систему који селективно врши функцију водећи се двоструким стандардима и сопственим интересима. За САД Лира очигледно није био подобан грађанин, па је препуштен својој судбини. Истинити искази овог новинара, више су него непријатни за америчку администрацију, јер доводе у питање њихове конструкције. У Украјини су убијени и многи други новинари и јавни делатници који су се успротивили неонацистичком режиму, као што је украјински опозициони новинар Олес Бузина, а украјински режим је проширио своје делатности и на друге државе. У Русији је убијена Дарија Дугина, Владлен Татарски, а недавно је у Египту убијен новинар Мухамед Ел Алави који је писао о куповини виле у Египту на име таште украјинског председника.
Дакле угрожени су апсолутно сви новинари који противрече западним тврдњама и пропаганди, посебно они који извештавају из ратних подручја. Вреди напоменути да је у Гази је од ескалације сукоба у октобру убијено више десетина новинара и то оних који су извештавали са палестинске стране. Према наводима Међународне федерације новинара, која је водећа светска организација за одбрану права новинара, у Гази је за два месеца од октобра до децембра прошле године погинуло 68 новинара, што је више од једног дневно.
Погледајте докуметарни филм Када лагање постане професија:
17. јануар 2024.