Драгана Трифковић за азербејџански GLOBALinfo
На територији Косова и Метохији је поново дошло до ескалације сукоба између српског становништва и сепаратистичких косовских власти. Услови у којим Срби на Косову и Метохији живе су неприхватљиви. Наиме они су изложени континуираној тортури која се над њима спроводи. За то највећу одговорност сносе међународни фактори који контролишу ову територију, у првом реду КФОР односно НАТО. Неопходно је подсетити да је 2004. године у присуству КФОР-а извршен погром над српским становништвом. За то су косовски Албанци имали одобрење од Запада.
Независно Косово је пројекат САД, које већ годинама покушавају да заобиђу међународно право и ово питање реше на штету Србије у оквиру бриселских преговора. Инсистирање на томе да српске власти потпишу свеобухватни договор са Приштином и тиме дефакто признају косовску независност, достигло је свој максимум последњих месеци. Западне силе види да се однос међународних снага мења, не у њихову корист, и желе да доврше пројекат косовске независности чиме би осигурале своје присуство на овој територији. Такође оне сматрају да је за српско-руске односе кључно питање Косова и да уколико се овај проблем реши на штету Србије, тиме ће уклонити и руски утицај са Балкана.
Запад сада пред Србију ставља два захтева, један је увођење санкција Русији , други потписивање мировног споразума са Приштином, чиме би се Србија и одрекла претензија у будућем да реинтегрише ову територију у свој састав. Истовремено подстичу конфликтну ситуацију, како би Београд принудили на те кораке. Потпуно је јасно да власти на Косову ни о чему не одлучују самостално и да је косовска независност имагинарни појам. Косовске власти су под потпуном контролом Запада. Из тог разлога, пред Београдом је одлучујући избор, тачније пред српским властима. Да подлегну уценама са Запада на штету државних и националних интереса, или да се томе супротставе у складу са Уставом Србије и обавезом да заштите своје становништво на Косову.
Треба напоменути да се апсолутна већина Срба противи предаји и одрицању од Косова и Метохије, може се рећи 90% становништва. Због тога тешко је замислити да власт може да се усуди на то да донесе одлуке које су противне вољи толиког процента грађана Србије. Ако до тога дође, Србе на Косову и Метохији може да задеси иста судбина као Србе у Хрватској, који су деведесетих чекали помоћ из Београда а завршили бежећи на тракторима. Наиме, руководство Србије даје сталне изјаве да жели да сачува мир на Балкану, али како је то могуће ако албански сепаратисти не желе мир. Чак ни потписивање мировног договора са Албанцима не би могло да донесе мир. То би само мога да буде изговор Александра Вучића да удовољи захтевима Запада.
По мојој оцени, јединствени излаз из ове ситуације је поништавање неуспелих бриселских споразума и инсистирање на томе да се преговарачки процес о Косову и Метохији врати у оквире међународног права, Резолуције 1244, односно у СБ УН. Статус Косова не може да се реши без СБ УН, а ми видимо да Запад све време покушава да то уради заобилазним путем. Противно резолуцији 1244 Запад је формирао и војску Косова и реализовао још низ противправних радњи.
Уместо да Србија предаје захтев КФОР-у односно НАТО о повратку до 1000 припадника безбедносних снага Србије, на шта има право по Резолуцији 1244, Србија треба да се обрати СБ УН које су задужене за спрвођење ове Резолуције. Поред тога Србија треба да се обрати државама које нису признале лажну државу Косово и првенствено Русији чији званичници су више пута изјавили да су спремни да подрже Србију по питању Косова, уколико им се Србија обрати. Такође ту је и Кина која је много пута изразила подршку очувању српског територијалног интегритета.
Уколико се то не деси, значи да српске власти само манипулишу јавним мњењем Србије, односно, захтев НАТО да дозволи повратак српских безбедносних снага на територију Косова и Метохије, користе за унутрашње потребе како би умириле јавност док реализују америчке захтеве упућене преко Брисела.
20. децембар 2022.