Од 6-7 децембра одржана је међународна научна конференција „Проблеми оживљавања фашизма у Европи у 21. веку и могућности његовог превазилажења“. Догађај је организовао Центар за геостратешке студије (Београд) уз подршку интернет издања IMHOCLUB.EU. На конференцији која је одржана у онлајн формату, учествовало 37 научника, публициста, јавних личности из 23 државе света.
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије у свом поздравном говору на почетку конференције, истакла је:
„Прошло је 80 година од стварања анти-фашистичких покрета у Европи, а данас се поново суочавамо са проблемом за који смо мислили да је решен окончањем Другог светског рата. Увиђајући те проблеме као одговорни интелектуалци, не смемо да затварамо очи пред оним што видимо. Циљ данашње конференције управо и јесте заједничка дискусија о овој теми многобројних учесника из целог света.
У свом излагању ћу рећи нешто о хронологији догађаја и разлозима за поновно оживљавање нацизма и фашизма у 21. веку, али пре тога желим да скренем пажњу свим учесницима да ће се на конференцији обратити еминентни стручањаци из различитих области и водећа светска имена слободне мисли, која ће тему наше конференције анализирати из разчичитих погледа. Након дводневног излагања учесника конференције и заједничке дискусије, донећемо закључке као и план даљег деловања. Прва конференција је само почетак нашег дугорочног пројекта који треба да окупи бројне интелектуалце, научнике, слободне новинаре и независне активисте из целог света.
Свим учесницима конференције желим да препоручим књигу професора Александра Гапоненка, директора Института за европске студије, Европски фашизам: проблеми идентификације и превенције. Професор Гапоненко је са научног становиштва врло јасно детерминисао узроке настанка фашизма и нацизма, као и разлоге њиховог оживљавања, узумајући као кључни пример распад Југославије и бомбардовање Србије.
Сада видимо да многе европске државе ћуте над оживљавањем нацистичке идеологије у Украјини, или чак негирају да се то дешава. Овакве тенденције нису искључиво везане за Украјину, већ и остатак Европе, Централну Азију, Америку, Канаду и друге делове света. Годинама уназад се врши фалсификовање историје са циљем изједначавња улоге нацизма и комунизма, стављањем у исту раван Хитлера и Стаљина, што је равно злочину. Као што знамо, а о томе се такође често не говори, Совјетски Савез је у Другом светском рату изгубио преко 27 милиона становника, од чега су највећу жртву на себе преузели народи са овог простора. Уместо захвалности за толику жртву принету за ослобађање света од мрачне нацистичке идеологије, многи европски политичари данас, изражавају презир према Русији. Забрањују се књиге, музика, руски језик, руше се споменци и врши се систематско насиље над Русима у многим европским и постсовјетским државама, како се то чинило над јеврејским народом за време нацистичке Немачке. Бирократија ЕУ већ годинама покушава да умањи значај руске победе у Другом светском рату, а кроз литературу се намеће идеја да су САД ослободиле Европу.
Поред тога, свет је суочен са порастом тероризма који данас присуствује у форми међународног тероризма, очигледан је и проблем пораста исламофобије, расизма и других екстремистичких тенденција.
Ово су само неки од проблема о којима морамо отворено да разговарамо, како не бисмо као европско друштво потпуно отишли странпутицом“.
У наставку излагања Драгана Трифковић је изнела следеће тезе на задату тему: Феномени нацизма/фашизма у Европи: историјски и теоријски аспекти.
„У позивном писму учесницима конференције напоменули смо да се манифестација поклапа са 80. годишњицом стварања првих антифашистичких организација у Европи: 6-8. децембра 1942. године, када је у граду Босански-Петровац (Југославија) одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена, а крајем децембра 1942. године у Бихаћу је одржан Први конгрес антифашистичке омладине. За Србе је тема Другог светског рата посебно болна, јер се под његовим окриљем водио и грађански рат. Ипак, без обзира на то трагично искуство, Срби не смеју да се одричу свог антифашистичког наслеђа, јер су међу малобројним народима у Европи који су отворено водили борбу против нацизма од самог почетка Другог светског рата и за то поднели огромну жртву. Још један проблем у вези са наслеђем и очувањем анти-фашистичке борбе код Срба, је неадекватан однос југословенских власти, односно Јосипа Броза Тита који је био етнички Хрват, према догађајима током Другог светског рата, када је нацистичка Независна држава Хрватска, убила више стотина хиљада Срба, Рома и Јевреја у концентрационим логорима. Хрватска за то није сносила одговарајуће последице, јер се након Другог светског рата водила политика братства и јединства међу југословенским народима. Рекла бих да ни украјински нацизам након Другог светског рата у Совјетском Савезу није до краја разобличен због исте политике братства и јединства. Руска Федерација тек сада отвара одређену архивску грађу из Другог светског рата која сведочи о томе да су главни егзекутори у концентрационим логорима, рецимо у Брјанској области која је познати партизански крај, били етнички Украјинци. Усташка, као и бандеровска идеологије, није до краја искорењена, што за последицу има обнављање ових идеологија.
Срби су се са тиме суочили поново током распада Југославије, када је држава Хрватска уз помоћ Сједињених Америчких Држава и НАТО, организовала етничко чишћење Срба са територија на којима су Срби вековима живели, у операцијама Бљесак и Олуја. Деведесетих година прошлог века, колективни Запад је играо на карту етничких и религијских подела на простору бивше Југославије, подржавајући хрватски и албански национализам, као и исламски екстремизам, ради остваривања сопствених војних и економских интереса. Стратегија стварања етничких и религијских конфликата, јасно је описана у књизи Сукоб цивилизација, америчког стратега Самјуела Хантигтона. НАТО агресија на Србију 1999. године, када је 19 земаља НАТО бомбардовало српске градове 78 дана без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, била је јасна прекретница када је владавина права замењена правом силе.
Објављивање рата тероризму од стране Сједињених Америчких Држава, након чега је уследила инвазија на Авганистан, Ирак, Либију, рат у Сирији, довела је до дестабилизације читавог Блиског истока и стварања мреже међународног тероризма који је само добио на снази.
Коначно стварање лажне државе Косово под америчким протекторатом, довођењем на власт терористичких структура, био је јасан сигнал свима ван колективног Запада, да уколико се такви процеси не зауставе, ући ћемо у фазу глобалне дестабилизације. Организовање државних удара, смена неподобних режима, подржавање екстремног национализма, коришћење медија као оружја, подривање суверенитета држава кроз невладине организације, економски механизми притиска на друге државе, уништавање културно-историјског блага и традиционалних вредности, додатно су допринели процесима дестабилизације.
Када говоримо о нацизму или фашизму, најједноставније можемо да га идентификујемо као зло. Међутим проблем је да зло нема увек јасно препознатљиве појавне облике и да се оно често представља као добро. Зло може да буде сакривено и иза хуманих идеја као што смо се уверили, иза идеја о људским слободама, демократији, заштити животне средине или права мањина.
Наш нобеловац Иво Андрић написао је у књизи „Знакови поред пута“: “Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете”. Мислим да је данас то проблем са којим су многи европски народи суочени. О томе како смо дошли данас до овакве ситуације се може много говорити, и сигурно ћемо током конференције успети да идентификујемо одређене узроке. Скренула бих пажњу учесницима и на књигу аутора Џона Лофтуса „Нацистичка тајна Америке“ у којој је описао послератно досељавање источноевропских нацистичких ратних зличинаца у Сједињене Америчке Државе. Верујем да је то у великој мери утицало на америчку политику, посебно након завршетка „хладног рата“ и губитка равнотеже између две велике силе, односно у периоду који зовемо монополарни светски поредак када су САД преузеле улогу једине велике светске силе. Тај период је иза нас и ми сада живимо у мултиполарном свету који треба да се заснива на међусобном уважавању различитих интереса и стварању консензуса нарочито великих сила као што су Сједињене Америчке Државе, Русија и Кина. На крају цитирала бих изјаву за коју није тачно утврђено коме припада, али је данас постала веома популарна: „The fascist of the future will be called anti-fascists“. Она говори о томе да се тема фашизма и нацизма често злоупотребљава, а то можемо да сагледамо и кроз злоупотребу демократије, људских права, екологије, сексуалних мањина и слично. Данашње облике фашизма због тога, није лако идентификовати, посебно јер се антифашизам употребљава на речима, а истовремено про фашизам у пракси. Верујем да ће наша конференција, као и наше будуће деловање, успети да разјасне многе чињенице. Међу учесницима конференције је неколико мојих српских колега, које ће изнети детаљније осврте на теме које су за нас у Србији најважније. То је хрватски нацизам у савременом облику, Украјина и Косово, пример двоструких стандарда Запада и положај Срба у новом светском поретку, последице НАТО агресије и кршења међународног права“.
29. децембар 2022.
Упутнице:
https://geostrategy.rs/rs/drustvo/1179-xxi
https://geostrategy.rs/rs/drustvo/1192-djun-r-dni-sp-r-i-l-sicni-f-siz-zivlj-v-u-vr-pi
https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/1184-p-l-r-g-r-b-r-s-s-vlj-u-n-s-u-l-nc
