Преносимо са портала www.ifimes.org
Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС)[1] из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. ИФИМЕС анализира ситуацију у Црној Гори поводом пријевремених парламентарних избора, који ће се одржати 11.јуна 2023.године. Из анализе „Парламентарни избори у Црној Гори 2023: Изборе одлучују млади бирачи“ објављујемо најважније и најзанимљивије дијелове:
Парламентарни избори у Црној Гори 2023:
Изборе одлучују млади бирачи
Пријевремени парламентарни избори, који ће се одржати 11.јуна 2023.године, су дванаести парламентарни избори од увођење вишестраначког система и шести у независној Црној Гори. Право гласа на изборима има око 542 хиљаде бирача уписаних у централни бирачки списак. Црна Гора има пропорционални изборни систем у коме је цијела земља једна изборна јединица. На изборима се бира 81 посланик/ца за Скупштину Црне Горе. Изборни праг износи 3%.
Међународни институт IFIMES је објавио анализу о догађањима у Црној Гори 28.априла 2023 са насловом „Црна Гора 2023: Крај приватне државе“, линк: https://www.ifimes.org/ba/istrazivanja/crna-gora-2023-kraj-privatne-drzave/5164
На парламентарним изборима 11.јуна 2023. црногорски грађани моћи ће да бирају између 15 изборних листа (странака и коалиција): ● ПРАВДА ЗА СВЕ! – ДР ВЛАДИМИР ЛЕПОСАВИЋ ● ПРЕОКРЕТ ЗА СИГУРНУ ЦРНУ ГОРУ – СРЂАН ПЕРИЋ ● ПОКРЕТ ЗА ПРОМЈЕНЕ – ПРВО ЦРНА ГОРА – НЕБОЈША МЕДОЈЕВИЋ – РЕФОРМЕ ЗА СПАС ЗЕМЉЕ ● ДА, МИ МОЖЕМО ЗА ГРАЂАНСКУ ЦРНУ ГОРУ! ● ХГИ – НА ПРАВОЈ СТРАНИ СВИЈЕТА ● СДП – ЗА НАШУ КУЋУ ● ЗАЈЕДНО! ЗА БУДУЋНОСТ КОЈА ТИ ПРИПАДА – ДАНИЈЕЛ ЖИВКОВИЋ (ДПС, СД, ДУА, ЛП) ● АЛБАНСКИ ФОРУМ – НИК ГЈЕЛОСХАЈ БЕСА ЗА ЕВРОПСКИ РАЗВОЈ ● ЈАСНО ЈЕ! – БОШЊАЧКА СТРАНКА – МР ЕРВИН ИБРАХИМОВИЋ ● ЕВРОПА САД – МИЛОЈКО СПАЈИЋ ● ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ (Нова српска демократија, Демократска народна партија Црне Горе, Радничка партија) ● АЛЕКСА И ДРИТАН – ХРАБРО (Демократска Црна Гора и Грађански покрет УРА) ● „СНП – ДЕМОС – ЗА ТЕБЕ ● АЛБАНСКА АЛИЈАНСА – АЛЕАНЦА СХQИПТАРЕ ● НАРОДНА КОАЛИЦИЈА – СЛОЖНО И ТАЧКА“ – (Дејан Вукшић – Демохришћански покрет; Марко Милачић – Права Црна Гора; Владислав Дајковић – Слободна Црна Гора; Драгица Перовић – Демократска српска странка; др Новица Станић – Покрет за Пљевља).
Национална разноликост чини земљу јачом
Црна Гора је мултиетничка земља. Актуална влада је својеврсни уникум, јер су владу формирале мањинске заједнице. Премијер је постао Дритан Абазовић, предсједник Грађанског покрета УРА, који се залаже за грађанску, европску и еколошку Црну Гору. Ради се о досада најинклузивнијој влади, која је допринијела препороду и афирмацији мањинских заједница. Дритан Абазовић (УРА) заједно са својим коалиционим партнером Алексом Бечићем (Демократе Црне Горе) направили су споразум са младима “Бројимо храбре идеје младих“, којима треба осигурати бољу и извјеснију будућност и обавезали су се, да ће младима пружити одговорност за вођење државе.
Вођење владе преузео је млади премијер Дритан Абазовић, који је перципиран као један од најталентиранијих европских лидера. Абазовић је грађанима Црне Горе понудио партнерство и нови политички концепт друштвеног договора и модел дјеловања кроз сарадњу и стварања инклузивног друштва, за разлику од Мила Ђукановића (ДПС), који је протекле 33 године створио однарођени режим, којег је сачињавала олигархија окупљена око њега заснована по истој матрици помоћу које Владимир Путин и његова олигархија владају у Русији. Предсједнички избори одржани су 2.априла 2023.године и Црна Гора је добила новог предсједника Јакова Милатовића из Покрета „Европа сад“ (ПЕС).
Аналитичари сматрају, да национална разноликост Црну Гору чини још јачом, а при томе је важно менаџирати свим њеним разликама, што је у протеклој години дана успјешно радила Влада Црне Горе са премијером Абазовићем на челу. Због тога је важно извући поуку из Црне Горе, да се никоме и никада не деси да један човјек (Мило Ђукановић), који је створио приватну државу и да држава буде власништво једног човјека и једне политичке партије (ДПС). Врло важан моменат је, да је се Црна Гора ослободила страха од Ђукановићевог (ДПС) режима, који је чинио неправду према мањинским заједницама. Због тога охрабрује самосталан наступ Бошњачке странке (БС) Ервина Ибрахимовића, како би престали бити највећа колатерална штета независности Црне Горе и ДПС-а. Ибрахимовић сматра, да „Нема просперитетне и јаке Црне Горе без јаке Бошњачке странке и без Бошњака, равноправних у њој“. Неизбјежно се поставља питање, да ли Ибрахимовић на овим изборима најављује бошњачки политички препород?
Враћање Луке Бар под суверенитет државе Црне Горе
Борба против криминала и корупције је у фокусу актуалне владе. Рука правде не смије заобићи никога у Црној Гори. Оне политичке снаге које се докажу у борби против (организираног) криминала и корупције, декриминализацији полиције и правосуђа и које буде радиле у интересу правде добит ће подршку на парламентарним изборима. Демонтажа режима Мила Ђукановића и ДПС-а је основа за будући просперитет државе, будућност мора бити заснована на владавини права.
Актуална Влада Црне Горе покренула је активности и мјере за враћање Луке Бар под суверенитет државе Црне Горе, јер је у бројним међународним извјештајима Лука Бар детектирана и третирана као локација преко које се одвијају различити облици међународног криминала. За вријеме Ђукановићеве владавине Црна Гора је постала легло регионалног и међународног криминала. Бројни су извјештаји који су указивали, да је Црна Гора уточиште криминала, који је од стране Запада толериран, јер је изговор био, да су крхак мир и привидна стабилност важнији од демократије и владавине права. Криминал у Црној Гори има своје коријене још из времена ратова у региону и међународних санкција и у том периоду створиле су се нераскидиве везе између политичких и мафијашко-криминалних структура.
Доласком Владе Дритана Абазовића Црна Гора постала је несигурно уточиште за (организирани) криминал, који је почео постепено напуштати Црну Гору и тражити повољније легло у другим државама региона, посебно у Србији, која се суочава са тим проблемом, јер мафијашко-криминалне структуре желе преузети институције државе. Милу Ђукановићу је у једном тренутку одговарало да дио криминала и мафије измјести у Србију, али и у друге државе региона како би постао политички фактор у тим државама.
Аналитичари сматрају, да је од највеће важности консолидирати власништво Луке Бар, а најоптималнија варијанта је, да држава Црна Гора постане 100% власник Луке Бар умјесто досадашњег расцјепканог власништва у којем учествују поједини врло сумњиви приватни сувласници са тешким бременом поријекла имовине, криминала и корупције.
Ребаланс буџета због суфицита
Буџет Црне Горе за 2023.годину износи 2,9 милијарди еура, који је за 160 милиона већи од буџета за 2022.годину. Забиљежена су рекордна издвајања за социјалну политику од 785 милиона еура, буџетом су гарантиране веће пензије, плате за око 50 хиљада запослених у државној управи, просвјети, полицији, војсци, ватрогасцима и немедицинском кадру у здравству.
Приходи су већи 225 милиона еура и ребаланс буџета по први пут је због оствареног суфицита. Црна Гора има најнижу годишњу инфлацију у региону, која износу свега 8,6% (Извор: Еуростат). Забиљежене су рекордне стране инвестиције у 2022.години од преко милијарду еура. Приходи буџета по три основа (добит од правних особа, ПДВ, акцизе) биће у 2023.години чак пола милијарде већи него 2019.године.
Враћање Републике Црној Гори
Црна Гора има дугу и снажну демократску традицију. Иако држава има републикански карактер у њеном имену не стоји име Република него само Црна Гора. Управо из тих разлога потребно је коригирати званично име државе Црна Гора у име Република Црна Гора и тиме исправити тај пропуст за којег је најодговорнији тадашњи предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић (СДП).
Демократске промјене у Црној Гори су незаустављив и неповратан процес. Нова Влада треба да ојача свој демократски капацитет са политичким снагама које чине тзв. анти-Ђукановићевски и анти-ДПС блок. Изборе одлучују млади бирачи и њихов масован излазак на изборе. Црна Гора не смије бити жртва радикалног црногорског национализма и православног клерикализма. Предсједнички избори су показали да Црна Гора излази из тог стања. Црна Гора може напредовати само уколико су политичари на црногорској политичкој сцени прихватљиви и за друге етничке заједнице осим за заједницу из које потичу. Наставак борбе против криминала и корупције разоткривају улогу Мила Ђукановића и његове олигархије што ће захтијевати својеврсну лустрацију у Црној Гори. Црна Гора спремно дочекује надолазећу рекордну туристичку сезону, јер приходи од туризма за први квартал 2023.године износе 119 милиона еура, док су 2022.износили 45 милиона еура. Црна Гора показала је солидарност са Украјином, чак 5% становништва Црне Горе чине избјегли Украјинци, што је пропорционално највећи постотак у Европи.
Истраживање јавног мнијења
Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (IFIMES) је у периоду 10. до 22. маја 2023.године спровео истраживање јавног мнијења методом теренског дубинског интервјуа на територији Црне Горе. Стандардна девијација +/-3. Контрола на 10% узорка. Стопа поузданости 95%.
Узорак је случајан троетапни и обухвата 1.208 анкетираних, пунољетних држављана Црне Горе оба спола. У анкети нису хтјела учествовати 66 случајно изабрана испитаника, 32 нису одговарала одређеном узорку. Демографски подаци су од Управе за статистику Црне Горе – МОНСТАТ. Структура је приближно усклађена испитаницима из урбаних и неурбаних средина. Етничка, сполна, старосна, социјална и образовна структура анкетираних приближно одговара структури становништва Црне Горе на основу података МОНСТАТ-а. Издвајамо одговоре на најважнија и најзанимљивија питања.
Подаци о узорку:
• Узорак: случајан троетапни
• Величина узорка: 1.208 испитаника (пунољетни грађани оба пола)
• Методологија: теренски дубински интервју
• Период: од 10. до 22.5.2023
• Степен поузданости: 95%
• Контрола: на 10% узорка
• Стандардна девијација +/-3
• Територија: Црна Гора
Напомена:
У истраживању јавног мнијења није обухваћена подршка политичким партијама, јер се у периоду обављања истраживања јавног мнијења још увијек није знало који политички субјекти ће учествовати на изборима и у којем облику (самостално или коалиције).
Сматрате ли спорном одлуку о расписивању пријевремених парламентарних избора за 11.јуни 2023. од стране тадашњег предсједника Мила Ђукановића?
-ДА 69,7%
-НЕ 22,1%
-НЕМАМ СТАВ 8,2%
Да ли намјеравате изаћи на пријевремене парламентарне изборе 11.јуна 2023.?
– ДА 74,2%
– НЕ 17,3%
– НЕ ЗНАМ 8,5%
Подржавате ли чланство Црне Горе у ЕУ?
-ДА 68,6%
-НЕ 22,1%
-НЕМАМ СТАВ 9,3%
Да ли су испуњена ваша очекивања чланством Црне Горе у НАТО-у ?
-ДА 68,7%
-НЕ 22,1%
-НЕМАМ СТАВ 9,2%
Да ли Црна Гора иде правим путем?
-ДА 70,8%
-НЕ 21,0%
-НЕ ЗНАМ 8,2%
Како оцјењујете рад актуалне Владе Црне Горе предвођене премијером Дританом Абазовићем??
-УСПЈЕШНО 68,5%
-НЕУСПЈЕШНО 23,3%
-НЕМАМ СТАВ 8,2%
Ко је од политичких челника најприхватљивији за све етничке заједнице?
– Јаков Милатовић 31,3%
– Дритан Абазовић 30,4%
– Мило Ђукановић 11,1%
– Андрија Мандић 8,2%
– Милојко Спајић 18,2%
– Остали 0,8%
Да ли борба против (организираног) криминала и корупције мора бити приоритет у наредном периоду?
– ДА 68,40 %
– НЕ 20,80 %
– НЕМАМ СТАВ 10,80 %
Да ли подржавате рад Специјалног државног јавног тужилаштва Црне Горе предвођеног главним специјалним тужиоцем Владимиром Нововићем?
– ДА 63,20 %
– НЕ 21,40 %
– НЕМАМ СТАВ 15,40 %
Да ли као грађанин/ка Црне Горе имате оптимистичан поглед на будућност ?
– ДА 66,30 %
– НЕ 25,60 %
– НЕ ЗНАМ 8,10 %
Коју сусједну земљу сматрате нај пријатељском према Црној Гори ?
– Србија 40,10 %
– Босна и Херцеговина 30,80 %
– Косово 8,40 %
– Албанија 9,70%
– Хрватска 11,00%
Да ли сте за враћање пуног имена државе „Република Црна Гора“?
– ДА 81,30 %
– НЕ 15,60 %
– НЕМАМ СТАВ 3,10 %
IFIMES – Међународни институт за блискоисточне и балканске студије са сједиштем у Љубљани, Словенија, носилац је специјалног савјетодавног статуса при Економско-социјалном вијећу ECOSOC/UN, New York, Неw Yорк, од 2018.године и издавач је међународне научне ревије „European Perspectives”.