Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (IFIMES) [1] из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. IFIMES је поводом пријевремених предсједничких и парламентарних избора у Турској, који ће се одржати 14. маја 2023., припремио опширну анализу. Из опширне анализе „Турска 2023: Најважнији избори на 100-ту годишњицу оснивања Републике Турске – земља на прекретници“ издвајамо најважније и најзанимљивије дијелове.
Турска 2023:
Најважнији избори на 100-ту годишњицу оснивања Републике Турске – земља на прекретници
Турска се спрема, да спроведе предсједничке и парламентарне изборе 14.маја 2023.године, након што је турски предсједник Recep Tayyip Erdoğan најавио, да ће њихов датум, који је раније био заказан за 18.јуни, бити помјерен на 14.мај 2023. Ови избори су у Турској описани као „најважнији у хисторији земље“[2] од успостављања републике. Осим мноштва странака и предсједничких кандидата, постоји консензус унутар и изван Турске, да овај пут избори представљају прекретницу за будућност земље. Важност двадесет осмих предсједничких и парламентарних избора у Турској произлази из чињенице, да они долазе након 100 година од оснивања модерне Републике Турске од стране Mustafe Kemala Atatürka, јер република улази у други вијек свог постојања у врло сложеним глобалним околностима.
Нема сумње, да ови избори директно утичу на формулирање геополитичких односа [3], снага и баланса у контексту војног сукоба између источног и западног блока на тлу Украјине.Оно што ће турски бирачи одлучити током маја, неће се односити само на то ко ће владати земљом, већ и на то, како да влада, којим економским путем ће Турска кренути, те њену улогу у ублажавању глобалних и регионалних сукоба, као што су рат у Украјини и превирања на Медитерану, Блиском истоку и у Африци.
Изборни процес
Турско врховно изборно вијеће (YSK) објавило је, да на изборе могу изаћи 60.904.499 бирача, који ће моћи да гласају на 190.736 гласачких мјеста у земљи, те 3.286.786 бирача у иностранству, који ће моћи да гласају на 4.969 гласачких мјеста у иностранству између 27.априла и 9.маја 2023.године.
На изборни дан 14. маја 2023. одржат ће се два истовремена избора на којима ће бирачи бирати новог предсједника републике, као и 600 посланика/заступника за Велику народну скупштину Републике Турске.
Избор предсједника републике
Предсједник Републике Турске бира се директно у два круга, према којем кандидат мора освојити релативну већину (више од 50%) гласова, да би био изабран. Ако ниједан кандидат не освоји већину гласова у првом кругу, онда ће се одржати други круг избора 28.маја 2023. између два кандидата са највећим бројем освојених гласова из првог круга избора.
Предсједник Републике Турске подлијеже ограничењу мандата, највише два пута по пет година. Међутим, ако су пријевремени избори одржани прије краја другог мандата, трећи мандат је дозвољен. Пријевремени избори се могу одржати или уз сагласност 60% посланика/заступника у Великој народној скупштини Републике Турске или предсједничким декретом. Предсједнички кандидати морају имати најмање 40 година старости и морају имати завршено високо образовање. Кандидата може предложити свака политичка странка, која је освојила 5% гласова на претходним парламентарним изборима, али и странке, које нису прешле овај праг могу се удруживати и кандидирати заједничког кандидата, ако њихов укупан број гласова прелази 5%. Независни кандидати се могу кандидирати ако прикупе 100.000 потписа бирача.
Предсједнички кандидати су:
● Recep Tayyip Erdoğan, рођен 26.фебруара 1954. Актуелни предсједник суочити ће се са најтежим тестом током своје 20-годишње владавине. Оснивач је и лидер Странке правде и развоја (AKP), Ердоган води земљу откако је постао премијер 2002.године. Именован је за предсједника Републике Турске од стране парламента 2014.године, његове овласти су биле симболичне само у теорији, иако критичари тврде, да је он већ успоставио де-фацто предсједнички систем од доласка на ту дужност. Референдумом 2017.године отворен је пут ка предсједничком систему, а на изборима 2018. Ердоган је изабран за предсједника са 52,59% освојених гласова бирача уз велику изборну излазност од 86,24%. Ердоган кандидира у оквиру коалиције Народног савеза (Cumhur İttifakı), основане у фебруару 2018. између владајуће Странке правде и развоја (АKP Партија) и Партије националистичког покрета (MHP).
● Kemal Kılıçdaroğlu, рођен 17.децембра 1948., већ је 13 година главни опозициони лидер у држави. Лидер је Републиканске народне партије (CHP), којег кандидира Национална алијанса, позната и као „Стол шесторице“. Искусан је политичар, али му се спочитава недостатак каризме, а подржавају га три личности, које у великој мјери имају тај капацитет: Meral Akşener, предсједница Iyi партије, Mansur Yavaş, градоначелник Анкаре и Ekrem İmamoğlu, градоначелник Истанбула. Уколико Kılıçdaroğlu побиједи, очекује се да ће њих троје постати потпредсједници, што је необичан и нестабилан аранжман за сваку владу. Yavaş и İmamoğlu су заслужни за пораз АКП у два најважнија града на локалним изборима 2019. То је био је први сигнал, да владајућа странка AKP губи подршку бирача.
● Muharem Ince, рођен 4.маја 1964.године. Лидер је десничарске, националистичке Домовинске странке. Он ће се по други пут надметати против Ердогана након посљедњих предсједничких избора 2018.године, гдје је био поражен са 30,64% освојених гласова. Након изласка из CHP 2021. основао је Домовинску странку (MP). Упркос позивима опозиције, да повуче своју кандидатуру, како не би распршио опозиционе гласове Ince је увјерен, да ће се уврстити у други круг. Опозиција га оптужују, да својом кандидатуром иде на руку Ердогану.
● Sinan Oğan,рођен 1.септембра 1967. Турски политичар азербајџанског поријекла, номиниран од стране Савеза предака (Ата İттифакı), био је члан Партије националистичког покрета (MHP). Он је други пут искључен из странке 2017.године, након што се вратио и добио тужбу против искључења 2015.године.
Номинирала га је његова Алијанса АТА за предсједничке изборе са прикупљених 100.000 потписа грађана потребних за кандидатуру 26. марта 2023. године. Сада је независни политичар, мање познат у јавности од осталих кандидата, био је посланик у парламенту у периоду 2011. и 2015.године.
Избори за Велику народну скупштину Републике Турске
Турско врховно изборно вијеће (YSK) саопштило је, да је 36 странака остварило право учешћа на изборима, након што су испунили тражене услове, иако је број званично регистрираних политичких странака у Турској 122.
У Велику народну скупштину Републике Турске биће изабрано 600 посланика/заступника по пропорционалном систему у 87 изборних округа, по D’Hondt методи [4]. Према изборним правилима изборни окрузи су уређени тако, да свака од 77 провинција (Турска има укупно 81 провинцију) је један изборни округ. Изузеци су провинције Бурса и Измир, које су подијељене на два округа, док су провинције Анкара и Истанбул подијељене на три због великог броја становника.
На иницијативу владајуће АKP и њеног главног политичког савезника MHP, Турски парламент у 2022. снизио је национални изборни праг за улазак странке у парламент са 10% на 7%. Ово је било прво снижавање изборног прага откако га је увела војна хунта након турског државног удара 1980.године.
Политичке странке такођер могу одлучити, да се такмиче на изборима у политичком савезу са другим странкама, елиминирајући услов од 7% за сваку странку појединачно, тако да је сада услов, да политички савез укупно освоји више од 7% гласова.
Предизборне коалиције
Надметање на изборима одвијат ће се између предизборних коалиција:
● Коалиција Народног савеза (Cumhur İttifakı), састоји се од владајуће Странке правде и развоја (АKP), Странке националистичког покрета (МHP) и Странке слободних циљева (Hüda-Par), која је сунитска курдска исламистичка политичка странка у Турској. Странка је блиско повезана с курдским Хезболахом, курдском исламистичком милитантном организацијом, коју је турска влада прогласила терористичком организацијом.
● Коалиција Стол шесторице (Altılı Masa) састоји се од Републиканске народне партије CHP, Добре странке IYI, Фелисити партије SAADET, Демократске странке DP, Партије демократије и напретка ДЕВА и Странке будућности GP.
Стол шесторице је првобитно био независан ентитет од националне алијансе, тек 21.јануара 2023. године, преузели су назив „Национална алијанса-Millet İttifakı“.
● Коалиција Савез рада и слободе (Emek ve Özgürlük İttifakı), је љевичарски изборни савез, којег чине Народна демократска партија (HDP), Радничка партија Турске (TİP), Лабуристичка странка (EMEP), Партија лабуристичког покрета (ЕHP), Партија социјалне слободе (ТÖP) и Федерација социјалистичких скупштина (СМF). Алијанса има за циљ „једнакост, слободу, братство, мир и демократију за турско друштво“.
● Коалиција Предака (Ata İttifakı), десничарски савез, произашла од разочараних чланова МHP након што је странка склопила савез са АКP на нивоу државе 2015.Основана је у марту 2023. и чине је Партија побједе, Странка правде, Странка моје земље и Партија савеза Турске.
● Коалиција социјалистичких снага (Sosyalist Güç Birliği), коју су формирале странка Љевица (SOL), Комунистичка партија Турске (TKP), Комунистички покрет Турске (TKH) и Револуционарни покрет (DH). Основана је у августу 2022.године. У својој оснивачкој декларацији алијанса има пет тачака, као своју идеолошку основу. Декларација се фокусира на присилну национализацију и анти-капитализам, друштвену једнакост и јавно власништво, анти-НАТО и антиамеричку политику, секуларизам, антиклерикализам и недискриминацију у турском друштву.
Изборна кампања и недавни земљотрес
Политичке странке званично су почеле са изборном кампањом, улице и тргови попуњени су великим плакатима, које носе атрактивне поруке бирачима, уз одсуство традиционалног начина на којима су се у претходним кампањама аутомобили кандидата кретали улицама и пуштали пјесме, посебно компониране за ту прилику. Разлог томе је атмосфера сталне жалости у јавности, због великих људских и материјалних губитака, које је земљотрес нанио шестог фебруара ове године. Вјероватно ће разорни земљотрес имати велике политичке реперкусије, које би могле одлучити о одлукама многих бирача у тренутку, када гласају средином сљедећег мјесеца. Али то неће бити једини одлучујући фактор, јер ће економска криза од инфлације од 57% у фебруару 2023., високе стопе незапослености око 10%, те смањене куповне моћи грађана одиграти пресудну улогу. То ће играти улогу не мање важну, а можда и већу од гњева, који је превладао у јавном мнијењу због хуманитарних посљедица земљотреса. Стога се власти и опозиција у својим предизборним кампањама фокусирају на ова два питања.
Истог дана 10.априла 2023. када је Kemal Kılıçdaroğlu, вођа опозиције и њен кандидат за предсједничке изборе, емитирао видео-снимак из своје скромне кухиње, обећавајући, да ће смањити цијене лука у земљи, предсједник Recep Tayyip Erdoğan инаугурирао је поринуће првог носача авиона, који ће углавном превозити дронове, то је први носач такве врсте у свијету TCG „Анадолија“, тако је отворена дебата у о приоритету турског бирача у овом тренутку. Док се Ердоганова предизборна кампања базира углавном на великим националним пројектима, опозициони кандидати фокусирају се на једноставне животне теме и тешке економске услове кроз које пролазе грађани, посебно у погледу инфлације, која је достигла незапамћене нивое и високе цијене, које су утицале на све аспекте живота.
У истом контексту, Ердоган обећава, да ће наставити велике националне и стратешке пројекте, посебно у вези са инфраструктуром, одбрамбеном индустријом и друго, док опозициони лидери обећавају, да ће смањити цијене основних роба и престати продавати некретнине странцима, како би се смањиле њихове цијене и како би тако биле доступне турским грађанима, након што су њихове цијене порасле на ниво без преседана.
С друге стране, иако турски гласачи поздрављају ове велике и важне пројекте, а опозиција не подцјењује нити умањује та достигнућа, значајан дио грађана сматра, да је приоритет у тренутној ситуацији побољшање економских услова живота.
Ердоганов главни ривал, Kemal Kılıçdaroğlu, који свакодневно снима видео клипове из своје скромне кухиње, фокусира се на рјешавање економске ситуације, која забрињава грађане, посебно у погледу раста цијена поврћа, воћа и меса, те раст реалних цијена некретнина, закупнина и многих других ствари, које свакодневно утичу на животе грађана.
Опозиција до данас није дала увјерљиве механизме за побољшање економских услова, осим што се говори о политици штедње, продаји Ердоганових предсједничких авиона и аутомобила, те о прибјегавању задуживању код Свјетске банке (WB), што изазива сумње и страхове код турских бирача, који вјерују, да је повратак ка задуживању код Свјетске банке „повратак у еру туторства“, те подсјећање на стални пад турске лире све до доласка Ердогана на власт 2002.године.
Неодлучени бирачи
Неодлучени бирачи су парадокс, који забрињава турску опозицију, јер чак и када дође до опадања броја гласова Странке правде и развоја АКP, из много разлога и оправдања, ти гласови не прелазе директно на страну опозиције, али остају у категорији чекајућих и неодлучених бирача.
Процјене говоре, да је овај сегмент гласова у Турској био, и још увијек је око 20% гласова, што је значајан постотак и на њега се морају рачунати и фокусирати се све политичке странке.
Треба подсјетити, да су почеци Странке правде и развоја и почеци Ердогана били управо кроз обраћање овим гласовима и освајање њих након што их је наговорио да изађу на изборе. Ердоганов слоган „Ми смо глас безгласних и глас тихих гласова“ био је одлучујући за успјехе на прошлим изборима.
Турска опозиција жели, да придобије ове неодлучене бираче, кроз политику напада и критизирања свих Ердоğанових достигнућа у задња два десетљећа, а ове методе обично доносе резултате супротне од онога чему се нада опозиција. Тако је било и на изборима у 2018. када су ти гласови пред крај изборне утрке прешли на страну АКP, јер ти бирачи нису нашли увјерљиву и вјеродостојну алтернативу.
Економска политика
Сигурно да ништа није исто у Турској, као прије 20 година као што тврди опозиција, јер је просјечан доходак по глави становника 2001.године износио 3.500 долара, да би се током дугогодишње владавине АКP повећао на скоро 12.000 долара, као природни резултат повећања бруто домаћег производа (BDP), који је достигао 905 милијарди долара у 2022.године. Турска тренутно заузима 19. мјесто највеће економије свијета.
Што се тиче вањскотрговинске размјене, извоз Турске континуирано расте, упркос високој каматној стопи и паду вриједности домаће валуте услијед шпекулација, држави је успело да кризу курса претвори у шансу, па је извоз порастао на 254 милијарди долара у 2022.години.
Опозиција је увијек била критична према економским резултатима владе, критиковала је смањење каматних стопа и смјену гувернера Централне банке Турске, али опозиција до сада није представила своју економску визију, она само критизира и то изазива сумњу бирача, јер логично када нешто критизирате морате понудити алтернативу. Изгледа, да опозиција засада нема никаквог плана, осим поновног подизања камата, а то ће допринијети порасту турске лире према долару краткорочно, а дугорочно ће донијети штету турској економији због повећања стопе инфлације.
Турска на прекретници
Нема сумње да су предстојећи избори најважнији предсједнички и парламентарни избори у хисторији Турске. Турска ће одредити своју судбину и ток своје политичке и економске будућности. Избори ће се одржати у оквиру новог предсједничког система, којег је земља усвојила 2018.године, а који предсједнику даје широка овлаштења у управљању, што је поред економских изазова с којима се земља суочава те међународних дешавања везаних за регион и свијет важно за доношење брзих и ефикасних одлука.
Турска се суочава са многим изазовима: економским, политичким и дипломатским; тензије у односима садашње владе са неким европским и регионалним државама, укључујући Сједињене Државе и Еуропску унију.
С обзиром на значај Турске, као регионалне силе изборни резултати ће имати импликације на цијели регион и на међународне односе. Будући да је Турска чланица NATO-а, игра важну улогу у регионалном и међународном нивоу, укључујући сиријску кризу, израелско-палестински конфликт, грађански рат у Либији и рат у Украјини, гдје је Ердоğан једини западни лидер који одржава одличне односе са руским предсједником Владимиром Путином.
Засада је тешко предвидјети резултате избора, могуће је да дође до изненађења у коначним резултатима, али најважније је, да се они проведу на демократски, слободан и поштен начин, да се коначни резултати прихвате од свих учесника избора и да се ради на јачању демократије и афирмацији људских права у Турској.
Избори у Турској бит ће важан момент, да се изрази воља турских грађана и да се одреди политички и економски пут земље за будућност, те за постизање политичке стабилности и економског напретка, њене афирмације у међународним односима и јачању турске улогу на регионалном и на међународном плану.
17. април 2023.
Source: IFIMES
Упутнице:
[1] IFIMES – Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani, Slovenija, ima specijalni konzultativni status pri Ekonomsko-socijalnim vijećem ECOSOC/UN od 2018.godine i izdavač je međunarodne naučne revije „European Perspectives”.
[2] The Washington Post: World’s Most Important Election in 2023 Will Be in Turkey, link: www.washingtonpost.com/business/energy/the-worlds-most-important-election-in-2023-will-be-in-turkey/2023/01/09/ac2cf916-8fe3-11ed-90f8-53661ac5d9b9_story.html
[3] Chinese President Xi Jinping: China Faces More Complicated Challenges, link: www.bnnbloomberg.ca/xi-says-china-faces-more-complicated-challenges-xinhua-reports-1.1797627
[4] The D’Hondt method www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/BRIE/2019/637966/EPRS_BRI(2019)637966_EN.pdf