Пише: Милош Здравковић
Иако су обновљиви извори енергије (ОИЕ) кључни у борби против климатских промена и смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, важно је узети у обзир све аспекте и импликације њихове примене, како би се развио одрживији енергетски систем. ОИЕ, посебно ветрогенератори и соларни панели, често имају нижи ЕРОИ (повраћај енергије) од фосилних горива. А разумевање ЕРОИ-а може помоћи у информисању политичких одлука и стратегија енергетске транзиције. Јер, извори енергије са ниским ЕРОИ-ом могу захтевати веће инвестиције и више трошкове за крајње кориснике, што може утицати на економску одрживост и доступност енергије. Зато се с правом поставља питање: Колико је одржива замена фослилних горива ОИЕ?
Обновљиви извори енергије, попут соларних, ветроелектрана и хидроелектрана, добијају све више пажње у глобалним напорима за смањење емисије штетних гасова и прелазак на одрживији енергетски систем. Иако су обновљиви извори кључни за смањење загађења и борбу против климатских промена, постоје одређени изазови и ограничења који их спречавају да потпуно замене базичне изворе енергије, попут фосилних горива. Кључних разлози су:
Непоузданост и променљивост: Већина обновљивих извора енергије, попут сунца и ветра, подложна је нестабилној производњи енергије. На пример, соларни панели не производе енергију током ноћи или када је облачно, док ветроелектране не могу производити енергију ако нема довољно ветра. Ово ствара изазове у одржавању стабилности електроенергетског система и захтева пратеће складиштење енергије или коришћење алтернативних извора снаге као подршке, када обновљиви извори нису довољни.
Складиштење енергије: Технологије складиштења енергије, попут батерија, још је у развоју и често су скупље и мање ефикасне у поређењу са традиционалним начинима складиштења енергије, попут резервоара нафте или гаса. Недостатак ефикасних система складиштења може отежати ослањање на обновљиве изворе енергије као главни извор електричне енергије.
Потреба за преносом енергије: Обновљиви извори енергије често се налазе на удаљеним локацијама, попут ветрењача на мору или соларних фарми у пустињама. Ово захтева изградњу далековода и инфраструктуре за пренос енергије до потрошача, што може бити скупо и логистички захтевно.
Ограничења простора: Инсталације обновљивих извора енергије, попут ветрогенератора и соларних панела, захтевају велике површине земљишта или морске површине. Ограниченост доступних локација може ограничити капацитет за инсталирање ових извора енергије, посебно у густо насељеним или еколошки осетљивим подручјима.
Потреба за подршком базних извора енергије: Обновљиви извори енергије често захтевају подршку базних извора енергије као што су гасне електране или хидроелектране, које могу прилагодити своју производњу у складу са флуктуацијама у производњи обновљиве енергије. Ово може створити зависност од традиционалних извора енергије, чак и у систему који се ослања на обновљиве изворе енергије.
Доступан алат за сумирање закључака је и ЕРОИ
ЕРОИ – Повраћај улагања у енергију (Ретурн он Инвестмент) је је важна детерминанта у ценама енергената и електричне енергије. ЕРОИ је количина енергије која се троши за производњу одређене количине нето енергије. Анализа повраћаја енергије показује колико је јединица енергије враћено за сваку јединицу уложену у изградњу и рад електране, током њеног животног века. Однос произведене енергије и енергије потрошене у том извору енергије током целог животног циклуса, кључан је у оцени одрживости и ефикасности различитих извора енергије. Овај концепт омогућава процену колико енергије се добија у односу на количину енергије која је уложена у процес производње.
Кроз призму ЕРОИ-а могуће је разликовати изворе енергије који имају висок повраћај од оних који имају низак повраћај. Извори енергије као што су фосилна горива традиционално су имали висок ЕРОИ, што значи да су улагања енергије у њихову експлоатацију и прераду била релативно мала у односу на енергију која се добијала као резултат. Међутим, са смањењем резерви фосилних горива и повећањем захтева за еколошком одрживошћу, фокус се све више премешта ка алтернативним изворима енергије, који често имају нижи ЕРОИ.
На пример, обновљиви извори енергије, попут соларних панела и ветрогенератора имају тенденцију да имају нижи ЕРОИ у поређењу са традиционалним фосилним горивима. Процеси производње ових технологија захтевају значајне количине енергије, као и материјала, што може смањити ефикасност ЕРОИ-а. Међутим, важно је имати на уму да се технологије обновљивих извора енергије константно унапређују, што може довести до повећања ЕРОИ-а током времена.
Анализа ЕРОИ-а, такође, може осветлити економске и друштвене импликације одређених извора енергије. На пример, извори енергије са ниским ЕРОИ-ом могу захтевати веће инвестиције и више трошкове за крајње кориснике, што може утицати на економску одрживост и доступност енергије. Такође, разумевање ЕРОИ-а може помоћи у информисању политичких одлука и стратегија енергетске транзиције.
ОИЕ угрожавају развој цивилизације
Тако, на пример, соларна енергија са складиштењем, остављајући сву економију по страни, захтева половину производње реинвестиране у свом животном циклусу, јер са ЕРОИ од 2 потребна нам је 1 јединица енергије да бисмо испоручили 2 јединице енергије. Дакле, ако се половина произведене енергије користи за одржавање соларног и животног циклуса батерија, друга половина је све што је остало за остатак цивилизације и индустрије. Другим речима, ако бисмо морали да живимо само од соларне енергије и батерија, половина енергије наше цивилизације би се вратила у енергетску индустрију. А то је добро за соларну индустрију и индустрију батерија, а веома лоше за све остале.
Ако бисмо морали да живимо само од нуклеарне енергије, онда би 1 од 75 јединица произведене енергије била потребна за одржавање снабдевања енергијом. Другим речима, док би будућност соларних + батерија оставила 50% енергије на располагању за развој наше цивилизације, будућност нуклеарне енергије би захтевала само 1,3% енергије за одржавање индустрије производње енергије, остављајући 98,7% за ширење наше цивилизације.
Соларна и енергија ветра нису ОИЕ
Зашто се онда соларна енергија (без складиштења) шири тако брзо и тако јефтино?
Одговор је једноставан. Зато што се 90% енергије у животном циклусу производње соларне енергије улаже у Кину, а Кина ради на угаљ. Гледајући ово из друге перспективе, соларни панели без батерија са ЕРОИ од 4 су кондензовани угаљ, где је 1/4 енергије произведене из њих већ искоришћено за производњу сјајног панела, а највећи део долази од угља.
Исто се дешава и са материјалима. Нетачно их називамо обновљивим изворима, једноставно зато што из наше скромне људске перспективе сматрамо сунце бесконачним извором енергије. Али, рударење, обрада, склапање и декомисијација материјала, који се не могу поново користити у исту сврху – као што се дешава са стаклом, силицијумом и лопатицама за ветар изискују огроман проток материјала од рудника до пустоши. То значи да соларна и енергија ветра захтевају највећи утрошак у односу на било који други извора енергије. Конкретно, и соларна и енергија ветра су далеко, веома далеко од обновљивих извора енергије.
Солар и ветар не ослобађају угљеник док су у употреби. Али, пошто имају низак ЕРОИ и велику потражњу за материјалима, они су извори енергије који највише загађују, одмах иза фосилних горива.
Зато је веома важно сагледати и ове аргументе који критикују соларну и ветроенергију, како бисмо добили комплетнију слику енергетских избора који нам се предстацљају као глобална еколошка и енергетска решења и њиховим импликацијама.
ЕРОИ и улагање у одржавање
Критике се односе на ЕРОИ и потребну енергију за одржавање и производњу соларних панела и батерија. Ако је за одржавање соларних система и батерија потребна значајна количина енергије, то може ограничити количину расположиве енергије за друге сврхе. А то никако није безначајно јер може бити изазовно за одрживост и развој цивилизације.
Улога Кине и фосилних горива
Критика се, такође, односи на чињеницу да се већина производње соларних панела и батерија одвија у Кини, која се ослања на угаљ као главни извор енергије. То практично значи да, иако соларна енергија може изгледати као чист извор енергије на први поглед, производња опреме за соларну енергију може индиректно допринети емисијама штетних гасова из фосилних горива.
Материјална потрошња
Критичари истичу и велику потрошњу материјала за производњу соларних панела и ветрогенератора, као и проблематику рециклирања ових материјала након декомисије опреме. Овај аспект представља изазов у смислу одрживости и управљања отпадом.
Рударење и еколошки утицаји
Важно је размотрити и еколошке и социјалне последице повезане са рударењем материјала потребних за производњу обновљиве енергетске опреме. Ово може укључивати уништавање екосистема, загађење воде и ваздуха, као и негатевне утицаје на локалне заједнице.
Потреба за ефикасним решењима
Критичари наглашавају потребу за ефикаснијим решењима за обновљиве изворе енергије и технологије складиштења енергије, како би се смањила потрошња ресурса и енергетски захтеви током животног циклуса. Иако су обновљиви извори енергије кључни у борби против климатских промена и смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, важно је узети у обзир све аспекте и импликације ових избора, како би се развио одрживији енергетски систем. То укључује разматрање енергетских потреба, еколошких утицаја, социјалних фактора и економске одрживости различитих енергетских опција.
Source: energijabalkana.net
8. мај 2024.