Пише: Милош Здравковић
Берзанска, спекулативна трговина сировинама у Швајцарској доноси тој земљи милијарде милијарде долара. Доноси статус дестинације за безбедно скривање послова али и избегавање пореза. Ипак да ли ће то остати тако !? Наиме, Швајцарска је постала држава која је омогућила како кажу/тврде медији са Запада да спекулативна трговина пуни Путинов ратни буџет. Посао је крајње нетранспарентан. Власти наравно препознају проблем, али за сада све остаје по старом. Ако би лишили Русију екстра прихода уништили би економију сопствене државе.
Швајцарска је позната као важан светски финансијски центар. Трговина сировинама,енергентима, трговање у бесцаринским зонама је мање у фокусу, али је много важнија. Удаљена од главних трговачких путева, без излаза на море, без некадашњих колонија и без икаквих значајних сопствених сировина, Швајцарска је један је од најважнијих светских трговачких центара. За економију Швајцарске трговина енергентима и минералима има знатно већи удео у бруто домаћем производу од туризма или машинске индустрије. (извор : https://www.globalresearch.ca/)
Огроман новац се обрће наравно у тајности. Према извештају владе у Берну из 2018. године, обим трговине обављен преко Швајцарске процењује се на скоро хиљаду милијарди долара. Пет највећих тамошњих компанија у смислу обрта нису банке нити фармацеутске компаније, већ трговци енергентима и минералима. Већина од преко 1000 компанија активних у трговини сировинама регистрована је у Цугу, предграђу Цириха.
У Цугу се тако продаје и купује:
- трећина нафте којом се тргује широм света
- две трећине светске трговине такозваним базним металима (као што су цинк, бакар или алуминијум)
- две трећине житарица у свету. (Највећа берза хране на свету)
- 40 процената бродског транспорта
Извор : https://www.globalresearch.ca/
Није нелогично да су и највеће руске компаније регистроване у Цугу, те да се руским угљоводницима, енергентима, енергијом и минералима, тргује преко Швајцарске.
Заједнички пословни интерес
Од тога наравно профитира и Русија. Према извештају швајцарске амбасаде у Москви, око 72 процената руских сировина продаје се преко Швајцарске. Извоз нафте, гаса, уранијума, минерала неопходних за индустрију је главни извор прихода руске владе, а он чини између 30 и 40 одсто руског државног буџета (у време Бориса Јељцина чинио је око 70 процената). Руске државне компаније су 2021. само од извоза нафте зарадиле око 180 милијарди долара (рачуна се да је турбулентни крај 2021. донео екстрапрофит од око 23 милијарде). То је новац који сада може да финансира у рат упркос свим санкцијама. Не треба сметнути са ума да су прагматични Швајцарци добро наплатили своје услуге.
Законом заштићена неутралност Швајцарске
Верна својој историји, Швајцарска задржава свој неутрални статус и не уводи санкције сама. Према швајцарском Закону о ембаргу, она се само придружује санкцијама других. То значи да се нешто дешава само ако то одлучи Савет безбедности УН. Не треба посебно помињати да тамо постоји руски вето на сваку одлуку.
Поред тога, Швајцарска је до сада трговину сировинама, угљоводоницима, минералима, житарицама…Своју „златну коку“, третирала веома обазриво.
Важно је схватити да се робом често тргује директно између Влада и путем робних берзи. Ипак, тамо где је капитал, тамо се обавља трговина сировинама. Поред тога, та трговина је слободна. За такву директну продају специјализоване су компаније у Швајцарској. Важан разлог је што ту има довољно најважније сировине за трговину сировинама, а то је капитал, са подлогом у злату.
У зависности од тренутне цене, само танкер са сировом нафтом може брзо да кошта 100 милиона долара, а то је новац који компаније немају у готовини. У Швајцарској су развијени прави финансијски инструменти за такве трансакције. Такозвани трејд, нису измислили Британци.
Често се користе такозвани акредитиви: банка даје трговцу кредит и као гаранцију добија документ којим постаје власник робе. Чим је купац платио “робу” банци, она му предаје тај документ, а тиме и власништво над сировином. Тако трговац има могућност да узима велике кредите без провере кредитне способности, а банка има вредност робе као гаранцију. Делује једноставно, али то пре Швајцараца нико никада урадио није. Један од разлога зашто се целокупна трговина за време Другог светског рата одвијала преко Швајцарске, односно разлог зашто ни Хитлер није журио да опљачка швајцарске банке.
Реч је наравно о транзитној трговини у којој кроз Швајцарску пролази само новац. Сировине којима се тргује обично никада не дотакну швајцарско тло, већ иду директно из земље порекла у земљу купца. И зато у швајцарској царинској управи нема никаквих информација о обиму трговине. Примера ради и “швајцарска” фирма Олсиз која је полагала цеви по дну Балтика за завршетак “Северног тока 2”, никада није видела Швајцарску (холандска корпорација регистрована, погађате, у Цугу ). Nord Stream 2, у већинском власништву Гаспрома је такође регистрован у Цугу.
На притисак владе Барака Обаме, Швајцарци су се обавезали да пријаве сваку трговину, велики трансфер новца али подаци Швајцарске народне банке су непотпуни, објављује неке податке, али у њима нема прецизног протока сировина.
Ово је функционисало вековима, од Наполеона, преко Хабзбурга, Хитлера и хладног рата, али се сада “неко” сетио : “Јасно је само једно: све је мутно”. (извор : https://www.globalresearch.ca/)
Цела трговина робом недовољно је евидентирана и недовољно регулисана, напомиње водитељ у централној емисији CNN-а!!! „Податке морате да прикупљате сами, на једвите јаде, а нису све информације ни доступне.“ И тако остаје тајна ко од кога купује коју сировину и по којим ценама. (извор: https://edition.cnn.com/)
Напомиње се да су углавном непознати и власници фирми које тргују сировинама (наравно не би било ништа неуобичајено и неприхватљиво да то веома често нису Руси или лица повезана са властима у Кремљу), а који нису на берзи у Швајцарској. Са изузетком Гленкора, све те фирме су у приватном власништву. Постоји читав низ компанија које су испод радара власти и чији прави профитери нису познати, на пример, јер се њима управља преко замршених офшор холдинг компанија, а то је дакле добра прилика за улагање пре свега за руске олигархе (блиске Кремљу) али и руске државне системе.
Прљаве послове је лакше обавити када нема прописа
Лабави прописи веома су привлачни за трговце енергентима, минералима, житарицама, уопште сировинама, посебно зато што се многе сировине експлоатишу у “недемократским” земљама (овде нећемо улазити у то како је на пример Венецуела недемократска држава, а феудална Саудијска Арабија то није). За разлику од финансијског тржишта, где постоји надзорни орган, те правила за борбу против прања новца и за борбу против нелегалних или полулегалних финансијских токова, за трговину сировинама тренутно тако нешто не постоји .
Сада на CNN-у, чујемо, а то значи да ћемо ускоро чути i из Форин офиса и Стејт департмента да би трговина сировинама требало би да буде регулисана, да је свету потребна транспарентност у вези с исплатама које трговци врше владама, посебно аутократским режимима, који тај новац пребацују у своје џепове или, у најгорем случају, финансирају ратове. Наравно да се овде ради само о Русији. Јер Русија се од 2008. и прве кризе у Грузији, веома добро припремила за овакав сценарио, те је велики део трговине са Западом пребацила у Швајцарску.
Трговци робом сада често дају кредите државама. На пример, Гленкор је дао Чаду (а у овој држави је на сцену наступила руска Вагнер група те истерала Француске колонизаторе) преко милијарду долара као кредитну линију и заузврат добио приступ њиховим налазиштима сирове нафте.
Тврди се да сви све знају, а да ипак све остаје по старом
За Европску комисију, владу у Вашингтону и друге заинтересоване стране је јасно да иако власти у Швајцарској препознају проблем, настављају да се ослањају на индиректан надзор, од стране банака. Међутим, банка није у обавези да зна са ким њени клијенти послују и где њихов новац на крају иде. Власт сматра да је то довољно и да нема потребе за законом о сировинама или посебним регулаторним телом. Наравно и да држава Швајцарска неће да сече грану на којој седи !!! Управо је та могућност сачувала неутралност и животе Швајцараца у Француско-Пруским, Првом и Другом Светском рату, те омогућила највећи животни стандард за грађане Швајцарске конфедерације.
Невладине организација, финансиране из Лондонског ситија (главни глобални конкурент Швајцарском банковном систему) пре свега, годинама позива на увођење регулатора тржишта сировина у Швајцарској, независног органа по узору на регулатора финансијског тржишта. Пре много година, Швајцарски Зелени (исти они који су успели да у Немачкој издејствују гашење нуклеарних електрана, те је Немачка по први пут постала нето увозник електричне енергије) су 2015. желели да се трговине сировинама регулише, али нису добили потребну већину у парламенту. Сада, потпомогнути јаком медијском машинеријом, поново желе да предложе да се успостави одговарајући регулаторни орган.
Швајцарска народна партија, насупрот њима инсистира, ултимативно инсистира на неутралности Швајцарске и противи се новом надзорном органу, јер како они тврде Швајцарској није потребан, те да је чак и штетан и не треба више прописа и контроле, чак ни у сектору сировина.
CNN захтева: „Швајцарска сада мора да затвори славину за финансирање руског рата. „Швајцарска у својим рукама држи најефикаснију полугу, трговину сировинама и богатство богатих Руса“.
(извор: https://edition.cnn.com/)
Креатори јавног мњења у Немачкој скоро одреда су деца срећне генерације која зна само за мир, благостање и демократију. То је добро. Али не чуди онда што готово појма немају о рату, беди и диктатури.
Како год гледали на ратну операцију у Украјини, тј. да ли је оправдана или не, треба бити свестан да у Кремљу не седе идиоти који не умеју да рачунају. Тамо су сигурно унапред урачунали да их чекају санкције, звоцање неких олигарха и протести становништва.
Чак и да занемаримо чињеницу да данашња Русија не може бити отерана у такву мизерију због добрих односа са већим делом света, укључујући Кину и Индију. Зато би престанак увоза руских енергената био прескупи симболични чин, који сведочи о беспомоћности и незнању.
Како ствари до сада стоје, санкције Европске уније и САД не погађају трговину енергентима, минералима, житарицама и сировинама, чак и ако саме САД сада више не желе да увозе руску нафту. Једноставно ЕУ, нема брз механизам да надомести руске сировине, а Швајцарска не жели да изгуби вишевековни трговински положај, па макар и директно учествовала у финансирању рата у Украјини.
Последњих дана су многи у Немачкој малтене опседнути тиме да се сместа забрани увоз руског гаса и нафте. Кажу, не сме се више „пунити Путинов ратни буџет“. Како знамо од стручњака, брзих алтернатива за руске енергенте нема нигде. Неподношљива је лакоћа са којом се тражи да се Немачка одрекне половине увозног гаса и угља, те трећине нафте. Још неподношљивије је што се као извесно узима да постоји директна веза између немачких топлих станова и патње Украјинаца.
П.С.
Русија је од 2014. Припремајући се за надолазеће догађаје и искушења успела да дефирсификује своју трговину ка Азији. СР Немачка више није главни спољнотрговински партнер Русије, већ је то Кина. У блиској будућности позицију број два ће преузети Индија.
19. март 2022.
