La géopolitique et de la politique

Избори на Косову: нека се председник љути на себе

Пише: професор Слободан Самарџић

Чули смо чињенично тачан коментар председника Вучића: Српска листа поводом избора на Косову изложена је терору и прогону. И још: Албанци су нашли своје Србе које ће на сваки начин помоћи да преузму улогу Српске листе. И још много чега, кажемо, чињенично тачног.

Али, чињеница је и то да су људи са Српске листе све до одступања Харадинајеве владе били њени чланови и да би највероватније то и остали да није дошло до њеног распуштања. Чији су, пак, то Срби били. Ја бих рекао – и Вучећеви и Харадинајеви; први их је направио као Србе за специјалне потребе, а други их прихватио у истом својству. Било је то на основу договора који је исходио из Првог бриселског споразума (април, 2013).

Али, чињеница ради, једно мало подсећање на то време и те догађаје. Ипак, прошло је шест и по година, па људи не памте детаље, тако да политичари могу свашта да им увале. А Вучић се посебно служи триком који се заснива на забораву чињеница. Реч је управо о изборима који су били мајка свих потоњих на којима је учествовавала и „побеђивала“ Српска листа. Ти избори били су оджани 3. новембра 2013. године и представљали су најсвирепији чин демонтаже четири северне општине са грађевине  локалне самоуправе Србије.

У ове четири општине (Северна Митровица, Звечан, Зубин поток и Лепосавић) на власти су били одборници странака чије су централе биле у Београду и који су били бирани на редовним општим (дакле и локалним) изборима у Србији, последњи пут маја 2008. године. Овде морамо да напоменемо да је наредна демократско-социјалистичка коалиција у Народној скупштини 2012. године одустала од уставне обавезе да распише и организује редовне локалне изборе у свим општинама покрајине где је то било изводљиво и целисходно, а било их је више од четири. У светлости (или у мраку) тзв. Боркових споразума то није било опортуно, али је оставило мучан утисак о постепеном остављању косметских Срба на цедилу. Ипак, тадашња жуто-црвена коалиција наставила је да сарађује са постојећим општинским органима у покрајни.

Први бриселски споразум ставио је тачку на ово стање. Пао је договор између „Београда и Приштине“ да се што пре организују ванредни општински избори у четири северне општине по законима и правилима тзв. Косова, које званична Србија не признаје. Тај 3. новембар 2013. године био је најмрачнији дан у новијој српској историји. Бирачка места и њихова шира околина били су поприште сукоба грађана ових општина – несуђених бирача – и бројних опскурних активиста (разних агенција и служби) послатих из остатка Србије, којима је задатак био да натерају људе на бирачке кутије. (Не знам шта је тога дана тамо радио шеф српске жандармерије Братислав Дикић). Њихови налогодавци из власти знали су да ће бојкот бити општи и морали су да га разбију. За то су имали слободне руке, рачунајући и слободу преласка административне линије, а ту слободу су им дале албанске власти и међународне снаге безбедности. Све у свему, једно дивно тројно друштванце.

Можда се данас још неко сећа епилога. Избори нису успели и прекинути су. Пропали су, зато што се народ и поред тешке репресије није дао на кутије, тако да није вредело ни фалсификовати. Тајне службе из Београда биле су поражене, а проблем је „решио“ – ко други него ОЕБС. Негде око пола седам увече, пола сата пре затварања биралишта, људи ОЕБС-а су прошетали по бирачким местима и узаптили све бирачке кутије. То се стварно никада није десило. Шта мислите, да ли су резултати избора икада објављени. Да, да…

Овај тренутак општег пораза велике тројне стратегије упечатљиво је обележио управо А. Вучић, тада још први подпредседник Владе, речима: Да ми само дају (ко бре да ти да!) одрешене руке 24 сата, све би било у реду. Ако му нису дали (ко то?) 24 сада, дали су му два месеца; довољно времена да се лепо и полако, финим уценама и застрашивањима, а не онако елементарно, физичком силом, народ приведе познанију блиске будућности. Људи су обрађивани два месеца, а онда, једног лепог фебруарског јутра 2014. поведоше их на гласање. Не би више од 20% гласова ни у тим кутијама, али не треба правити питање када се ситуација интензивира. Тако је нестала српска локална самоуправа у окупираној покрајини, тако су нестале аутентичне српске странке и тако је настала Српска листа.

Сада Српска листа има проблем, јер, како Вучић тачно каже, она је изложена терору и прогону. Појавили су се и гори Срби од њих (ето, и то је могуће), они који раскидају ама баш сваку везу са државом Србијом. Али зар Вучић као искусни политичар није то могао да очекује. Српска листа је за Албанце било само прелазно решење према крајњем циљу – признању Косова од Србије. Али, то је био сценарио који није подносио велике инциденте већ пуну приврженост путу ка крајњем циљу. Онако како је Вучић манифествовао ту приврженост. Да су косметски Албанци били посвећени бриселским споразумима као Вучић и његова екипа, данас би уживали у постигнутом циљу. Али, њима се свиђао циљ али не и динамика ка њему. Она им је била преспора. Отворио се конфликт и сада Српској листи недостаје пристанак оне стране која је у њеној судбини ипак одлучујућа. Игра се одиграва на простору који Албанци контролишу, тако да сада са Српском листом могу да раде шта хоће и да рачунају да ће њено место после избора заузети прави новокосовски Срби.

Сада се Вучић обраћа убогим људима-Србима да гласају за Српску листу, јер ће итд. То су људи које је био спреман да туче пре шест и по година, јер су му стајали на путу. И он то добро зна. Али, он на њих није никада рачунао, јер је био сигуран у своју „контролу изборног процеса“. Сада се појавила озбиљна „српска“ конкуренција, озбиљна за Српску листу, која има бољег контролора српских изборних изгледа од Вучића. И опет историјска репетиција. Сада Вучић (опет) зове ОЕБС упомоћ да они бар спрече очигледну крађу (гласање поштом, манипулација листићима итд). Али, тешко да ће данас имати тако поузданог савезника као у новембру 2013.

Шта је, међутим, константа у овим изборним догађањима од новемра 2013, до октобра 2019. Константа је пад српске ствари. Стално се иде се из горег у још горе, највише у погледу људског материјала. На делу је свет огрезао у коруппцији и криминалу који се у свему овоме не бави темом о којој се говори, већ својом позицијом  у рђавом свету коме се прилагодио. Пошто је реч о великој мањини корисника злог времена, она ћутајућа већина, а сада говоримо о српском изборном телу на Косову и Метохији, треба ове изборе да бојкотује, онако тихо како и живи. То је чинила и до сада, али овог пута треба у још већој мери. Ако се то буде догодило, знаће се без обзира на званичне резултате, јер они су од 2013. године увек били лажни.

8. Октобар 2019.

Србија и свет

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *