Католичка црква у Шпанији доживљава велики пад – истраживање

Током последњих пола века Шпанија, некада сматрана једним од главних бастиона римокатоличке вере у Европи, доживела је колосалан пад католицизма.

У време смрти генерала и диктатора Франсиска Франка 1975. године, око 90% одраслог становништва Шпаније изјашњавало  се католицима. А данас, према подацима истраживачког центра Funcas (приватне непрофитне организације у Шпанији), само 55% шпанског становништва  идентификује  се с католицизмом.

Овај тренд се примећује у свим старосним категоријама хиспанског становништва, али је израженији међу младима. Године 2002, 60% младих Шпанаца између 18 и 29 година изјаснило се као католици, али 2024. године то је учинило само 32%.

Шпански грађани старији од 70 година и даље су претежно католици – више од 75% њих остаје верно цркви.

Према ауторима истраживања, „вакуум“ који је настао, сада је у значајној мери „попуњен“ агностицизмом и атеизмом, иако земља такође бележи занемарљив раст евангелистичког протестантизма.

Истраживање такође напомиње да се, након што су се масовно одвојили од доминантне деноминације своје земље,Шпанци  окрећу од њених вековних традиција и прослсва .

Пре пола века практично сви шпанскибрачни парови венчали су се у Католичкој цркви, до 2000. године та бројка је пала на 76%, а 2023. године само 18%.

Католичко школство такође постаје све мање популарно. У школској 2022-2023. години нешто више од половине шпанске  деце било је уписано у католичке основне школе, у поређењу са пуних 85% у школској 1998-1999. години.

С другњ стране, недавна истраживања  у другом бастиону католицизма – Ирској – приказала је донекле другачију слику. Док 40% Ираца данас има негативан став према Католичкој цркви (углавном због скандала са педофилским свештеницима), 61% становника Смарагдног острва „још увек верује“ у „религиозност“, при чему, изненађујуће, млађи људи показују веће интересовање за питања вере него представници других старосних категорија.

Према различитим исзтаживањима, 1971. године 84% становништва Француске (још једна традиционално католичка земља) сматрало  се католицима, до 1994. године њихов удео се смањио на 21,55%, на 0,3% 20. године. Само четвртина Француза се идентификовала са католицизмом, док 53% нису били следбеници ниједне религије.

Према резултатима нове анкете коју је објавила истраживачка група Weltanschauungen (Fowid),први пут у савременој  немачкој историји порастао је број Немаца који себе не сматрају припадницима ниједног система веровања протестаната.

Од 2024. године, 47% становништва Немачке – то је отприлике 39 милиона људи – назива себе нерелигиозним, док је укупан број протестаната и римокатолика 38 милиона% становништва земље (или 45% становништва).

Само за 2024. годину, Римокатоличка и Протестантска црква у Немачкој су добили  отприлике 580.000 својих чланова. Тренутно, католици чине 24% становништва Немачке, док протестанти (углавном лутерани) чине 21%.

Према последњем попису, преко половине становништва Шкотске не исповеда ниједну религију. А крајем 2022. године, резултати пописа становништва у Енглеској и Велсу показали су да се по први пут у историји мање од половине њиховог становништва назива хришћанима: испоставило се да их је 27,5 милиона, односно 46,2%.

Source: https://pravoslavie.ru/170430.html