.jpg)
Пише: Милако Шеклер
|
„Он лежи овде негде“, Епитаф на гробу физичара Вернера Хајзенберга, творца „Хајзенберговог принципа неодређености“ Сигуран сам да се тешке и сложене околности у којима се данас налази држава Србиј, преламају и кроз мене, као и кроз многе друге слободномислеће и независне појединце ове земље. Признајем да исто преживљавају и поједини чланови политичких странака, који неретко због тако узнемирене савести јавно и демонстративно напуштају своје странке! Тешке суморне стварности Србије једино нема код оних „креатура“ који свој „политичко-страначки“ посао обављају потпуно механички, без икакве нежељене употребе мозга, као какви роботи, који су у јавности много познатији као ботови! Знам да овим ставом директно опонирам самом премијеру ове земље, који је пре неколико дана јавно изјавио да више цени своје глупе страначке „ботове“ и њихов допринос држави Србији (хтео је рећи СНС-у), него неке „као паметне, мислеће и независне интелектуалце“, који му својом критиком само „сметају“ да издиже Србију! Данас није лако бити отворени критичар друштвених дешавања у Србији, а не прећи границу доброг укуса, задату и од самог премијера лично. Примарни разлог тога је што је владајућа политичка елита, на челу са премијером, сама и својом вољом у потпуности срозала све важеће норме доброг укуса у комуникацији и опхођењу са људима и јавношћу. Како се изразити критички о било ком потезу власти када премијер каже, да су „његови критичари нико и ништа“, да су „самопрозвани и вајни интелектуалци и политичка елита, која не зна ништа да ради, сем да седи и мрзи, и да ту мржњу испољавају према свему што он ради за добробит Србије и народа“! Потпуно исти став о интелигенцији је имао и друг Тито! Зато је увек говорио да о свему у држави треба да одлучују „радници, сељаци и поштена интелигенција“! Као што видите, Тито је само интелигенцију делио на „поштену и непоштену“, то јест ону која га подржава (поштену), и ону која га не подржава (непоштену)! Знао је стари тиранин да му од радника и сељака не прети никаква велика опасност! Зна и наш премијер! О драга моја Србијо, како да објасним мом вољеном премијеру, како да га убедим да ми поверује, да га уопште не мрзим, ни најмање!?
Фото: НСПМ Како могу да мрзим некога ко ме сваким својим јавним наступом тако слатко и од срца насмеје? Како могу да мрзим некога ко ми својим речима, чак и када сам тужан, одмах врати осмех на лице? Па он ме забавља, на потпуно исти начин као што то чине Чарли Чаплин, Станлио и Онлио, Лане Гутовић, Чкаља или Срећко Шојић! И замислите сада, да ли ја могу да мрзим некога од њих? Е тако исто, не могу ни њега! Како да га још убедим да немам ништа лично против њега, као што немам ни против његових данашњих „елитних“ кадрова, који нам данас свима кроје судбину, као што су ономад кројили ону робијашку одећу за министра финансија Динкића, којом је данашњи премијер Србије тада махао у скупштини Србије, претећи тако да ће поменутог доласком на власт одмах затворити? Једноставно, хоћу да поручим премијеру да ја никада нећу пристати да будем „мрзитељ против мрзитеља“! Зато што ја мрзитељ никада нисам био, нити јесам, нити ћу то бити! Драги премијеру, ја нисам био мрзитељ чак ни онда када сте ви једино за мржњу знали и када вам је мржња била једини речник којим сте знали да се изражавате у јавним наступима! Ви сада кажете како су ваша тадашња политичка чинодејствовања била обична „клиначка маштања и мисли“!
Фото: НСПМ Мислите да се можете тако просто оправдати, стварајући привид присуства у вама, неке изненада, и дубоко вам, „утеране“ европске културе? Мислите како је довољно да изразите кајање за све оно што је некада био смисао живота „Монтија Пајтона“ (алијас Александра Вучића), и да све нестане ко кум Шешељ из вашег живота! И сада ви са таквим „моралним“ поштењем, маси заиста поштених, независних, паметних и образованих људи, који страначки не припадају никоме, већ само својој земљи, покушавате да припишете некакву мржњу према вама и вашој „новој“ политици? Да вас само подсетим, да је већина тих интелектуалаца, ту вашу „нову“ политику, јавно заступала деценију и по пре вас! И још нешто: вашу „стару“ политику, ти исти интелектуалци су називали и пре 15 година „лупетањем и млаћењем празне сламе“, и то су вам и тада многи јавно говорили и спочитавали! А ви сте их тада називали „издајницима, страним плаћеницима, шпијунима, манијацима, лажовима, незналицама, глупацима, ватиканским завереницима“, и то само због тога што су онда говорили оно што ви данас говорите! Замислите, ви сте пре деценију и по исте те људе које данас називате „мрзитељима и неспособним интелектуалцима“, јавно нападали и вређали, само зато што су тада јавно критиковали вашу националну, економску, антиевропску и антицивилизацијску политику! Ви сада опет нападате те исте људе, јер критикују неспособност и недораслост, како вашу, тако и ваших сарадника, с том разликом, што вам се данас јако сузио „фонд“ погрдних речи које можете да јавно користите! А тако би сте им радо рекли да су издајници, да су плаћеници, да су битанге, шпијуни, али сада то не иде, није „европски“! А радо би сте им рекли и да су против Европе, и да су фашисти, и да су националисти, али вам се при изговору тих речи развуче осмех преко лица, који не можете да контролишете! И онда, вам паде на памет реч мржња и мрзитељи! Тако вам добро стоји! Некако вам је блиска, позната, топла, домаћа! Подсећа вас на времена „мржње“ када сте могли да некима претите одсецањем руку до лаката због „погрешних“ застава, или убијањем 100 за једнога, као што су некада радили фашисти у Србији! Вама је лично требало скоро деценију и по да закључите да је за Србију данас најбоља проевропска политика! Пазите, овима које данас називате мрзитељима је требало 15 година мање од вас! Само да вас питам шта то по вама значи, са аспекта ваше и њихове интелигенције? А шта, ако вам не дај боже, буде поново требало скоро 15 година да закључите како је за Србију данас боље да не води проевропску политику? Шта ако су они, које ви данас „називате“ снагама прошлости, опет у праву, а ви поново вучете Србију на погрешну страну!? Не би вам било први пут очигледно!
Фото: НСПМ Због таквог невероватног личног наслеђа ви се у свему ненормално понашате. Хоћете да докажете да сте смањивањем плата и пензија ви њих у ствари повећали, хоћете да докажете да сте отпуштањем великог броја људи, ви у ствари смањили незапосленост и повећали запосленост, хоћете да докажете, да када дозволите НАТО пакту, оно што не дозвољавате Руском војном савезу, да је то војна неуралност, хоћете да докажете, да су сви ваши политички противници, само плаћеници тајкуна Мишковића, а када ви стављате жену и рођеног брата, другог тајкуна (Карића), који је у бекству од нашег законодавства већ годинама, онда ту нема ништа сумњиво, хоћете да докажете, да када неко поклони нешто државно приватном страном држављанину (тзв. инвеститору), директно и без погодбе, онда је то корупција, а када ви лично поклоните најскупље грађевинско земљиште у Србији странцима, и без јавног конкурса, онда је то добар менаџерски потез због интереса Србије, хоћете да докажете да ако неко купи спајалице без тендера или јавне набавке, то је корупција, а ако ви у име државе Србије купите директно хотел на Копаонику, од друге државне компаније (без лицитације или јавног конкурса и надметања), и следеће недеље га одмах поклоните неком странцу (Арапину), онда је то због важног личног пријатељства! Е, драги мој премијеру, то што ви покушавате да докажете да је могуће у стварности и политици Србије, нажалост, има само у квантној физици, односно квантној механици! Та се појава назива Хајзенбергов принцип недоређености! Дозволите ми да моја маленкост због јавности Србије која ово чита мало подсети о чему се ради! Наравно, наравно да вас уопште не морам подсећати, јер ви сте сигурно најбољи физичар у овој Влади Србије, а с обзиром на то да је Влада најмоћније тело у земљи, онда сте ви том логиком, и најбољи физичар у Србији! Хајзенбергов принцип недоређености тврди да се два електрона, могу у истом временском тренутку налазити, и на два потпуно различита места! Вама би, колико видим, тај принцип, примењен на вас лично, могао умногоме олакшати тренутну политичку позицију, али мораћу да вас много разочарам! Драги мој премијеру, оно што важи за микрокосмос, и мале и „бедне“ електроне, нажалост, не важи и за вас, Александра Вучића, громаду од човека! Ако мени не верујете, верујте онда једном Нобеловцу, и Немцу, Вернеру Хајзенбергу, који је овај принцип открио и дефинисао! На жалост, познавање неколико увода књига Макс Вебера, вам овде не може много помоћи! У социологији, моралу, животу, и ако хоћете, здравој и моралној политици, места за принцип „неодређености“, на вашу велику жалост, готово да нема! Вама који сте мржњом живели, мржњом се хвалили, мржу подгревали, и од ње имали и те какве користи, не знам шта бих могао ново да кажем, а да ви не схватите, а како би другачије, него као мржњу! Ваш проблем са мржњом коју видите у свима најбоље описује једна стара изрека која каже: Ако је чекић једино што имате од алата у радионци, онда вам сви проблеми и кварови, почињу да личе на ексере! Само лупај! Ваш проблем у „сталном уочавању мржње у свакоме“ ко се не слаже са вама, исто је што и стара мудрост која каже: Лепота је увек скривена у оку посматрача! Код вас није у питању лепота, већ мржња! Али то и није битно, јер вама то дође на исто! Вама је мржња, ваша лепота! Како објаснити ономе који и дан-данас тако олако користи речи као штосу „мржња, лажов, битанга, лопов, банда“ да је све само не толерантан и културан човек! Како му објаснити да изјава упућена јавности Србије, „да ако не буде на предстојећим изборима добио, бар један глас преко 50%, да ће то сматрати тешким неуспехом“, представља мањак добрих манира! У древној јеврејској светој књизи Талмуду, која осликава мудрост тог народа, прикупљену кроз миленијуме, прочитао сам причицу која ми се трајно урезала у памћење. „Ако вам неко тврди, у вези неког питања, да је можда у прави, а можда и није, онда таквом човеку можете веровати 100%. Ако вам неко каже да је скоро сигурно у праву, онда будите веома обазриви у односима са тим човеком, и не препуштајте ништа случају. Али, ако вам неко каже да је 100% у праву, онда бежите од таквог човек главом без обзира, јер је он тежак преварант!“ Извињавам се драгом премијеру што наспрам његове, увек присутне „протестантске етике“, постављам ову мудру древну јеврејску причу!
Фото: НСПМ Надам се да наш премијер, опчињен Немачком, неће доћи у искушење тог милитантног „немачког протестантског духа“, који је у току Другог светског ратамоћном и бруталном војном силом покушао да целом свету, а нарочито Јеврејима, покаже да су само они у праву! Тоталитаризам је болест друштва која се почиње манифестовати од оног тренутка када њен „оболели“ лидер, почне јавно да позива на јединство нације због угроженосте државе (нешто као „свакодневна опасност од бројних државних удара, који никако да се десе, али само што се нису десили, или се већ дешавају, него ми то још не видимо“, или „опасност која угрожава и зауставља наше евроинтеграције“, што је по напредњачкој идеологији, исто толико страшно, као да ти неко покуша да одузме чинове и титулу четничког Војводе), што ствара потребу за апсолутном и већинском влашћу у свим државним институцијама те несрећне земље! Али има један крупан проблем: од момента оваквог апела у јавности, у свим демократским друштвима, а у које свакако спада и наше, могућност добијања тако захтеване апсолутне већине, постаје немогућа, и фарсична и комична! Чак ни маг политичке манипулације широких осиромашених маса, Адолф Хитлер на изборима у Немачкој није никада пребацио више од 36,8%! Говорим само о временима док учествовао на изборима и док му се процес „брзих евроинтеграција“ није олупао о главу! Закукати у кампањи скоро као „Стојанка мајка Кнежопољка“ услед свог изгубљеног порода!) због могућег губитка власти („Никада нисмо били ближе губитку власти, и ето, сада само што нисмо изгубили“), а при томе као највећи лицемер на свету у тајности своја четири зида, слатко се смејати својим недуховитим и потпуно провидним јавним фолирањем док уваљен у фотељу читаш реалне процене агенција својих „страних пријатеља“, који ти предвиђају више него надмоћну победу, може само један човек на свету! И по томе је наш премијер, бар засад, заиста посебан! И на крају, питање за све у Србији: Од када су нам весници пролећа (па нек је и европско) и свега најлепшег у нашем животу уместо ласте, љубичица, висибаба, постали Томислав Николић, Александар Вучић, Веља Илић, Александар Вулин, Милан Кркобабић, Вук Драшковић, Расим Љајић, Ненад Поповић, Миланка Карић, Мирослав Лазански, итд.? Шта се то десило са нама да нам данас ови људи могу отворено и јавно претити да ако они не победе на изборима, неће бити више пензија, а Србија ће се вратити и „деведесете“, у којима ће нас, опет сачекати они, али љути и бесни као никада!? Па ви видите шта ћете! 19. април 2016. |
