La géopolitique et de la politique

Немачко-немачка смицалица

Пише: професор Слободан Самарџић

Да ли је неко у Србији озбиљно анализирао тзв. Немачко-немачки споразум из 1972. године, о којем наши данашњи политичари на челу са Вучићем говоре са страхопоштовањем? Да ли се неко питао, зашто и из којих разлога је Србија у јесен 2007. године одбацила овај међудржавни уговор као модел за решавање питања Косова и Метохије?

Разуме се, када је Волфганг Ишингер, један од чланова преговарачке тројке у своје име изложио предлог у 14 тачака о решавању статуса покрајине, предлог који се заснивао на Уговору о основама односа између СР Немачке и Немачке ДР (1972), наш државни преговарачки тим озбиљно је размотрио и предлог и његов модел. Прво што је пало у очи јесте толика различитост двеју ситуација да она старија (две Немачке) никако није могла бити узор за ону каснију (Србија и покрајина). Наиме, две немачке државе имале су решене државне статусе, а Уговор је требало да отвори поље међусобне сарадње и нормализације односа. Уговор је експлицитно полазио од начела Повеље УН о територијалном интегритету држава и Хелсиншког завршног акта о неповредивости државних граница. Пошто су Србија и представници Албанаца (привремених институција у покрајини) тек преговарали о статусу покрајине на основу Резолуције 1244 која је утврдила суверенитет и територијални интегритет тадашње СР Југославије, по дефиницији се није могло преговарати о сарадњи и нормализацији односа између две државе. Дакле, у нашем случају предмет преговора је било регулисање односа између државе и сецесионистичке мањине посредством међународне заједнице (УН) која територију на којој живи сецесионистичка мањина држи у режиму протектората.

Познато је да се случај две Немачке завршио уједињењем, тј. присаједињењем једне Немачке другој (1990). Поред садржинске неприхватљивости, било је неког апсурда у томе да предлог који смера ка постепеној независности Косова даје дипломата земље која се ујединила. Али, Ишингеров предлога био је још више непримерен после једностраног проглашења независног Косова фебруара 2008. Немачка је била једна од првих земаља која је признала Косово. Нешто касније, када је Немачка постала кључни играч у притискању Србије да призна независност Косова, идеја о немачко-немачком моделу постала је иронична. Дакле, после Ишингеровог предлога од 2007. идеја се реинкарнисала најпре у десет тачака Ангеле Меркел (2010), па у седам тачака Андреаса Шокенхофа (2011), потом у тзв. Први бриселски споразум (2013), те најзад у обавезу Србије да са Косовом потпише правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа. Иако су историјске прилике и правни садржај немачко-немачког документа сасвим различити од Првог бриселског споразума и од захтеваног новог споразума између Србије и Косова („свеобухватна нормализација односа“), једна ствар за Немачку овде је одлучујућа: по узору на немачко-немачки уговор овај српско-албански мора бити споразум два равноправна учесника. Његов прави резултат је признање Косова од стране Србије.

Друга страна ове медаље је понашање српских државних предстваника у овом случају. Од 2008. године Србија је изгубила државни компас у решавању питања своје јужне покрајине. Њено перманентно попуштање Немачкој било је могуће само зато што се Србија својом вољом, тј. вољом њених државних руководстава, претварала у вазалску државу. Њени политичари и њена јавност могли су да ћутањем прихвате Шокенхофово политичко иживљавање. Касније су Вучићева снисходљивост према немачким министрима спољних послова и одласци на ритуална поклоњења Ангели Меркел постали нормални. Завладала је опуштеност званичне Србије, њене политичке јавности и научне заједнице (пре свега правничке) у односу на раст сениорско-вазалских односа између Немачке и Србије.

За ову тврдњу постоје бројни показатељи. Један изузетно илустративан јесте недавна посета немачког министра спољних послова З. Габријела Београду и Приштини и његова порука Београду из Приштине. (Највероватније је та порука изречена директно српском руководству, па како је ово ћутало, министар је нашао за сходно да га подсети из Приштине). Има ту неколико дипломатских бисера. Један је онај да Србија треба да прихвати независност Косова, а не да га призна, што личи на дипломатско шегачење са српским државним руководством. Али, најважнији део ове приче је министрово подсећање на модел немачко-немачког уговора, а потом упозорење да Србија с обзиром на споразум који треба да потпише са Приштином треба да промени свој устав (према Политици од 15. фебруара).

Овакв наступ немачки министар не би имао према земљи која држи до својих интереса, где државни фнкционери и њихове правне службе, па и шира правничка и научна јавност, држи на оку неку политички осетљиву ствар. Тим пре што немачки министар повезујући немачко-немачки уговор и питање устава Србије врши најобичнију манипулацију. Наиме, СР Немачка поводом потписивања уговора са ДР Немачком није морала да измени свој устав. У тадашњој преамбули Основног закона (1949) налазила се одредба по којој је „целокупни немачки народ позван да у слободном самоопредељењу оствари јединство и слободу Немачке“. Овај начелан став из преамбуле био је конкретизован у члану 23 Основног закона. Ту је предвиђено да се немачко државно јединство има остварити „приступањем осталих делова Немачке“ СР Немачкој. Када је 1972. био потписан немачко-немачки уговор, не само да СР Немачка није променила ове одредбе свог устава него је и Савезни уставни суд у свом меродавном тумачењу утврдио је да СРН није само правни наследник Немачког Рајха,  већ је као држава идентична са њим, иако се просторно не подудара. Иначе, поменуте две одредбе Основног закона СРН, у преамбули и у чл. 23, замењене су другим тек после „приступања осталих делова Немачке“ 1990. године. Толико о немачкој принципијелности и српској политичкој лакомислености.

Неколико дана после ових Габријелових бравура на рачун Србије из Приштине, стиже поново глас српског председника, највећег посвећеника немачке политике на Балкану. После разговора са Ангелом Меркел, о којем немачки медији нису изустили ни реч, изјавио је да очекује приступ Србије Европској унији 2025. зато што то гарантује Немачка. Ако је тако, зашто то није изјавила Ангела Меркел? Ако Вучић измишља, зашто Немачка то не демантује? Ако, пак, неко помисли да би овде могло бити неспоразума и противречности, вара се. Све се обавља по договореној подели посла. Немачка уредно суочава српско државно руководство са хитном потребом признања Косова, док српска страна свира успаванку домаћем јавном мњењу које је и само решило да овај непријатан део историје преспава.

16. Август 2019.

Србија и свет

 
 
auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *