Мехмет Перинчек: Наоружавање у Европи и Турској

Пише: др Мехмет Перинчек

Трампова стратегија за САД може се грубо укратко описати на следећи начин: уместо да трошимо енергију, ресурсе и моћ покушавајући да средимо свет и не успевамо, мобилишимо их да решимо проблеме који су се нагомилали код куће и око нас.

Наравно, ова стратегија значи да ће се САД повући из одређених региона, иако неће одустати од својих империјалистичких циљева.

Љубав која испуњава празнину

Долазак ове стратегије на власт у Сједињеним Државама природно је имао снажан утицај на догађаје у Европи и додатно продубио политичку поларизацију.

Прво, владе у Европи, које бисмо могли назвати јастребовима, биле су опседнуте попуњавањем вакуума који би настао повлачењем америчких трупа.

Водеће европске земље попут Енглеске, Француске и Немачке започеле су озбиљан процес милитаризације и наоружавања како би оствариле ове амбиције.

Од Трамповог првог мандата

У ствари, овај процес није нов. Ове земље су виделе правац у ком се свет креће током Трамповог првог мандата и почеле су да се крећу у том правцу.

У то време, Макронова изјава да је „НАТО мождано мртав“ јесте одражавала побуну Европе против САД, али је фундаментално противљење било усмерено против Трампове Америке.

На крају крајева, по доласку  Бајдена, Макрон ће одмах заборавити ове речи и предузети све могуће кораке да ојача НАТО уз помоћ вашингтонских глобалиста.

Током Трамповог првог мандата, Макронова Француска је покушала да повећа свој утицај у регионима као што су Африка, источни Медитеран и Јужни Кавказ, али безуспешно.

Енглеска је један важан пример овога, Лондон је већ почео да развија стратегију „Глобалне Британије“ како би попунио празнину коју су оставиле САД, и почео је да спроводи интензивне активности од Сирије до Црног мора и Тихог океана.

Сукоб САД и Велике Британије око Украјине

Наравно, Трампов други мандат се прво манифестовао у украјинском питању.

У ствари, САД су се већ суочиле са реалношћу Украјине у каснијим фазама Бајденовог председничког мандата и јасно ставиле до знања да су потребни кораци уназад.

У ствари, нису се уздржавали од оштрих удараца једни на друге преко Енглеске и Украјине.

Чак и да је Камала победила на изборима, Бајден би одустао од своје агресије, чак и да није био толико радикалан као Трамп.

И као резултат тога, реалистичко крило је победило у Сједињеним Државама, доводећи Трампа на власт.

Два фронта у украјинском питању

Овакав развој догађаја довео је до формирања два фронта у украјинском сукобу: иницијативе Трампа и Путина, која тежи окончању сукоба и седању за преговарачки сто, и европских јастребова, који покушавају да продуже рат и додатно сукобе Украјину са Русијом и који се неће зауставити ни пред каквом провокацијом да би то постигли.

Губитник рата у Украјини: Европа

Али ситуација у Европи је јасна: санкције против Русије погађају Европу, а не Русију. Нема никога ко ово не прихвата.

Напуштање јефтиног, брзог и поузданог пројекта Северни ток 2, а можда чак и учешће у саботажи овог пројекта, увукло је Европу у озбиљну енергетску кризу.

Ова криза није само испразнила џепове обичних Европљана, већ је нанела и озбиљан ударац европској индустрији.

Због ових санкција, Европа је изгубила не само руско тржиште, већ и руске подземне и надземне ресурсе.

Свакодневно читамо у западној штампи да овај процес води Европу ка деиндустријализацији.

Затварање фабрика и банкротирање предузећа се нижу једно за другим.

Немачка, француска и британска штампа саме пишу о озбиљности ситуације.

Европа плаћа високу цену зато што прати Бајдена.

У ствари, Европи на крају није ни дозвољено да седи за мировним столом и искључена је из процеса.

Доживљавајући озбиљан економски и политички пораз, Европа брзо губи своју тежину у свету.

Инсистирање на грешци

Али оно што је занимљиво јесте да је Европа, упркос томе што је на врху листе губитника у овом рату, још одлучнија да настави рат.

Бајденов посао је већ завршен, а САД су чак и научиле лекције и окренуле се у другом правцу, али Европа истрајава у овој грешци, што је довело до озбиљног пораза.

Јасно је да европски јастребови желе да попуне празнину коју су оставиле Сједињене Државе.

Припрема за рат великих размера

Наоружавање Европе се наставља пуном брзином.

Војни буџети су се повећали неколико пута. Снабдевање оружјем Украјини се такође одвија истим темпом.

Европске припреме за рат се ту не заустављају: Немачка враћа обавезну војну службу, немачки часопис Штерн позива младе људе да се припреме за рат, европске земље предузимају кораке како би осигурале да су њихови здравствени системи спремни за рат, аустријски министар одбране се жали да су млади људи превише дебели да би били војници…

Најгоре је што немачки генерали планирају напад на Кримски мост.

Ово цурење информација наводи човека да се запита: „Који још планови попут овог постоје, а нису откривени?“ Ово питање нам сасвим с правом пада на памет.

У овим припремама учествују не само Немачка, Француска, Енглеска, већ и Шведска, Финска, која може деловати најумереније, и, наравно, балтичке земље итд.

Комплетне припреме су у току. Наравно, то не значи да ће Европа нужно објавити рат Русији итд. Не значи то, али је сигурно да на томе граде своје планове за будућност и да на тај начин покушавају да застраше „другу страну“.

Политички и друштвени притисак у земљи расте

Паралелно са припремама за рат у Европи, унутар земље се предузимају оштре мере и прибегава се екстремним методама.

Покушаји забране АфД у Немачкој, завере против Ле Пенове у Француској, отказивање избора у Румунији чији резултати нису задовољили њихове интересе и политичка забрана наметнута Калину Георгескуу су доказ да живимо у ненормалним временима у Европи.

Сам амерички потпредседник Венс је, у свом говору на Минхенској конференцији, изјавио да европске елите угрожавају слободу говора и демократију, а затим је наставио: „Претња Европи која ме највише брине није Русија или Кина, већ претња која долази изнутра.“

Такође постоји изузетан притисак због палестинског питања.

Укратко, економска криза, припреме за рат и унутрашњи притисак развијају се заједно.

Једноставан излаз из економске кризе

Европа проналази излаз из економске кризе у оживљавању војне индустрије.

Али само тиме се не може објаснити ово оружје.

Као што смо већ напоменули горе, потпуне припреме су у току. И на друштвеном и политичком нивоу…

Постоји много једноставнији начин да се поправи економија: отворити вентил на Северном току, купити јефтинији и бржи руски гас за евре уместо куповине скупог шкриљастог гаса за доларе, укинути санкције Русији, вратити се на руско тржиште…

Само то ће довести до великих промена у европској индустрији и чак ће утицати на рачуне за енергију обичних људи.

Поврх тога, више нема америчке администрације која вам спроводи ове санкције.

Нема наде од европских влада

Међутим, нема знакова да ово долази из Европе.

Напротив, нове санкције се и даље објављују.

Трамп, с друге стране, настоји да преузме контролу над радом Северног тока, који су саботирали Бајденови и европски јастребови.

Продаваће руски гас Европи преко океана путем гасовода Северни ток, који Русија и Европа граде заједно.
Ствари су стварно лоше у Европи…

Штавише, ове војне припреме ће повећати терет на људе. Неизбежно…

Изгледа да циљ европских јастребова није мирно превазилажење економске кризе.

Сви они желе да постану нове САД и намеравају да преузму Бајденову улогу.

Овоме се мора додати и нови европски систем безбедности.

Агресивна линија европских јастребова огледа се и у овом новом систему безбедности.

Оружје којим пуне складишта мора се некако употребити.

Његов значај за Турску

Ова линија Европе такође има посебно значење за Турску.

Турска влада, коју представљају председник Тајип Ердоган и министар спољних послова Хакан Фидан, изразила је жељу да се Турска придружи новом европском безбедносном систему.

Ердоганова влада изгледа нуди Турској прилику да осигура безбедност Европе за „стратешки циљ чланства у ЕУ“.

Па против кога се онда користи турска војска?

Одговор је јасан: против Русије.

План који толико желе ионако нема другу сврху.

Наравно, не можете увући турску војску у такву авантуру, нико нема моћ да то уради, али показивањем ентузијазма и учешћем у овим плановима, поткопаћете турско-руске односе, изоловати Турску, учинити је непоузданом у очима њених правих савезника и предати се Западу, лишавајући је међународних савеза који ће уравнотежити атлантску претњу.

Учешће у групама које ће саботирати мир у Украјини могло би довести до штете по односе не само са Русијом, већ и са Сједињеним Државама.

Наоружање и стратешки компас Европе

Штавише, милитаризација Европе није усмерена само против Русије.

Документ ЕУ „Стратешки компас“ (2022) потпуно игнорише права Турске у источном Медитерану и кипарско питање и предвиђа стварање интервентних снага.

Стога, Стратешки компас чини Турску својом метом не само политички већ и војно.

У време када Вашингтон усмерава пажњу на источни Медитеран, а Израел окупира Сирију, претња од САД и Израела свакако не може бити потиснута у други план.

Међутим, не треба потцењивати европско наоружање.

Штавише, овај процес не може бити подржан у име „сарадње“ са Британијом у Сирији и Украјини.

Турска не може имати користи од овога. Ово је већ јасно.

Али чак ни они који мисле само на своје личне интересе не могу од овога „профитирати“.

Оно што ће се десити јесте да ће њихова имена бити унета у „клуб губитника“.

Европски пут води у ћорсокак

Да, Европа неће ништа постићи оружјем. Овај пут је ћорсокак.

Ток светских догађаја то не дозвољава. Премештање економије са Атлантика на Тихи океан, пољуљање трона доларске хегемоније, промена војне равнотеже у корист Евроазије, јачање политичких, војних и економских савеза између земаља Евроазије и њихово претварање у центре привлачења, укратко, успостављање мултиполарног света неће уступити место тиранији Европе.

Европа нема војну и економску моћ да силом оружја баци Евроазију на колена. Укратко речено, постоји огроман јаз између амбиција и жеља европских јастребова.

Може ли Макрон, кога терају из афричких земаља, па чак и из његових бивших колонија, оставити свој траг у Евроазији?

Заиста, „чудовиште са једним преосталим зубом“!

Постоје они који желе другачију Европу

Постоје и они у Европи који желе другу Европу.

Европски јастребови су у несигурном положају.

АфД је постала водећа странка у Немачкој чак и пре него што је Мерц ступио на дужност.

Упркос свим препрекама, Ле Пен дише Макрону за вратом.

Слични процеси се одвијају и у земљама попут Аустрије и Румуније.

Моћ глобалиста није била довољна да свргну Орбана, нису могли да убију Фица у Словачкој.

Снаге које се противе санкцијама, а залажу се за добре односе са Русијом, добијају на снази.

Осим тога, за Европљане, рат није нешто што се може прихватити на овај начин.

Ово се све чешће изражава као захтев у политичким, академским и друштвеним круговима.

На основу тога, кампање и догађаји се спроводе широм Европе.

На пример, недавно, 24. априла, у Бечу је одржана међународна конференција под називом „Европа без ратова и санкција – нова економија у мирној Европи“.

На овој конференцији изнети су захтеви за укидање санкција против Русије и обнову европског пословног света од нуле на принципима једнакости, међусобног поштовања и добросуседства. Наглашено је да се енергетска криза у Европи не може решити без Русије, да се безбедност Европе може осигурати само заједно са безбедношћу и миром у евроазијској географији, а изражен је и протест против гушења слободе говора и праксе цензуре у Европи.

Морате бити опрезни и одупрети се томе.

Као резултат тога, „јастребови“ увлаче Европу у авантуру.

Ова авантура нема шансе за успех.

Али ово ће наштетити и нашој земљи и свету.

Наша је дужност да будемо будни и да се одупремо наоружавању у Европи.

*Овај садржај су припремили слободни новинари или гостујући писци. Мишљења и изрази садржани у овом тексту су мишљења аутора и не одражавају нужно уредничку политику часописа „Independent Turkish“.

Извор: https://www.indyturk.com/node/757664/t%C3%BCrki%CC%87yeden-sesler/avrupada-silahlanma-ve-t%C3%BCrkiye

Насловна фотографија: Foreign Policy

4. мај 2025.