La Science et la société

Никола Милованчев: СПЦ у Македонији под ударом безакоња

07 Déc

Никола Милованчев у име Центра за геостратешке студије, упутио писмо комесару за људска права Савета Европе

 

Савет Европе

Госпођа Дуња Мијатовић, комесар за људска права 

Предмет: кршење људских права верника Српске православне цркве у Репулици Северној Македонији

Поштовани,

Обраћамо вам се са молбом да обавестите Савет Европе о неправном стању и кршењу основних верских права институција и верника Српске православне цркве на подручју Републике Северне Македоније.

Духовни пастири и верници Српске православне цркве су у тој држави подвргнути шиканирању незамисливом у Европи 21. века: Православној охридској епископији, саставном делу Српске православне цркве није признато право на постојање, не дозвољава се њено регистровање. Република Северна Македонија не поштује одлуку Европског суда за људска права број 3532/07, донесену 2017. године а потврђену априла 2018. године од стране Великог Савета Европског суда за људска права. Политичке структуре Републике Северне Македоније крше елементарна људска права, крше пресуду Европског суда, чак и само право на постојање припадника Српске православне цркве у тој држави! До када, питамо се, ће европске институције да се праве глуве и слепе на то?

У Северној Македонији независност судства не постоји – барем не у случају Српске православне цркве (СПЦ). До какве монструозне ништавости је доведено судство те државе сведочи и чињеница да је судија, која води поступак регистрације Православне охридске архиепископије СПЦ, изјавила да неће испунити пресуду Европског суда док не добије дозволу премијера државе г. Зорана Заева!

Заслужује пажњу чињеница, да је гажење верских права припадника СПЦ у Северној Македонији, ове године осудио Државни секретаријат за спољне послове САД, у извештају за 2019, публикованом у јуну 2020. (достављамо у прилогу, извор: https://www.state.gov/wp-content/uploads/2020/05/NORTH-MACEDONIA-2019-INTERNATIONAL-RELIGIOUS-FREEDOM-REPORT.pdf ).

Уз то, у току задњих 15 година су били затварани и осуђивани митрополит Православне охридске архиепископије г. Јован Вранишковски, као и духовници и верници, ускраћивана им је слобода кретања, слобода преласка границе, рушени су верски објекти Српске православне цркве.   

Молимо да комесар Савета Европе посети Републику Северну Македонију, разговара са представницима Српске православне цркве у њој и сакупи материјалне чињенице о кршењу верских права верника и свештенства СПЦ, а затим обавести све државе чланице Савета Европе о томе, са позивом да се престане са угрожавањем основних верских права и шиканирању припадника Српске православне цркве у Северној Македонији.

7. Децембар 2020. 

 

Les Vues Post: 463
auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Tags:
Plus récente Протеривање амбасадора као још један игроказ Вучића и Мила
Retour à la liste
Les plus âgés Небрига за људе је много опаснији вирус од короне

Related Posts

26 Mai
La Science et la société

Никола Милованчев: Коме је требала Југославија 1918?

Пише: Никола Милованчев

У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918.

Continuer la lecture

14 Mar
La Science et la société

Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина

Пише: Никола Милованчев

Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.

Continuer la lecture

06 Mar
La Science et la société

Никола Милованчев: Поздрав бокешких Срба књазу Николи и његов отпоздрав Српској Боки

Пише: Никола Милованчев

У јуну 1867. је црногорски књаз Никола посетио Боку Которску, која је тада била дио аустријске царевине. Многи бокешки Срби обрадовали су се књажевој посјети. Израз тога одушевљења била је пјесма добродошлица, компонована од Јеронима Фјорелија (Fiorelli), а на стихове Риста Милића „Поздрав кнезу Николи I приликом доласка у Боку Которску“. На посјету црногорског владара аустријске власти нису гледале са радошћу, па је пјесник стихове са Фјорелијевим нотама, објавио анонимно (потписао се са псеудонимом „… ић“. Пјесма је штампана далеко од Боке: у новосадској Даници, 10. (22) јуна те године (српски листови у Аустрији су, скоро сви, до 1918. носили датирање по старом календару а не по државном). Фјорели је био мање опрезан и потписан је у Даници својим презименом.

Continuer la lecture

23 Yuin
La Science et la société

Истина о тобожњој сарадњи митрополита Јоаникија са окупатором

Пише: Никола Милованчев

Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“. Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941.

Continuer la lecture

16 Mai
La Science et la société

Како је Словенија реаговала на корону

Пише: Никола Милованчев

Председник Србије г. Александар Вучић је у изјави 2. априла похвалио Аустрију и Словенију због успеха у борби против корона вируса. После тога се и г. Мухарем Баздуљ дотакао теме борбе против пандемије вируса у другим европским земљама, у врло луцидном тексту у „Политици“ („Две кључне недеље“). Покушаћу зато да мало опширније опишем ситуацију у Словенији, коју пажљиво пратим, а за коју је г. Вучић истакао да се „фантастично бори“. Дакле, да видимо шта се може научити од других.  

Continuer la lecture

22 Jan
La géopolitique et de la politique

Којим путем до уговора Српске православне цркве и владе Црне Горе?

Пише: Никола Милованчев

Скупшина Црне Горе је донела правни акт апсурдног назива – „Закон о слободи вјероисповјести“.  Апсурдног због тога, јер је цинично да се правно-политичко насиље и покушај отимања туђе имовине покривају речју „слобода“. Иако би током употребе овог закона (ако би почео да се примењује) могло доћи до узурпације имовине и других верских заједница, јасно је да се атак односи у првм реду на имовину Српске православне цркве (СПЦ). Поједини правници, експоненти садашње власти у Црној Гори, покушавају додуше да аргументују „демократичност“ овог закона и образложе његову усклађеност са „европским правним стандардима“.

Continuer la lecture

03 Mai
La Science et la société

Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ

Пише: Никола Милованчев

 

Последњих дана априла о. г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“.

Continuer la lecture

    Laisser un commentaire

    Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *