La géopolitique et de la politique

Пољска треба да размисли о повлачењу признања Косова

Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије, пољским медијима prostozmostu.pl

 

Влада Србије недавно је упозорила да Косово планира да се споји са Албанијом и створи заједничку државу. Шта мислите о томе? Да ли је то могуће?

Процес изградње Велике Албаније је увелико у току. Овде се не ради само о припајању територије Косова и Метохије Албанији, већ и о припајању делова Грчке, Македоније и Црне Горе. Албанци желе да припоје све оне територије на којима живе припадници њиховог народа и то сматрају легитимним путем за национално уједињење. Овакве идеје су изузетно опасне али нажалост Албанци имају подршку одређених западних центара моћи да делују у том правцу.

На првом месту то су до сада биле САД које су главни покровитељ такозваног независног Косова.  Не можемо још са сигурношћу да оценимо какав је однос Трампове администрације по питању Косова, јер тај пројекат су у великој мери реализовале претходне политичке структуре из редова демократа. На недавној прослави коју су уприличиле нелегалне косовске власти поводом 20 година од почетка бомбардовања Србије, главни гости су били Бил Клинтон и Мадлен Олбрајт. Ово двоје људи су најодговорнији за креирање те терористичке државе у срцу Европе. Албанске и косовске власти су већ предузеле кораке у правцу уједињавања и потписале низ договора. Ипак верујем да се такви планови неће остварити и да ће Косово бити враћено у пуноправни састав Србије. И албанске и косовске власти уједињује криминал и корупција која разједа све структуре друштва. Верујем да ће доћи до промена у албанском друштву а самим тим и до могућности отпочињања нормалног дијалога са тим друштвом. Уколико насиље, злочин, криминал и противправно отимање државне територије постане пракса за стварање нових држава, бојим се да ће то имати далекосежне последице по Европу, а и по читаву међународну заједницу.

Како коментаришете извештаје о српским јединицама који се боре у Донбасу на страни сепаратиста?

Српски добровољци учествују и ратним дејствима на територији Донбаса где су отишли како би заштитили руско становиништво.  Морам да напоменем да Србија и Русија има историју и традицију међусобног испомагања у ратовима и да стога учешће српских добровољаца у конфликту на територији Донбаса, треба да се тумачи кроз ту чињеницу. Ова традиција траје вековима од Српско-турских ратова преко Балканских ратова, Првог светског рата па до ратова који су се водили деведесетих година на простору бивше Југославије. Иако 90-тих година прошлог века Јељцинова власт није подржавала Србију, долазили су руски добровољци који су ратовали на страни Срба. Када је почео рат у Донбасу Срби су осећали потребу да врате свој дуг и помогну Русима. Додала бих још да се не ради о сепаратистима већ обичним људима који имају право да изражавају свој језик и културу. Сматрам да је страшно да неко у 21. веку забрањује језик и културу људима који живе на том подручју вековима. Ми исти проблем имамо у Хрватској где се ломе табле са ћириличним писмом и брани употреба нашег писма. То што неко жели да се избори за право на употребу свог језика, писма и културе не значи да је он сепаратиста. Неколико пута сам посећивала Донбаса за време ратних дејстава и оно што сам видела на лицу места се много разликује од прпаганде коју смо могли да прочитамо у западним или украјинским медијима. Када видите разрушене школе, цркве и болнице и погинуле цивиле, посебно децу, не можете да не помислите да је то нормално и праведно. Тај рат није у интересу ни Украјине ни Русије, већ неке треће сила која не мари за њихове жртве. Мислим да су Руси и Украјинци исти народ и да треба да буду сложни.

Пре неколико година догодила се анексија Крима. Да ли мислите да би Украјина требало да буде независна? Да ли би Украјина требала  да се придружи Русији? Ако би Украјина била у савезништву са Русијом, да ли би се економска ситуација побољшала?

Украјина је изгубила свој суверенитет и интегритет у процесу преусмеравања ка Западу. Међутим то нису једине негативне последице. Украјина је пре свега изгубила људе, односно своје становништво. Милиони људи су се иселили из своје домовине и то је оно што треба да забрињава Украјину. Уништена је економија земље и Украјинци сада живе у сиромаштву иако имају богату земљу. Знамо и да је Украјина у време СССР-а била привредно и економски међу најуспешнијим републикама. У том смислу могу да направим поређење са Југославијом која је у периоду свог успона била пример и за Америку. Једноставно је дошао моменат када је неко направио рачуницу да може да профитира тиме што ће направити поделе и конфликте у друштву, што ће створити нове државице које ће лако моћи да контролише и експлоатише. Овде мислим на бивше републике Југославије. Исти модел је примењен и на СССР али је он имао другачије резултате пре свега због брзог опоравка Русије након доласка председника Путина на власт. Мислим да су Руси на примеру Југославије схватили да је крајњи циљ САД да разграбе богатство Сибира. Данас се ствари мењају, то ипак није више она иста Америка и добро је што је то тако. Што се тиче Крима мислим да је свима јасно да ће он остати у саставу Русије и да су се становници Крима демократским путем за то изборили. Што се тиче саме Украјине, волела бих да се она опорави и стане на ноге. Мислим да ће доћи време када ће преовладати разум у политичким елитама и када ће схватити да могу да граде будућност у миру са Русијом. Велики проблем Украјине је корупција невиђених размера. Друштво мора да се избори са тим проблемом. Када Украјина почне економски да се опоравља, неће имати толики порблем ни са екстремизмом. Незадовољно и сиромашно друштво лако залута на тај пут. Украјинци треба сами да одлуче о својој будућности без мешања страних сила. Искуство Србије које је прошла у процесу евроинтеграција је такође трагично и довело је до губитка суверенитета земље, осиромашења, одлива становништва и свеопште деградације друштва. ЕУ нам говори о демократији и људским правима, а у Србији подржава оне политичке снаге  које врше насиље над сопственим народом и уводе диктатуру.

Недавно је председник Белорусије предложио датум почетка плана интеграције са Русијом.  Да ли мислите да Русија и Белорусија треба да сарађују?

Русија и Белорусија су усмерене на међусобну сарадњу и ове две земље су сачувале специјалне односе након распада СССР.  Сада њихова сарадња иде ка још чвршћој интеграцији и мислим да је то добро. Белорусија није настрадала у времену транзиције као Русија, али је у садшњим условима, након што се Русија опоравила и вратила на међународну сцену, она је далеко испред других земаља бившег СССР. Заправо Русија сада намеће нове стандарде и Западу у многим областима. С обзиром на то да често путујем у Русију, а и у друге европске земље, могу да уочим ту разлику. Овде можемо да говоримо о урбанизму, изградњи, транспорту, комуналном систему, одржавању, услугама и др. Москва је један од најчистијих европских градова. Приликом недавног боравка у Бриселу била сам изненађена, да у самом центру града можете да видите ђубре на улицама. То је у Москви незамисливо. Или рецимо систем плаћања рачуна за комуналне и друге услуге је у Москви врло лако примењив. У Србији тако нешто не постоји. У том смислу мислим да Белорусија може да напредује у сарадњи са Русијом јер је и њој неопходна модернизација. С друге стране белоруска економија доста зависи од сарадње са Русијом а на примеру Украјине се јасно може закључити да сарадња са Западом не доноси повољне резултате за становништво. Уопштено гледано све бивше земље СССР су економски оштећене стратешким преусмеравањем ка Западу што се јасно види и из примера Балтичких земаља. Слична је ситуација и у неким земљама чланицама ЕУ као што су Грчка или Бугарска, где је домаћа привреда девастирана. ЕУ је постала немачко тржиште у највећој мери, а оно функционише тако што елиминише конкуренцију. Сада имамо ситуацију да су Грчке цементаре затворене а Грчка увози цемент из Немачке. Много је сличних примера и у Бугарској, посебно у прехрамбеној индустрији. Белорусија има квалитетну индустрију и може да пласира своје производе на руском тржишту под условима који треба да задовоље обе стране. Русија је већ сада у позицији да бира с ким ће да сарађује, јер има огромно трижште и сама поставља услове и стандарде. Ту је наравно и културна сарадња, ове две земље заправо имају исту културу што је још један разлог више да међусобно сарађују.

Са ким мислите да би Србија требало да сарађује? Шта мислите о сарадњи са Северном Македонијом која ће се придружити НАТО?

Мислим да Србија треба да сарађује са свима који желе да сарађују са њом на бази узајамног уважавања и остваривања обостраних интереса. То треба да буде полазна основа за развој сарадње. Нажалост сада ствари не функционишу по том принципу и Србија највише сарађује са ЕУ која руши територијални интегритет наше земље и стално и изнова политички уцењује Србију. С друге стране имамо могућност сарадње са Русијом која нам је до сада више пута понудила стратешко партнерство, али проблем је у томе што Србија не води суверену политику и Запад практично забрањује нашим властима да развијају сарадњу са Русијом. Не само на политичком већ и на економском плану. Због тога је у Србији дозвољен прилив инвестиција из европских и арапских земаље, Турске, Кине итд. али не из Русије. Ми имамо потписан Споразум о слободној трговини са Русијом који за нас остаје неискоришћен. Заправо дешава се да западне земље и неке државе из региона купују српске фирме, а затим саме користе Споразум о слободној трговини са Русијом, како би увећале свој капитал. Да се разумемо ја нисам против сарадње Србије са европским земљама али мислим да она треба да се одвија на билатералном нивоу а не преко централизоване бриселске администрације која у први план ставља политичке уцене. Што се тиче региона, Србија треба да сарађује са свим земљама на истом принципу узајамног уважавања и обостраног интереса. Балкан је и даље оптерећен претходним ратовима а западне земље су доста допринеле на заоштравању односа и креирању још већих разлика. Сматрам да би то требало да превазиђемо и започнемо реалан дијалог. Међутим то није изводљиво докле год западна политика има дестабилишућу улогу. За почетак треба да оставимо по страни оне теме око којих не можемо да се сложимо и да сарађујемо на основу оних тема где можемо да нађемо додирне тачке и заједнички интерес. Верујем да ће доћи до промене односа нове америчке администрације према Балкану, који ће се разликовати од досадашњег.  То би допринело помирењу у нашем региону. С тим у вези Србија има интереса да сарађује и са Македонијом без обзира на њено чланство у НАТО. Верујем да ће се и европски безбедносни оквир значајно променити у будућности. За сада су грађани Србије много више оптерећени унутрашњим проблемима као што су криминал и корупција, сиромаштво, незапосленост, него спољнополитичким темама.

Односи Пољске и Србије су прилично неутрални. Да ли мислите да би Србија требало да сарађује са Пољском?

Наравно да Србија и Пољска треба да сарађују, посебно што  немамо много тема које нас у томе спречавају. Пољска је велика и важна словенска земља са којом Србија може више и боље да сарађује. На званичном нивоу Пољска подржава евопске интеграције Србије које је државно руководство Србије поставило као стратешки циљ. Сматрам да таква одлука руководства Србије мора да буде преиспитана посебно сада када се ЕУ налази у дубокој кризи. Србији је јасно стављено до знања да неће скоро бити проширења у ЕУ, а ја искрено верујем да Србија никада неће ни постати чланица ЕУ. Мислим да морамо да се посветимо унутрашњим реформама и да су европске интеграције лоше по Србију. Такође мислим да би Пољска могла да преиспита своју одлуку о признавању сепаратистичке творевине Косово као независне државе. Знам да многи пољски десничари подржавају територијални интегритет Србије и да се залажу за очување Косова у саставу Србије.

Ове године сам имала част да будем на пријему који је Амбасада Пољске у Београду организовала поводом Дана пољске уставности и 100. годишњице успостављања дипломатских односа између Пољскe и Србије. С тим што наши односи трају дуже него што се то званично рачуна. Могла сам да чујем доста лепих речи о нашој сарадњи, а колеге из пољске амбасаде су биле веома заинтересоване да продубе ту сарадњу. Пољска култура и пољски језик би могли да буду представљени на вишем нивоу у Србији, а исто се односи и на српску културу и језик у Пољској. Мислим да нам недостаје међусобна интеракција у том погледу, као и размена студената. Млади људи у Србији не знају много о вашој култури и о савеременој Пољској, њеним уметницима. Било би лепо да на пољу културе постоји много веће интеракција на међународном нивоу. Упознавање различитих култура је велика вредност. Такође волела бих да имамо више туриста из Пољске у Србији, јер Србија има много тога да понуди.

 

29. Октобар 2019.

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *