Пише: Драгана Трифковић
Српски народ је најснажнији онда када га отпишу, када мисле да је уништен, потпуно дотучен, када су сигурни да не постоји икаква шанса за његову будућност. Толико пута се кроз историју дешавало, да нас ти „цивилизовани“ европски народи нападну као какве звери на самој самрти, када смо толико измучени дугогодишњим мукама и када су нам толико тога натоварили на леђа, да немамо снаге да се усправимо. Међутим, крајња граница издржљивости никада није утврђена. Србија има ту моћ да се из праха уздиже. Сва снага њена, крије се у најдубљој јами. Због тога је презиру, али са страхом.
Да ли смо данас поново у фази, када се српском народу задају завшни ударци. После дугогодишњих сукоба, ратова, бомбардовања, санкција, распарчавања, убиствене транзиције, пљачке и отимања, дошли смо до концентрационих логора. Север Косова и Метохије, опасан је дебелом жицом. Власт из Београда не бира методе, јер непослушни Срби морају по сваку цену да се интегришу у „институције“ којима управљају терористи, на отетој српској територији. Држава је решила да се обрачуна са својим народом, зато што народ поштује Устав. Властодавци из Вашингтона и Брисела, положили су све наде у њих. Они који знају шта се ту дешава, немају недоумица у вези тога шта нас даље чека.
Прошле године је на северу Косова одржан референдум, на коме се 99,74% грађана изјаснило против „институција“ Хашима Тачија, али то није спречило власт из Београда да им наметне изборе управо за „институције“ које су референдумом одбацили. Циљ избора је био да се одговорност за велеиздајничку политику пребаци на народ који би изласком на изборе прихватио нарко-терористичку „државу“. У том случају на добитку би била српска власт, као и сепаратисти из Приштине. Власт из Београда би „опрала руке“ а Хашим Тачи би добио државу. Међутим, српски народ се већ четрнаест година супротставља терористима, храбро и упорно. Другог избора немају. Препуштени су сами себи, а против себе имају злочинце који су одговорни за убиства, злостављање и прогоне Срба, њихове заштитнике са Запада и власт матичне државе за коју се боре.
Срби са севера КиМ су 3. новембра јасно рекли шта мисле о изборима које је расписала Атифете Јахјага, и на чијим гласачким листићима је стајао грб „државе“ Косово. Они су одбацили противуставни Бриселски споразум, који је за њих неприхватљив. За српску власт је неприхватљиво да народ има право гласа, односно да се изјасни онако како њима не одговара. Није власт та која спроводи вољу народа, него је народ тај који треба да спроводи вољу власти. С обзиром да је ситуација измакла контроли, полиција је позвана да заведе ред, тако што ће разбити гласачке кутије. На поновљеним гласачким изборима 17. новембра, режим из Београда, сепаратистичке „власти“ и западне амбасаде су удвостручиле своје напоре. Данима пред изборе, гласаче су позивали државни чиновници, који су их претњама и уценама убеђивали да морају да гласају. Директори јавних предузећа, водили су на колективно гласање раднике, под претњом отказом. Направљен је списак кад који логораш са породицом има да изађе на гласање. Изборе су обезбеђивали наоружани, КФОР, ЕУЛЕКС, РОСУ, Жандармерија Србије у цивилу, Вулинови и Пантићеви батинаши. Радници који су одбили да изађу на изборе, пребијени су. То је укратко епилог избора, а резултати су поново поражавајући за Вашингтон, Брисел, Приштину и Београд. Срби са севера КиМ су апсолутном већином опет бојкотовали изборе. Режим је прогласио своју „победу“ а режимски медији извештавају да удовоље. На све су спремни, јер морају да испуне налоге властодаваца.
Србима са севера јужне покрајине, треба одати част на храбрости и несаломивости, на борби коју воде за право на живот. На том парчету земље брани се достојанство свих Срба, а оно је уједно и права слика српског страдања и српског подвига. И поред напада и претњи са свих страна, они одолевају свим силама, а живе у далеко горим условима него што се икада живело на тим просторима. У време када су Турци окупирали Косово, и када су Арбанаси чини страшне злочине над Србима на КиМ, српска држава је чинила све што је било у њеној моћи да им помогне. Сада насупрот томе, чини све што је у њеној моћи да их преда у руке злочинцима.Косово није никакав изузетак. Следећи пут ће полиција ломити кутије у Новом Пазару на изборима које је расписао Муамер Зукорлић, или у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу? Јасно је да ће Запад наставити своју политику према Србима, коју води годинама у континуитету. Оно што се такође може са сигурношћу закључити, власт из Београда неће рећи НЕ Вашингтону и Бриселу, ни по једном захтеву. Ипак, треба имати на уму чињенице које су наведене на почетку текста. Снага српског народа се показује онда када је све изгубљено. Она увек може немогуће.
18. новембар 2013.
