Пише: Драгана Трифковић
И ЕУ и Русија
Са дистанце од готово три године можемо са сигурношћу аргументовано и документовано да потврдимо како је преузимање власти Српске напредне странке од Демократске странке 2012. године доласком Томислава Николића на чело Србије означило континуитет и убрзање погубне политике испуњавања „услова“ ЕУ на штету државних и националних интереса Србије. Ове чињенице су постале очигледне у врло кратком року али је Запад, приликом осмишљавања нових пројеката политичког инжињеринга, имао у виду одложену реакцију коју производи шок. Политика која по Србију има разарајуће дејство базирана је на беспоговорном пристајању српских власти да вођење унутрашње и спољне политике Србије препусти страним амбасадорима, а доношење одлука Вашингтону и Бриселу.
На политичком пољу одсуство суверенитета проузрокује дезинтеграцију Србије и овим путем је питање Косова и Метохије доведено пред свршен чин, а наставак такве политике води ка одвајању Војводине, Рашке области, Врањске котлине итд. Економска политика према захтевима ММФ-а, Светске банке и ЕУ уводи Србију у дужничко ропство, уништава домаћу привреду, производи економске губитке и незапосленост. Војно-безбедносна политика доводи Србију у крајње ризичну позицију, где се слабе сви елементи државне и националне одбране а јачају сарадња са агресором НАТО и земљама које су традиционално непријатељски настројене према Србији. Једина промена која може да се примети у односу на претходну власт је промена шифре за политику предаје из „И Косово и ЕУ“ у „И ЕУ и Русија“ . Овде је уместо истицања Косова у први план истакнут значај добрих односа са Русијом, уз стратешко опредељење ка ЕУ. Српска напредна странка је у предизборној кампањи обећала преиспитивање уговора које је Борко Стефановић испред ДС-а потписао са Едитом Тахири и борбу за очување Косова и Метохије у саставу Србије, јер је дотадашња политика ДС наишла на осуду народа. Након доласка на власт, Српска напредна странка је у рекордном року направила потезе на које се ДС није усуђивала. Николић, Вучић и Дачић су потписали Бриселски споразум са нарко-терористичким структурама на КиМ, поставили границу између јужне српске покрајине и централне Србије, угасили српске институције и српску државност на Косову и Метохији, правосудни и безбедносни систем Србије конвертовали у систем „независног“ Косова, оставили српски народ на КиМ терористи Хашиму Тачију и вршили притисак да изађу на изборе и гласају за власт „независног“ Косова. Због тога је било неопходно склонити Косово у други план и истаћи неку нову вредност за коју ће се „залагати“. Тако је скован термин „И Русија и ЕУ“[1].
Континуитет разарања војске
Војно-безбедносна политика такође има свој континуитет: Александар Вучић је наставио тамо где су Борис Тадић и Драган Шутановац стали. Она би најкраће могла да се опише као разарање Војске Србије кроз такозване реформе, које се одликују смањивањем одбрамбене снаге односно разоружавањем[2]. Истовремено, српска војска се стратешки оријентисала на НАТО, тј. одбрамбене снаге САД – а последњи доказ те сарадње је „Индивидуални акциони план партнерства између Србије и НАТО“ као највиши степен сарадње једне земље која није члан те организације[3]. Највећа опасност лежи управо у усмеравању српске војске на стратешку сарадњу са земљама које су извршиле агресију на нас, а осим тога то су земље са којима имамо историју непријатељских односа и ратовања (Турска, Албанија, Мађарска, Немачка и др.). У складу са тим чињеницама можемо да посматрамо и договоре везане за наменску индустрију.
Бивша Југославија је имала развијену наменску индустрију, у којој је водећа улога припадала предузећу Југоимпорт СДПР основаном давне 1949, по указу Јосипа Броза. Предузеће је успешно пословало на Блиском Истоку, Северној Африци и Азији у време СФРЈ, а у периоду распада Југославије и током такозване транзиције Југоимпорт СДПР је претрпео велике губитке и био везан за многобројне афере. Током НАТО агресије на Србију, наменска индустрија је у највећој мери уништена. Тек 2007. Србија поново успоставља пословне аранжмане везане за производњу и извоз оружја на Блиском Истоку и потписује договоре са Ираком, затим и Авганистаном, захваљујући посредовању Вашингтона и Брисела. С обзиром да је Србија договорила извоз оружја у конфликтна подручја, односно земље које су под америчком окупацијом, дозвола извоза државном предузећу Југоимпорт СДПР подразумевала је претходну сарадњу Министарства одбране Србије и САД.
Ко стоји иза послова са УАЕ?
Пре две године је Југоимпорт СДПР потписала уговор са компанијом EARTH из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) којим је дефинисан заједнички развој ракетног система АЛАС[4]. Овај ракетни систем представљен је први пут на сајму наоружања и војне опреме у Абу Дабију 2007. [5] у време када је министар одбране био Драган Шутановац. Пословни договор са УАЕ је у Србији представљен као велики подстицај развоју наменске индустрије и српске привреде уопште. Потписивању договора присуствовао је Александар Вучић у својству министра одбране, а поред тога потписано је још неколико договора о међудржавној сарадњи између Србије и УАЕ. Ракетни систем АЛАС је противоклопни вишенаменски систем, домета до 25 са могућношћу даљег повећања до 60 km, са принципом вођења без непосредног визуелног контакта са циљем. Специфичан је по високом нивоу прецизности самонавођења, и погодан јер није везан за једну врсту платформе. Намењен је за противтенковска и противоклопна дејства али и за друге циљеве као што су командна места, инфраструктурни објекти и др.
Након потписивања договора са УАЕ, крајем фебруара 2013, о развоју система АЛАС, помоћник генералног директор Југоимпорта СДПР Ненад Милорадовић дао је интервју, где је изнео следеће податке: „Према уговору који имамо, прво иде фаза развоја, након које идемо у фазу производње и затим испоруку. Имамо доста тесне рокове, а очекујемо да се фаза развоја заврши за годину и по до две године, а онда да се започне серијска производња и испорука. Не могу да изнесем податке о томе колико ракета ће бити испоручивано Емиратима, али могу да кажем да су у питању значајне количине“[6].
Прошле године су се у независним арапским медијима[7]појавиле информације о сумњивим пословима УАЕ у Србији: „Престолонаследника Абу Дабија Мухамеда бин Заједа ал-Нахјана оптужују да посредује у Источној Европи у име САД и Израела, док истовремено користи слабо регулисано војно тржиште у Србији да широм Блиског Истока дели оружје. Иза великих инвестиција крије се тајновити лик изгнаног палестинског политичара Мухамеда Дахлана. За њега тврде да је у центру мреже која обезбеђује комуникацију Емирата са америчким и израелским обавештајцима, док помаже корумпиране емиратске инвестиције у Србији помоћу којих се богате локални политичари“[8].
Пре две недеље је отворена изложба војних технологија и иновација у Абу Дабију, којој је присуствовао министар одбране Братислав Гашић. Том приликом је изјавио да влада велико интересовање за заједнички пројекат Србије и УАЕ[9]. „Оно што је добро јесте да Алас за неколико месеци улази у завршну фазу испитивања и завршетка, а онда су пред нама нови пројекти са партнерима из УАЕ.” На сајту Југоимпорта СДПР ракетни систем „Алас“ стоји у понуди производа[10].
Неколико дана касније, на истој изложби украјински председник Петро Порошенко и шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан потписали су споразум о извозу оружја у Украјину[11].
Пријатељски односи
Иначе шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан је добио одликовање од „државе“ Косово за помоћ и подршку борби народа Косова током рата против српске војске и полиције, као и за хуманитарну помоћ Албанцима на КиМ, те улагање у болнице и џамије на Косову[12].
Демократска странка Србије је издала саопштење у вези са основаним сумњама о позадини пословних односа Александра Вучића, Тонија Блера, Мухамеда бин Зајед ал Нахјана, Мухамеда Дахлана и Мила Ђукановића. „Несумњиво ће се сазнати шта се све крије иза колико чврсте, толико мутне финансијско-политичке повезаности председника српске владе и Тонија Блера, саветника Вучићевих министара којег плаћају УАЕ, Уједињених Арапских Емирата – који испоручују наоружање Украјини, Мухамеда Дахлана – више него контроверзног изгнаног Палестинца, коме је Влада на затвореној седници доделила српско држављанство, а председник Србије га одликовао, брата шеика Мухамеда бин Заједа ал Нахјана, коме је Дахлан саветник и Мила Ђукановића, не мање чврсто пословно здруженог са оба Мухамеда“.[13]
Након тога ДСС је издала још једно обавештење, у коме је навела да је делегација ДСС током посете Русији наишла на забринутост саговорника из политичко медијских кругова РФ због могућности да УАЕ продају Украјини наоружање произведено у Србији, и веома лоше реакције на појаву Тонија Блера као саветника у Србији. Санда Рашковић Ивић је скренула пажњу на то да постоји могућност да у будућности ракетни системи Србије заврше у Украјини и да се користе против Русије[14].
У сумњама које је изнела ДСС није било тврдње да се посао продаје ракетног система „Алас“ Украјини већ реализује, већ је упозорено на такву могућност. Међутим, дворски аналитичар Драгомир Анђелковић је оптужио Санду Рашковић Ивић за изношење „лажних оптужба против своје земље“ и то у циљу погоршања пријатељских односа између Србије и Русије, на основу чисте конструкције. На крају свог саопштења он наводи да је ипак вероватно у питању „обична политичка лакомисленост и неодговорност у циљу добијања ситних поена помоћу блаћења сопствене земље“[15]. У ситне поене или добит би могло да се подведе заборављање или релативизовање теме Косова и Метохије политичких „аналитичара“ у замену за медијску промоцију на телевизији или позивницу на пријем у амбасади. Такође у циљу заштите српских интереса, односно одбране власти Српске напредне странке, Анђелковић би требало да се бави темом конструктивне сарадње Србије са Русијом на пројекту Јужни ток[16], отказивањем куповине руског наоружања за јачање српске војске, незаинтересованошћу за руске инвестиције и кредите од стране српске власти, посебно пољопривредне субвенције које је председник Путин нудио српским пољопривредницима, непотписивањем уговора и дипломатском статусу запослених у руској хуманитарној бази Ниш, измени закона у циљу спречавања одласка добровољаца из Србије у Донбас и тако даље.
Анђелковић закључује да је саопштење о могућностима, које произилазе из врло аргументованих чињеница, некоректан политички потез и профитерство на рачун националних интереса. Да ли је профитерство на штету националних интереса пословање са финансијерима УЧК терористичке организације уместо пословање са Русијом? Зашто своју приврженост Русији на речима српска власт не капитализује? Ко их у томе спречава? Да ли обавезе које су преузели од властодаваца? Русија је Србији понудила историјску шансу са опоравак економије и војске, али српска власт то није прихватила. Одлучила је да Србију и даље води путем испуњавања непрекидних уцена ЕУ, диктата ММФ и самоуништења.
Профитери
У суштини Вашингтон и Брисел одлучују о свим аспектима живота у Србији између осталог о поскупљењу струје, набавци ловачких авиона, реформама полиције, добросуседским односима са сепаратистима, смањењу плата, приватизацији државних предузећа, отпуштању радника, ограничењу извоза за Русију, разоружавању српске војске итд. Док Србијом марширају ханџар дивизије и албански терористи, док држава разоружава српску војску а САД формирају војску Косова, док се повећава сиромаштво и број незапослених, док је све већи број убистава и самоубистава, док се укидају давања породиљама а организују параде хомосексуалаца, док српско тужилаштво и даље прогони генерале који су учествовали у одбрани земље а албанске терористе представљамо као државнике, док нас саветују злочинци који су креирали нашу „кривицу“ – нас и даље извештавају о одличним резултатима рада српске власти, смањењу спољног дуга и повећању радних места, страним инвестицијама и лидерству у региону. Посебне похвале долазе од стране америчког амбасадора Кирбија, чије речи за српске политичаре имају већи значај од народа, судске, извршне и законодавне власти заједно, али свакако ту своју улогу налазе и дворски аналитичари . Можда из дрскости, незнања, лакомислености, дилетантизма, додворништва или просто виде животну шансу да искористе пет минута славе, међутим за озбиљан став је потребно имати бар неке аргументе, у супротном се они своди на празно лајање. Посебно је иритантна замена теза и ниподаштавање здраве логике теоријом да указивање на јасну и аргументовану опасност може да поквари пријатељске односе између Србије и Русије, и то у име Запада. Управо су послови наоружања са УАЕ повезани са Западом, па није логично да би Запад сам себи покушавао да поквари послове. Са друге стране, можда у Србији – која је и медијски окупирана – неко још може да верује у русофилство Српске напредне странке и Александра Вучића, али у Русији таква слика тешко може да се пројектује. Уколико русофили из Српске напредне странке буду штитили интересе српско-руских односа, постоји опасност да они заврше као заштита Срба на Косову и Метохији, а у оба случаја је укључен заштитник косовских Албанаца и пословни партнер Србије из УАЕ.
У сваком случају народ је тај који штити српско-руске односе, иако нема ни једног представника у српској власти – јер политика која се већ годинама спроводи није у складу са вољом и интересима народа. У наредном периоду ће целокупна политичка сцена Србије имати још већу шансу да покаже свој патриотизам и русофилство у пракси, али може се претпоставити да таква могућност за Српску напредну странку и њихове аналитичаре више представља проблем него шансу. Од тога ће зависити да ли ће парола „И Русија и ЕУ“ потрајати дуже од пароле „И Косово и ЕУ“.
9. март 2015.
Упутнице:
_________________________
[1] Драгана Трифковић: Злочин над сопственим народом, Фонд Слободан Јовановић, 8. 5. 2013.
[2] Војска Србије продајe 480 тенкова, оклопних возила и друго наоружање, Политика, 8. 2. 2015.
[3] Srbija se vezuje za NATO, Blic, 3. 3. 2015.
[4] Потписан уговор за развој АЛАС-а, РТС, 18. 2. 2013.
[5] Шта је ракетни систем АЛАС, РТС, 16. 2. 2013.
[6] Rakete za Emirate za godinu, dve, B92, 27. 2. 2013.
[7] The UAE’s shadowy dealings in Serbia, Middle East Eye, Friday 15 August 2014
[8] Sumnjivi poslovi UAE-a sa Srbijom, Al Jazeera Balkans, 24. 8. 2014.
[9] Gašić: Veliko interesovanje u Abu Dabiju za raketni sistem „Alas“, Blic, 22. 2. 2015.
[10] http://www.yugoimport.com/cir/proizvodi/raketni-sistem-alas
[11] Šeik Muhamed prodaje oružje Ukrajini, Vesti online, 24. 2. 2015.
[12] Шеици спонзорисали „борбу УЧК терориста” и дан-данас помажу на Косову и Метохији, Фонд стратешке културе, 24. 12. 2013.
[13] Неће остати тајна шта повезује Вучића, Блера, Дахлана, Заједа и Ђукановића, ДСС, 28. 2. 2015.
[14] Украјини оружје преко Емирата?, Фонд стратешке културе, 5. 3. 2015.
[15] Anđelković: Besmislene optužbe Sande Rašković Ivić, Blic, 5. 3. 2015.
[16] Ања Филимонова: Вучићева влада одбила да потпише коначан споразум о „Јужном току“, Стање ствари, 9. 12. 2014.
