Пол Крејг Робертс: После 100 дана, где смо?

Écrit Par Paul Craig Roberts

Пре отприлике месец дана, 23. марта, објавио сам на овој веб страници своје мемоаре о времену проведеном у Регановој администрацији, који су управо објављени у часопису „The Independent Review“, читљивом тромесечнику. Очекивао сам да ћу чути више него што сам чуо у одговору на своје мемоаре, јер сам објаснио колико је тешко председничком именованом особљу да заправо подржи политику председника.

https://www.paulcraigroberts.org/2025/03/23/my-time-in-the-reagan-administration/

Онда ми је пало на памет да је Реганова администрација била давно, 1981-1988. Мандат председника Регана завршио се пре 37 година. Дакле, Американац који данас има 50 година имао је 13 година када се завршио Реганов други мандат. Имао је 5 година када је Реган изабран за председника. Американац од 50 година никада није доживео Реганову администрацију. Американац од 60 година имао је само 15 година када је Реган ступио на дужност. Велика већина данашњих Американаца не зна ништа о Регановој администрацији осим извештаја медијских преститутки и историчара који бруше идеолошке секире. Па ипак, некако, Американци кажу да им недостаје Реган, последњи амерички председник.

Са Трампових првих 100 дана иза нас, Американци који подржавају MAGA хвале његове успехе, а демократе умножавају његове „неуспехе“.

Дозволите ми да вам испричам о једном заиста успешном председнику – Роналду Регану – можда једином успешном председнику у 20. веку. Реган је имао два велика успеха. Знам то јер сам био део њих. Реган је излечио стагфлацију – истовремени пораст инфлације и незапослености – својом политиком усмереном на страну понуде и окончао је Хладни рат са Совјетским Савезом. Реците ми, који је амерички председник имао тако изванредне успехе?

Реганов успех је прикривен медијском помпом неоконзервативаца око „тефлонског председника“, скандалом Иран/Контра, „Регановим дефицитима“ који припадају Дејвиду Стокману и Полу Волкеру.

Амерички историчари, академици који гарантују своје каријере оправдавајући разне злочине које њихове владе чине, рангирају пет најважнијих америчких председника као што су Абрахам Линколн, Џорџ Вашингтон, Френклин Д. Рузвелт, Теодор Рузвелт и Двајт Д. Ајзенхауер, тим редом. https://www.c-span.org/presidentsurvey2021/?page=overall

Линколн је уништио уставни оквир заснован на правима држава, како су га осмислили Очеви оснивачи. Линколн је увео рат против цивила као суштински део рата против супротстављене војске. Данас би Међународни кривични суд признао Линколна као ратног злочинца и издао налоге за хапшење.

Томас Џеферсон, који је написао Декларацију о независности, налази се на 7. месту после Харија С. Трумана, који је бомбардовао два јапанска цивилна града док је јапанска влада молила Вашингтон за мир.

Џон Ф. Кенеди је на 8. месту, Роналд Реган на 9. месту, Барак Обама, који је бомбардовао 7 земаља, на 10. месту, а председник Линдон Џонсон – „ЛБЈ, ЛБЈ, колико си деце данас убио“ – на 11. месту.

Оно што овде видимо су либерали, који нису спремни да свргну првог америчког председника, или оснивача који је написао Декларацију о независности, или Џона Ф. Кенедија као мученика, или Регана чија популарност остаје висока, који се штите од страначке пристрасности тако што Џеферсона, Кенедија и Регана укључују у други ред успешних председника.

Линколн је уништио Устав САД који се заснива на правима држава. Водио је рат ратних злочина против пољопривредног друштва које није могло да приушти плаћање Морилове тарифе како би индустријализовао Север на рачун Југа. Чим је Југ уништен, Унија је покренула рат истребљења против староседелаца америчких равница, исти генерали Уније – Шерман и Шеридан – исти војници Уније који су силовали и пљачкали Југ, поновили су исту примену на преостале староседеоце Америке. Као Линколнову награду за геноцид, амерички историчари су га изабрали за најбољег икада – број један – од свих америчких председника.

Френклин Д. Рузвелт добија треће место, јер је заменио моћ Конгреса моћи регулаторних агенција.

Теодор Рузвелт је на четвртом месту јер је успоставио америчку политику империје и хегемоније.

Претпоставља се да је Ајзенхауеров пети ранг зато што се тврди да је победио у Другом светском рату за САД.

Труман је шести јер је нуклеарно напао Јапан, чиме је упозорио Совјетски Савез.

Ако погледате ова достигнућа, поред Вашингтона и Џеферсона, Роналд Реган на деветом месту на листи је једини који је спасао Америку од економске катастрофе и Хладног рата који је могао да се претвори у врућ.

Либерали и оно што се сматра левичарима кажу да је Реган био само још један лажњак, још један ратни хушкач посвећен уништењу Совјетског Савеза. Али председник који је био лажни никада ме не би поставио као задуженог за своју економску политику, нити би ме именовао у тајни председнички одбор да потврдим или оповргнем аргумент ЦИА-е против окончања Хладног рата. Ја сам последња особа на свету којој би лажни председник желео да уручи председничко именовање или одлуку о кључном спољнополитичком питању.

Дакле, сада када имамо све честитке и осуђујуће извештаје о Трампових 100 дана, шта они значе?

Трамп је учинио добру ствар у служби правде када је помиловао и пустио из затвора америчке грађане које је Бајденов антиамерички режим наместио, а који су искористили своја уставна права да протестују против покрадених председничких избора. Али корумпиране особе које су наместиле невиним Американцима нису ухапшене и оптужене, као што би требало. Зашто се Трамп фокусира на Украјину, а не на оне који су невине Американце представили као „побуњенике“?

Демократе су показале да ће се снажно одупрети Трамповом укидању законских привилегија које су демократе створиле за особе које је означила Демократска партија за ширу иницијативу (DEI) и за имигранте-освајаче. Судије окружних судова из редова демократа, најнижи од најнижих, затражиле су право да одлучују о моћи председника Сједињених Држава да влада. Трампов одговор је да се он придржава судских пресуда. Трамп се ослања на Врховни суд да поништи пресуде окружних судова, али ако се то не деси, хоће ли се Трамп борити?

Сам Трамп прави договоре са Зеленским и тврди да су то договори које Путин мора да прихвати. То је бесмислено. Сукоб је између САД и Русије. Договор морају да се постигну између Трампа и Путина.

Прави проблем је неоконзервативна доктрина америчке хегемоније. Све док је америчка спољна политика заснована на доктрини Пола Волфвица, не може бити мира.

Трамп није одбацио доктрину америчке хегемоније. Док то не учини, како му Путин може веровати?

Source: After 100 Days Where Are We? |

2. мај 2025.