La géopolitique et de la politique

Председник Републике ће морати поново да распише изборе

Пише: Слободан Самарџић

Хвала професору Јанку Веселиновићу што је у свом тексту (вид. Данас) скренуо пажњу да мандат актуелног сазива Народне скупштине истиче 3. јуна и да та чињеница има знатне правне последице на начин одржавања већ расписаних избора (4. март). Устав Србије није предвидео ову специфичну ситуацију – да се ванредно стање поклопи са временом предвиђеним за изборне радње, тако да је, нажалост, немогуће пронаћи уставно решење за овај проблем. Утолико постоји широк маневарски простор за манипулацију власти.

Једна од данас јасних последица ове ситуације тиче се динамике изборних радњи од дана када су избори расписани – од 4. марта. Они би, по чл. 101, ст. 1 Устава требало да се окончају за наредних 60 дана како би се нова Скупштина конституисала за 90 дана од када су избори расписани. Тај рок је 3. јун, што је и рок за истек мандата постојећег сазива, који је био конституисан 3. јуна 2016. Осим тога, истог дана престаје и мандат Владе (чл. 128), што указује на још веће уставне последице.

Устав је предвидео крајње рокове за изборне радње (до 60 дана), као и за одржавање прве конститутутивне седнице новог сазива Скупштине по окончању избора (до 30 дана), тако да ти рокови реално могу бити и краћи. Али, у садашњој ситуацији, колико год би рок за изборе био скраћен, цео изборни поступак није могуће завршити до 3. маја. Последица ове чињенице јесте да ће Председник Републике морати поново да распише изборе.

Али, овде настаје други проблем. Како да их распише а да не прекрши Устав? Знам да је у нашим условима ово пуко реторичко питање. Имамо посла са  режимом у којем се Устав лако крши, а на челу ових непочинстава стоји сам председник Републике. Штавише, ако нема уставног решења за ово питање утолико боље за режим, јер ће бити ослобођен примедби и критика да делује противуставно.

Прави задатак, међутим, јесте – како пронаћи начин да се прекорачи недостатак уставног нормирања ове ситуације, а да решење буде максимално легитимно. Рецимо, то би био прави задатак опозиције која не би смела олако да пређе преко очекиваних манипулација режима.

Као прво, опозиција би требало да тражи што хитније сазивање скупштинске седнице са једином темом – донети акт о општим изборима услед објективних разлога за временско померање. Акт би могао да се донесе у форми посебног закона (lex specialis) због нужног прекорачења уставних рокова за редовне изборе. Употреба  посебног закона за ову сврху имала би формални проблем неуставности, јер се непоштовање уставних одредаба о роковима не може исправљати законима, али верујем да би сви имали разумевања за овај преседан. Уосталом, то у нашем случају не би ни био преседан, будући да је Народна скупштина већ једном, у далеко безазленијем случају, једну уставну одредбу поништила Законом. Реч је о Закону о изменама и допунама Закона о избору народних посланика из 2011, којим је практично стављен ван снаге чл. 102, ст. 2 Устава (могућност да посланик свој мандат стави на располагању странци на чијој је изборној листи био). Нико није довео у питање овај поступак, па ни Уставни суд Србије.

Ово би била и прилика да опозиционе странке у скупштини предложе одредбе које би претпостављале унапређење гаранција за демократски карактер избора. Јер, за опозиционе странке овде није у питању само померање датума него и законски квалитет избора. Стога би посланичка опозиција морала да се побрине и око следећих питања:

  • Спречавање злоупотреба медија – електронских и штампаних, у јавном и приватном власништву, са националном и локалном френквенцијом.
  • Спречавање коришћења јавних финансијских и других материјалних ресурса у сврху изборне кампање странака на власти.
  • Додатна, уз постојећу законску, контрола целокупног изборног процеса од расписивања избора до проглашења резултата.
  • Утврђивање конкретне одговорности специјализованих агенција и служби (РЕМ, повереник за информисање, заштитник грађана, агенција за борбу против корупције) за све време изборних активности.
  • Оспособљење изборне администрације за стручан и страначки неутралан рад.

Посебан закон морао би, дакле, да продужи мандат садашњег сазива Скупштине до избора нове и да за исто време продужи и мандат текуће владе. Влада би располагала редовним овлашћењима, осим у области нових демократских изборних решења чију би контролу морале да обављају тела установљења посебним законом.

Сама идеја посебног закона подразумева минималну сагласност свих посланичких клубова у вези поступка и решења. Самим тим, ако се избори већ одлажу, за перспективу српске демократије било би одлучујуће да се постигне овај општи изборни консензус.

Ако би ме неко питао: да ли је ово реално, одговорио бих да није. Много је реалније да владајућа већина у Скупштини период ванредног стања прогласи временским вакумом и све изборне радње само помери за време колико је трајало ванредно стање. Још горе, реално је да већи део опозиционих странака прихвате овакву или сличну одлуку скупштинске већине. Реч је о оним странкама које су свој опозициони статус прокоцкале прихватањем законски сумњивог смањења изборног цензуса.

Ако је владајући режим на челу са председником Репубилике за све време ванредног стања водио изборну кампању другим средствима (злоупотребом пандемије), премда истим стилом, коректно правно и добро консенсуално решење делује као утопија. Али, то је само зато што у земљи влада диктатура која ово стање доживљава као вечно. То нам је познато из садашњости, али и из не тако далеких деведесетих година прошлог века, и само зато указујемо на добра решења.

23. Април 2020.

Србија и свет

 
 
auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *