La Science et la société

Александар Милутиновић: У сусрет својевољном краху једног народа – Pride за Косово

Пише: Александар Милутиновић

Голи оток, јавно скривени симбол државе описане као антисрпско кретање, постао је и несвесно наша умна и животна стварност. Паралелни свет. Можда је то била крвава претеча данашњих ријалитија, када свесно и под неким притиском бирамо да гледамо више у ТВ, више него у живот који измиче. Најобразованији су нас повели тим путем и први пристали на све  лоше. Остали су следили. Шта ће било ко условно мање важан, кад професори (махом) на све ћуте и налазе изговоре и оправдања за одступ од свега што смо некад  успешно били?

Офарбана стварност. Имагинаријум. Нова обележја некад поносног народа постала су: преумљење, одрицање, самопорицање и страх од неслагања. Неиздрживи бол да се буде вук и самопоништавајућа жеља да се остане у стаду и буде овца. Несавладивост притиска јавног неслагања са курсом који трасира пропаст. Казна која лебди над сваким промишљањем. Некад под батинама, мучењем, данас драговољно. По узору на преумљење и опортунизам оног што га још  недостојнији вичу: „Ацо, Србине“ (и велеиздајниче, додаје глас из масе, судиће ти се…).

Након комунистичког терора увијеног у обланде чобанског rock and roll-a, куповине фармерки у Трсту и живота на кредит, наступиле су чемерне деведесете. Ратови без идеје шта после њих и Њега и шта Он жели од нас и њега (рата). Издали смо Крајину да нам не узму Косово и Метохију. Није вредело. Кулминирало је 1999. „победом“ која је то понегде и била (као на Кошарама и Паштрику), али која нас је увела у мир деструктивнији од рата. Од тада ми се закаснело хватамо за сламке, али и тада невољно, неискрено и с болном гримасом. Реформишемо се, дигитализујемо, гледамо БДП, гласамо, купују нас за 50 и 100 евра. Тако разбијени, отуђени од завета и покиданих нити између прошлости, садашњости и будућности одлучујемо супротно од Пилипенде и надамо се да ће бити довољно ако можемо да причу о патриотизму заменимо за причу о бесним колима. Даље не добацујемо. Тако данас док чекамо финализацију издаје, трућкамо о некаквој „Заједници српских општина“ и евентуално оснивање исте представљамо као велики успех у криминалу заглибљене, отуђене и озвереле олигархије. Поново „побеђујемо“ на тв-у и губимо на терену. Али, то нам више и не смета. Одавно. Продали смо се. Вајни научници за грантове, понеки за функције, понеки за  послове, сви наспрам могућности… Биће нам као лакше без Косова.

Показало се да су нас непријатељи некад више ценили него ли што смо сами имали свест о себи. Пре свега због оног што смо били. Због жеље за слободом и спремности на жртву за више циљеве. Нису нас волели ни Турци ни Немци ни Амери, али док смо били себи налик бар су нас поштовали, бар мало. Постоје ту разни примери. Ево неких… Сетимо се да је немачки цар Вилхелм рекао да је 60 хиљада српских војника одлучило Први светски рат, да је Хитлеру за рођендан донета плоча из Сарајева која описује пуцањ Гаврила Принципа у који је стао сав вапај потлачених тога времена. Да су Турци понекад имали и обзира уз све злочине па је Пећка патријаршија трајала и кад увелико није било државе`           . Ако погледамо шта све садржи Резолуција 1244, а шта смо ми све предали, с њом у несагаласју у ових 20 година, видећемо да су нас чак и тад више ценили него што смо ми сами себе вредновали. Иако неискрена, та резолуција, можда је била шанса коју су нам непријатељи дали да нас по последњи пут провере и да виде да ли је некад духом и делима велики народ постао колонија каква никад није био. Сад задовољно трљају руке. Постали смо и претворени смо у банана државу. Поприлично својевољно. У ону што странцима плаћа папрено отварање радних места, а својима то не да. У ону што уништава своје реке и то представља к’о успех. У ону где је увознички лоби примат. У ону што има лажну и купљену опозицију. У ону што је поистоветила колонијалну управу са државом и где се сваки глас који каже нешто против криминала, корупције, неправде бива преведен у напад на „државу“. У ону где је загађење табу тема, а реке пуне смећа стандард… И да не ређам даље.

Овим што и дефинитивно следи (https://stanjestvari.com/2023/01/20/srbija-je-spremna-da-prihvati-francusko-nemacki-plan/), а што ће бити представљено као нови успех новог-старог председника/премијера/ППВ-а, ми ћемо се и дефинитивно исписати из државности и народности. Ово, тада већ потпуно, неће бити исти народ који већ данас јако мало везе има са Србима херојима  свих епоха од Немањића и пре па до 1918. Народ који се одрекао себе и дела своје територије.

Да Вас не поздрављам традиционално са „Догодине у Призрену“, јер то више има мало смисла. Оваквим ће односом политике и људи, а после најављених догађаја, Призрен јако брзо бити у Београду а Нови Пазар, Нови Сад и Бања Лука све даље истом.

Како радили, тако нам Бог помогао.

31. јануар 2023. 

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *