Први, други и последњи круг

Млади у Србији чине само око 20% популације нашег друштва, али у исто време, они чине 100% будућности Србије

Кампања за председничке изборе у Србији се ближи крају. Као што већ сви знате, у трци за председничко место, учествује укупно 11 кандидата.

Морам нескромно признати, да сам на рачун „председничке“ кандидатуре нашег актуелног премијера, зарадио силне „кафанске и другарске“ опкладе, и то већином од „напредњака“. О чему се уствари ради?

Наиме, све време сам самоуверено тврдио, и то још почетком прошле јесени да ће се наш премијер сигурно кандидовати за председничко место. И то сам тврдио баш у оно време, када је он то небројано пута јавно демантовао, често и веома „љутито и бесно“, што је додуше више његов уобичајени манир у понашању, него емоције изазване агресивним новинарским инсистирањем и постављањем тог увек „новог“, а у ствариувек „старог“ питања: да ли ће се он, као актуелни прмијер Србије, кандидовати за место нашег председника?

Без обзира што је наш премијер то толико пута демантовао, повремено толико агресивно и брутално,  прелазећи често и све границе доброг укуса,  урлајући и готово претећи и вређајући своје саговорнике, што су се уопште усудили да му поново поставе то питање, он је, по добром старом обичају, урадио потпуно супротно. од оног што је све време упорно тврдио! Испоставило се, као и увек до сада, да је без обзира на такве његове реакције, он све време лагао и саговорнике и новинаре, и читаву јавност Србије!  Никоме од мојих многобројних пријатеља из „напредњака“ , није било нимало лако да признају да је председник њихове политичке странке невиђена, тешка и некултурна лажовчина, а да не причам, колико је тек мени самом било тешко признати, да је премијер моје отаџбине, управо лажов и манипулатор (сваки изабрани премијер је и мој, јер таква је демократија!). Да би све било још и много горе, него што нам је изгледало на први поглед, тај очајни манипулатор нас је све још једном понизио чињеницом, да му се први рекламни спот посвећен председничким изборима, појавио дан пре него што је јавност Србије званично обавестио да нас је све ово време, лагао да се неће нипошто и никако кандидовати!

Потом нас је све поново слагао да неће уопште ни водити председнички кампању, јер је „презаузет премијерским послом“, и да ће се само „задњих десетак дана“ пре избора бавити том темом! То рече, а онда поче да избацује нове „спотове“, увек са самим собом у главној улози, као да је снимио  музички ЦД! Али, Божја правда је тако хтела, да смо се након свих тих спотова, могли уверити, да је он, као њихов главни актер, толико лош и неубедљив, да никако не успева ни у свој сопствени лик да уђе, а како ли би уопште савладао неки други, или нешто много сложеније! Једноставно, он никако не успева, у тим својим спотовима, ни да „одглуми“ самог себе, или једноставно речено, да само буде оно што јесте!  Замислите да вам неко каже, са оне стране камере, да само треба да будете то што веће јесте, и ви не успевате у томе! Разлог за то је само један: Он уопште и није оно за шта нам се представља, па зато и не може да „одглуми“ самог себе! Јер да сте оно што јесте, па били и бекрија из локалне кафане, ситан лопов из краја, обична спонзоруша, врхунски кардиохирург, или одгајивач свиња, не би вам био никакав проблем да то што јесте, будете и пред стотину камера и милионима очију! Зато су сви они несрећници са друштвеног дна (лопови, криминалци, курве итд.), које „набију“ пред камере у разним ријалити емисијама, много лакши за гледање и природније се понашају, него наш премијерски председнички кандидат! То је зато што они ништа и не глуме, већ су само онакви, какви стварно и јесу! А он то није, јер је просто заглављен између оног што јесте и оног што жели да буде!

Руку на срце, можете само замислити, кроз шта је све он мученик прошао, ако је као млад и непознат политичар (отприлике у старосним годинама Луке Максимовића који глуми Љубишу Прелетачевића Белог), провео деценију и по у сенци такве личности и карактера као што је то Војислав Шешељ. Што се мене тиче, после тога, он би сигурно имао право на превремену инвалидску пензију! И да овде само још нешто питам: како то да ни сам Вучић, а ни његов ондашњи шеф, Војислав Шешељ, за свих тих његових 15 година проведених у СРС-у, никада нису поменули, чак ни у једној јединој кампањи,  ту његову невиђену марљивост, и рад од по 20 часова дневно! Како то, да нико НИКАДА, није приметио, па ни он сам се тога никада није сетио (а сигурно не спада у скромне и повучене момке!), да каже како дневно ради и по 20 часова! Изгледа као да је деценију и по „спавао и ленчарио“, па му се сад зато много „ради“! А шта са свим оним људима, који су све то време, док је он „спавао и ленчарио“, учили, радили и трудили се! Па он може да ради и 25 часова дневно, од сада до краја свог живота, и никада их у свом животу неће стићи ни по делу, ни по искуству, ни по резултатима! То је, на жалост актуелног премиејра, заувек закуцано!

Фото: НСПМ

Но, овом приликом се топло захваљујем актуелном премијеру, што је између мене, као нестраначког и независног интелектуалца (представљеног у мојој личности), и свих његових оданих чланова странке и обожаваоца, стао на моју „страну“, и ипак се, као што сам и очекивао,  кандидовао.

Да несрећа Србије буде већа, овакав председнички кандидат  власти, представља више резултат катастрофално и лошег дугогодишњег рада свих некадашњих владајућих политичких странака (а данашњих опозиционих!). него што је то реално резултат „лажних и виртуелних“, назови успешних резултата данашње власти! Данашње самопроглашене „водеће“ опозиционе странке (мноштво странак што се испилило углавном из ДС, и нешто мало и из ДОС-а), нису биле у стању чак ни да дају макар једног јединог квалитетног и вредног председничког кандидата, како из својих старих, тако и из ових новонасталих политичких странака, већ су се „кукавички“, и као прави морални „бедници“ (што и јесу), сакриле иза пар наводно својих кандидата,насталих поступком партеногенезе или самооплодње, из некаквих наводних група грађана или апела појединаца! Срамота! А сви знамо да би се и ти њихови данашњи, назови „лидери“ опозиционих политичких странака, врло радо и сами кандидовали на овим председничким изборима, да само не знају колико ће јадно и бедно изгледати њихов резултат!? Знају они врло добро, да би се вртели око 1% (или испод тога), и да би их такав резултат засигурно и заувек отерао са политичке сцене Србије! А Србији баш то и треба! И то ће и бити најважнији резултат, како ових, тако и следећих парламентарних избора!

Данашње „опозиционе“ политичке странке (а некада владајуће), на челу са некадашњим председником Борисом Тадићем, су прави креатори и пионири данашњег урушавања државе и државних институција! Они су то радили, подмукло и лукаво, да не кажем кукавички и слеђа! Издајнички! Данашња власт не чини ништа друго, већ исто оно, што је видела од својих предходника, имитирајући их често буквално, и без разумевања, радећи то често попут оног пса из филма „Варљиво лето“, коме Бата Стојковић, тренирајући га, да враћа комад дрвета, каже: „Не ради аутоматски – коњу један“! И сами свесни своје радикалне неписмености,  као и свог огромног дефицита образованих и паметних људи, данашња напредњачка власт је прво одмха кренула да са свих страна „купује, прима и увлачи“, у своје редове, све оне највеће „махере и преваранте“ из предходних владајућих странака! Крените само да их набрајате па ћете и сами бити у шоку, колико их је само! Али ни то није помогло, јер тај недостатак у квалитетним и стручним „страначким“ кадровима је био толико велики, да су убрзо морали да донесу одлуку, да се убудуће, свим њиховим кадровима за државне фукције и институције, морају „признавати“, све могуће врсте факултетских диплома, које се могу „купити и набавити“, на већ добро развијеном тржишту приватног „лажног“ високошколства, које је наравно, углавном и било у власништву, старих и опробаних симпатизера некадашњих „жутих“ моћника! Не заборавите, да је прву докторску диплому купио, и са њом се јавно похвалио, и тако и обрукао (није тачно знао ни где му се налази Факултет), био Александар Шапић, члан ДС-а! И зашто је необично, да су их радикални напредњаци престигли, и у овој дисциплини?!

Дакле, између овакве, рекао бих, непостојеће опозиције, и владајуће странке, идеолошки и стратешки, скоро да и нема никаквих битних разлике: ЕУ нема алтернативе, постепено признавање КиМ, постепено навикавање на чланство у НАТО-о пакту, лагано усаглашавање спољне политике ЕУ према Русији (значи навикавање на санције Русији!), итд. Кључна разлика између данашње опозиције без икакве моћи, и данашње власти, је само та, што тренутно актуелна власт, не преза ни од примене силе и претњи, не би ли нас убедила, да све мора бити, онако како је горе набројано!  И какаве онда везе има да ли си гласао баш за Супермена, или су ти дражи Бетмен или Спајдермен, када су сви они измишљени и створени, да не кажем нацртани,  у истој радионици?

Није уопште ни важно, да ли ће све бити готово у првом или другом кругу! Важно је, да је ово сигурно последњи круг, који трче, како данашња власт, тако и оваква по свим параметрима, непостојећа опозиција!

Поука за крај

И на самом крају, да вам откријем и признам, како сам знао да ће се актуелни премијер ипак кандидовати за место председника Србије без обзира на његов толико пута јавно изречен став да неће?!

Просто! Сетио сам се само, да су се А.Вучић и Т.Николић, заклели на часном крсту, испред олтара Српске Православне Цркве, свом куму, присутном Војиславу Шешељу, непосредно пред његов одлазак у Хаг, да ће му сачувати политичку странку од свих искушења док се он не врати са робије! И слагали су га обојица! Какво је оправдање за то: можда мислите да су то урадили зарад Србије??? Мислите да би заиста Србија пропала, да није била та два бедна кривоклетника? Преживела је Србија, у својој историји, губитке таквих историјских величина и личности, чија имена нећу овде да узалуд помињем из великог пијетета према њима, а како не би могла да преживи, без оваквих шибицара и пацера? Ма хајте молим вас.

Фото: НСПМ

ПС. Да се на самом крају, осврнем и на фамозног Љубишу Прелетачевића Белог.

Морам признати, да негде у дубини своје душе осећам, да би заиста у име некакве небеске правде, ако она заиста постоји у животу, било најпоштеније, да онај, који се целог свог живота, на политичкој сцени србије спрдао и правио од свега циркус (актуелни примијер, као најбољи ђак свог ментора и шефа шеф војислава шешеља), изгуби власт,и то од једног правог и искреног шерета и циркузанта (а не фолиранта), и то баш онда, када му се учинило, да по први пут у свом животу, заиста ради нешто озбиљно и важно.

Иако господина Белог не познајем, сигуран сам, да би тај лик из бајке, након евентуалне победе, знао да се врати одакле је и дошао, доносећи Србији, тако потребно духовно отрежњење и излечење.

28. март 2017.

Стање Ствари