Мехди Хонардидех: Рат у Украјини и позиција Русије у кинеској стратешкој констелацији

Пише: Мехди Хонардидех, експерт Центра за геостратешке студије из Ирана

Увод

Након избијања рата између Русије и Украјине 24. фебруара 2022. године, дошло је до значајних помака у стратешкој архитектури међународних актера, укључујући Народну Републику Кину. На почетку сукоба у Украјини, Европска унија је увела опсежне санкције, посебно у енергетском сектору, у покушају да смањи своју структурну зависност од Руске Федерације. Истовремено, Кина и Русија су издале заједничку декларацију у којој се наглашава „неограничено стратешко партнерство“ и потписале дугорочне уговоре о природном гасу.

Након почетка војне агресије, Пекинг је заузео опрезан дипломатски став: нагласио је принцип територијалног интегритета, док је НАТО и Сједињене Државе сматрао одговорним за ескалацију. Кина се уздржала од подршке режиму санкција и одржавала је свој економски ангажман са Москвом.

Сарадња након рата у Украјини

У наредним годинама, билатерална сарадња између Кине и Русије доживела је значајно ширење, како економски тако и војно. У 2022. години, обим билатералне трговине премашио је 190 милијарди америчких долара, а до 2024. године премашио је 244 милијарде америчких долара, што представља раст од 28%. Кина се појавила као алтернативно тржиште за извоз руских енергетских ресурса. Ипак, Пекинг је спровео политику диверзификације извора енергије, стратешки избегавајући прекомерно ослањање на руске залихе. До 2024. године, Русија је чинила само 9% кинеског увоза течног природног гаса (ТПГ).

На војном фронту, између 2022. и 2024. године, петнаест заједничких војних вежби је спроведено у геостратешким регионима, уз проширење оквира билатералне безбедносне сарадње. Због интензивирања западних санкција, Руска Федерација је постала све више зависна од Кине као главног добављача опреме за одбрану и критичних технологија двоструке намене. До 2023. године, приближно 49% руског увоза полупроводника и микрочипова потицало је од кинеских фирми. Ово подвлачи кључну улогу Кине у одржавању руског војно-индустријског комплекса под притиском међународних санкција.

Кинеско тактичко балансирање између Запада и Русије

Упркос растућем стратешком усклађивању са Русијом, Пекинг је усвојио дипломатску доктрину „тактичке равнотеже“ због своје дубоке економске и технолошке међузависности са Европском унијом. Кина тежи да пронађе равнотежу између јачања сарадње са Москвом и очувања својих вишедимензионалних економских односа са Европом. Ова равнотежа се огледа у уздржаности Кине у Савету безбедности УН и у објављивању политичког предлога од 12 тачака за решавање украјинске кризе.

Са обимом трговине који прелази 1,2 билиона америчких долара са Европском унијом и снажном зависношћу од полупроводничких технологија западног порекла, Кина остаје веома осетљива на ризик технолошког раздвајања. Као резултат тога, Пекинг тактично превазилази геополитичку поделу како би задржао свој приступ глобалним ланцима вредности, а истовремено има користи од економске изолације Русије.

Тактички савез или стратешко партнерство?

Упркос њиховој близини, однос између Кине и Русије није класификован као формални војни савез. Уместо тога, Пекинг га дефинише као стратешко партнерство засновано на обостраном интересу. Кинески спољнополитички оквир, заснован на прагматичном државништву и утилитарним прорачунима, усклађује се са Русијом првенствено у супротности са постојећим либералним међународним поретком.

У контексту сукоба у Украјини, Кина је доследно следила двоструку стратегију – подржавајући Москву у одабраним областима, уз истовремено одржавање дипломатског ангажмана са Бриселом. Овај приступ одражава и историјско неповерење и постојеће структурне асиметрије у кинеско-руским односима.

Украјински рат и тајванско питање

Кинеско стратешко тумачење украјинског сукоба може се проценити кроз три аналитичка становишта:

1. Геополитичко: И Москва и Пекинг сматрају питања попут Украјине и Тајвана саставним делом свог националног суверенитета и територијалних императива. На основу тога, Кина подржава руско противљење експанзионизму НАТО-а.

2. Перцептивно: Пекинг посматра украјински сукоб као стратешку симулацију за процену оперативног прага америчког интервенционизма. Кинески стратези верују да оклевање Вашингтона да се војно ангажује у Украјини сугерише велику вероватноћу неинтервенције у потенцијалној тајванској кризи.

3. Бихејвиорално: Искуствено учење изведено из украјинског рата умерило је кинеску доктрину о Тајвану. Уместо да спроводи брзу кинетичку операцију, Пекинг се све више окреће ка фазној, хибридној стратегији – користећи економске, информационе и дипломатске алате да маргинализује Тајпеј и побољша своју стратешку дубину.

Закључак

Кинеска велика стратегија се врти око интелигентног хеџинга и адаптивног балансирања између њеног стратешког ангажовања са Русијом и њеног економског учвршћивања у Европи. Док продубљује своје партнерство са Москвом, Пекинг избегава директну конфронтацију са западним блоком. Ово не само да изолује Кину од потенцијалних секундарних санкција, већ и чува њен углед као кредибилног економског актера на европском тржишту — док опортунистички извлачи геополитичке и економске предности из релативне маргинализације Русије.

Извор: Центар за геостратешке студије

Насловна фотографија: Риа Новости

8. јун 2025.