Солидарни са палестинским народом

Пише: Драгана Трифковић

Међународни дан солидарности са палестинским народом ове године је обележен у Центру за културу „Влада Дивљан“, величанственим наступом Палестинског националног фолкорног ансамбла. Амбасадор Палестине г. Мухамед Набхан је истакао да палестински народ добро зна шта значи отимање земље и да због тога може да разуме страдање Срба

Ко није посетио Палестину, не може ни да замисли како изгледа затвор на отвореном. Километри непрекидног бетонског зида и осматрачнице са наоружаним војницима. До болнице или храма потребно је проћи детаљну контролу која се спроводи само на назначеним местима. Пример сасвим супротан од онога на чему се заснивају прокламоване вредности данашњице: слобода, демократија, људска права. Ниједан сукоб не може да се реши потпуним угњетавањем једног народа. Такође, страдање из прошлости не сме да буде покриће за примењивање репресивних мера ни према једном народу. Због тога је данас више него потребно да будемо солидарни са палестинским народом, који, према речима Њ.Е. г. Мухамеда Набхана, амбасадора државе Палестине у Србији, живи или под окупацијом или у избеглиштву.

Неиспуњена обећања

Међународни дан солидарности са палестинским народом слави се од 29. новембра 1977. године, када је установљен на предлог ГС УН. Тридесет година пре тога, 29. новембра 1947. године, ГС УН је усвојила Резолуцију о подели Палестине на палестински и израелски део. Након распада Османског царства, територија Палестине је била под британским мандатом, јединствена и недељива. Идеја за стварање јеврејске државе на територији Палестине, изнета је још за време отоманске окупације Палестине, на Првом ционистичком конгресу у Базелу, 1897. године. Две деценије касније, ова идеја је подржана од стране Велике Британије. Британски министар спољних послова Артур Балфoр упутио је 1917. године писмо лорду Ротшилду, вођи британске јеврејске заједнице. У том писму навео је да Влада Уједињеног Краљевства даје подршку јеврејским ционистичким аспирацијама. С друге стране Британци су током Првог светског рата обећали независност Арапима, укључујући и независност Палестине. У Балфoровој декларацији је наведено да „неће бити учињено ништа што би могло кршити грађанска и верска права постојећих нејеврејских заједница у Палестини“, међутим након стварања државе Израел дошло је до егзодуса великог дела палестинског народа, који и дан данас живи у избеглиштву. Када је 1948. године створена нова држава, одлучено је да 48% територије припадне Израелу. Међутим Израел се није држао договора и до Шестодневног рата 1967. године Израел је присвојио 78% територије Палестине, а преостали део је подељен на две енклаве: Западну обалу и Газу.

Након Шестодневног рата, Израел је окупирао Западну обалу и Газу, као и Синајско полуострво (Египат) и Голанску висораван (Сирија). Египат је успео да поврати Синајско полуострво током мировног процеса који су покренуле САД 1977. године, док су остале територије и даље окупиране од стране Израела. УН у новембру 1967. доносе Резолуцију 242 у којој позивају на повлачење израелски снага са окупираних територија и поштовање суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности сваке државе у тој области. Насупрот томе, од преузимања територија Западне обале и Газе, Израел је почео агресивно насељавање ових територија и изградњу нелегалних насеља. До сада је изграђено око 100 насеља, у којима је насељено близу 600 хиљада Израелаца, а процес се одвија уз истовремено уништавање палестинских домова.

Кризна ситуација

Због тога су УН 29. новембра 1977. године прогласиле Међународни дан солидарности са палестинским народом уз изражавање озбиљне забринутости због ситуације на Блиском истоку, посебно због нелегалне окупације палестинских територија од стране Израела. Иако САД и Европа декларативно подржавају право палестинског народа на самосталност и независност, иако су донете многобројне резолуције које се критички односе према понашању Израела, ситуација је мање-више, остала непромењена. Због тога је ово подручје постало зона сталних конфликата на Блиском истоку. Незадовољни Палестинци покренули су Интифаду, односно устанке против Израела. Однос снага је далеко несразмеран јер Израел прима огромну војну и материјалну помоћ од САД. За сада је Палестина делимично призната држава, и то на основу Декларације о независности коју је прокламовао Јасер Арафат 1988. године у егзилу. Ову Декларацију усвојило је Палестинско национално веће, законодавни орган Палестинске ослободилачке организације. У априлу 1989. године Централно веће Палестинске ослободилачке организације изабрало је Јасера Арафата за првог председника државе Палестине. Генерална скупштина УН је 29. новембра 2012. године доделила Палестини статус посматрача у УН. На страници Посматрачке мисије Палестине у УН може се пронаћи податак да је до сада Палестину признало укупно 137 држава, међу којима је и Србија.

С обзиром на то да САД и Европа нису успеле да помире интересе и пронађу политичко решење за израелско-палестински конфликт, а имале су водећу улогу на Блиском истоку, ситуација може да се промени јачањем руског утицаја у том региону. Москва већ учествује у преговарачком формату блискоисточне четворке заједно са Уједињеним нацијама, САД и ЕУ, али је изразила спремност да угости лидере Палестине и Израела и да буде посредник у директним преговорима. Председник Владимир Путин је упутио писмо палестинском председнику Махмуду Абасу поводом Међународног дана солидарности са Палестином и истакао да Русија и даље подржава право палестинског народа да одлучи о својој судбини. Предложио је да Русија помогне палестинском народу у успостављању јединства. Такође, у писму је истакао да је неопходно донети решење за израелско-палестински конфликт, које би требало да се заснива на престанку израелске окупације која је почела 1967. године и да је неопходно успостављање независне државе Палестине са главним градом у Источном Јерусалиму. Иран, као велика регионална сила, такође је заинтересован за решавање овог конфликта.

Палестински народ најбоље разуме српско страдање

Међународни дан солидарности са палестинским народом ове године је обележен у Центру за културу „Влада Дивљан“, величанственим наступом Палестинског националног фолкорног ансамбла. Поред традиционалног палестинског плеса, овај ансамбл је играо и уз српско коло. Скупу се обратио амбасадор Палестине у Србији г. Мухамед Набхан, који је упознао публику са значајем датума 29. новембар, за палестински народ. Истакао је чињеницу да се палестински народ већ 70 година бори за слободу и независност, али да тај циљ и даље није остварен. Према речима уваженог амбасадора, Палестина се нада окончању сукоба: „Сада тражимо мир. Дефинитивно смо одлучили да морамо да пронађемо начин да живимо у миру са својим комшијама, поготово Израелцима. За то постоје два начина, или да постоје две одвојене и независне државе или једна држава са два народа, али у којој оба народа имају једнака права.“

Поред тога амбасадор је у свом говору истакао да је Србија за Палестинце посебна земља: „Србија је за нас јединствена земља и ми је тако признајемо у складу са Резолуцијом 1244, као што и ми тражимо од других народа да поштују резолуције УН које се односе на наш народ. Међународни легитимитет почива на тим принципима, кад бисмо то кршили настао би хаос. Зато ми морамо да настојимо да се држимо легитимитета и територијалног интегритета, иначе бисмо имали ратове који се никада не би завршили. Свако мора да зна где се завршава његово право и где почиње право другог, као и где се завршава територија једног и почиње територија другог.“

Поред Палестинског националног фолклорног ансамбла, наступала је и фолклорна група „Косовски божури“ из Косовске Митровице а свој таленат за певање показала је и актуелна мис Србије Катарина Шулкић, која је такође са Косова и Метохије. Представило се и удружење српско-руског пријатељства из Бања Луке, које је на бину изнело поруке: „Косово је Србија“ и „Нема предаје“.

Амбасадор Палестине г. Мухамед Набхан на крају је истакао да палестински народ добро зна шта значи отимање земље и да због тога може да разуме страдање Срба, јер је прошао кроз иста искушења. Сигурна сам да бисмо због тога и ми морали боље да разумемо Палестину.

Фотографије: Dragana Trifkovic

4. децембар 2017.

Стање Ствари

Упутнице

• https://documents-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/312/75/IMG/NR031275.pdf?OpenElement
• http://www.un.org/en/events/palestinianday/
• http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/181(II)
• http://balkans.aljazeera.net/vijesti/putin-okoncati-izraelsku-okupaciju-i-priznati-palestinu
• http://balkans.aljazeera.net/vijesti/izrael-gradi-nova-naselja-na-zapadnoj-obali-0
• http://balkans.aljazeera.net/vijesti/kako-su-cionisti-prisvojili-palestinu-i-preimenovali-je-u-izrael
• https://www.un.org/press/en/2012/ga11317.doc.htm
• http://palestineun.org/about-palestine/diplomatic-relations/
• https://rs.sputniknews.com/svet/201705111111137852-Abas-Putin-Rusija-Palestina-Izrael-pregovori-Bliski-istok/
• http://aa.com.tr/ba/politika/palestinski-ambasador-u-beogradu-srbija-je-za-nas-jedinstvena-zemlja/985642
• http://kremlin.ru/events/president/letters/56234
• http://www.pecat.co.rs/2010/01/gaza-je-poslednji-geto-na-svetu/comment-page-15/