La géopolitique et de la politique

Шта су за ЕУ људска права?

Пише: Драгана Трифковић

Иако се у демократији подразумева слобода мишљења и говора, поступци многих земаља ЕУ нам говоре да је тамо демократија одавно рекла „збогом“

Dragana Trifkovic

 

Иако се ЕУ формално заснива на вредностима као што су слобода, демократија, људско достојанство, владавина права и поштовање људских права, пракса показује да такве вредности не да нису темељ, већ суштински нису ни предмет интереса бриселских бирократа. Европски званичници много говоре о поштовању људских права и европским стандардима, а у многим случајевима подржавају и подстичу кршење људских права и деградацију општих моралних и људских вредности. Заправо, ЕУ примењује прокламоване вредности селективно у сладу са потребама одређених политичких елита, односно мултинационалног капитала. То је тренд који су наметнуле САД и који може да има крајње негативне последице за Европу. Много је примера који потврђују ове чињенице, како у чланицама ЕУ тако и у земљама које уводе такозване европске стандарде.

Потпиривање хрватског национализма

За Србију је очигледни пример Хрватска, која је чланица ЕУ и која не поштује елементарна права националних мањина у својој земљи. У Хрватској се спроводи дискриминација а такође и насиље над припадницима националних мањина. Ова чињеница нажалост није никаква новост и има своје историјско утемељење на које нас подсећа Спомен-подручје Јасеновац где је у току Другог светског рата убијено више стотина хиљада Срба, Рома и Јевреја. Такође, деведесетих година прошлог века Хрватска је, уз подршку америчких војних инструктора, спровела етничко чишћење у акцијама „Бљесак“ и „Олуја“, с циљем елиминисања српског становништва. Избегличке колоне Срба те 1995. године Хрвати су гађали авионским бомбама и топовским пројектилима када је убијено више стотина цивила међу којима су била и деца. Укупно је у операцијама погинуло неколико хиљада српских цивила, а протерано је преко 250 хиљада Срба, који су вековима живели на тим просторима. Свему треба додати и отету српску имовину у Републици Хрватској, а тај проблем није решен ни пре ни након уласка Хрватске у ЕУ.

Операција „Бљесак“ (Фото: СРНА)

Свеукупно ширење националне мржње и анти-српска политика коју Хрватска спроводи, никада није наишла на осуду Брисела или Вашингтона, нити је Хрватска одговарала за злочине почињене над Србима. Након етничког чишћења у Хрватској је остало мање од 5% Срба, а српска мањина је свакодневно суочена са дискриминацијом. Хрватска је 2013. године постала члан ЕУ, одмах након серије протеста против двојезичног писма, иако је законски регулисано право националних мањина на употребу језика и писма. Приликом тог протеста полупане су ћириличне табле, а таква пракса је настављена и након уласка Хрватске у ЕУ. Поред тога истицање усташког поздрава „За дом спремни“ је уобичајена појава у Хрватској, где се такође често могу срести графити са поруком „Србе на врбе“.

Украјинизација балтичких држава

Други пример је Украјина, подстакнута жељом да постане део „цивилизованог“ света, заробљена у аутодеструктивном кругу мржње, насиља и корупције. Део украјинског прихватања западних вредности подразумевао је насилно рушење легално изабране власти, забрану руског језика и на крају агресију над руским становништвом. Украјина такву политику спроводи уз подршку ЕУ и САД, које нису изразиле забринутост за оно што се догађа чак ни након језивог злочина над цивилима у Одеси. Приврженост заједничким вредностима, Украјина и Хрватска не крију, па тако хрватски стручњаци већ годинама саветују и уче Украјину како да спроведе акцију етничког чишћења руског становништва, по узору на „Бљесак“ и „Олују“. Поред тога Хрватска и Украјина имају и своје историјске паралеле у односу на Други светски рат.

Плакати у Загребу пред фудбалску утакмицу Хрватска-Украјина:  „Србе на врбе“, „Москове на нож“ (март 2017)

Нажалост, Хрватска није једини пример земље ЕУ у којој се спроводи насиље над националним мањинама. У Балтичким земљама се већ годинама спроводи анти-руска пропаганда и угрожавају се права руског становништва. Постоје стална упозорења на опасност од Русије, иако Русија никада није предузела било какве кораке који би могли да се оцене као опасни. Напротив, Русија се залаже за добре односе и сарадњу. Од свих балтичких земаља које су некада биле у саставу СССР, у Летонији живи највећи проценат руског становништва – око 30 процената. Званични језик у Летонији је летонски, док руски језик има статус страног језика, и њега употребљава око 40% становништва. До сада се настава у школама руске националне мањине одвијала на руском језику. Међутим, реформа образовања која се спроводи обухвата и измену закона којом је практично забрањен руски језик у средњим школама и предвиђено је да се настава надаље одвија само на летонском језику. Овај закон је сличан украјинском Закону о образовању, којим је забрањена употреба језика мањина. Овакве одлуке су изазвале серију протеста у Риги, као и иницијативу да се такав закон одбаци. Иницијативу је потписало преко 10 хиљада грађана. Иако је по закону Парламент био дужан да размотри иницијативу, комисија је то одбила. Власти Летоније су отишле и корак даље.

Ко не пристаје на дискриминацију, биће лишен слободе

Активиста за заштиту људских права, професор Александар Гапоненко, који је уједно и директор Института за европске студије у Летонији, позвао је грађане да правду за кршење својих права потраже пред Међународним кривичним судом. У обраћању јавности он је навео да реформа образовања у Летонији, која подразумева укидање наставе на руском језику, крши одредбе Римског статута које се односе на „прогон људи на политичкој, расној, националној, етничкој, културној и верској припадности“ као и „нечовечна дела почињена у оквиру институције систематског угњетавања и доминације у циљу очувања система апартхејда“.

Иако се у демократији подразумева слобода мишљења и говора, поступци многих земаља ЕУ нам говоре да је тамо демократија одавно рекла „збогом“. Професор Гапоненко је 20. априла ухапшен под оптужбом да делује против државе, односно независности, суверенитета и територијалног интегритета Летоније, за шта је предвиђена казна до 8 година затвора. Ово наравно није први случај у ЕУ да неко буде лишен слободе због мишљења, изговорених речи и борбе за људска права, те ускоро можемо очекивати отварање концентрационих логора у ЕУ за све оне који још увек нису схватили шта је то демократија. Као идеално место за локацију била би већ поменута Хрватска, односно острво „Голи оток“ које има историјске препоруке за третман против политичких затвореника.

Хапшење Александра Гапоненка у Риги (Фото: Baltnews.lv)

У члану 14. Конвенције о људским правима, коју су потписале све државе чланице Савета Европе стоји: „Уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује се без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, повезаност с неком националном мањином, имовина, рођење или други статус“.

Земље чланице ЕУ не крше само Конвенцију о људским правима ЕУ већ и Универзалну декларацију о људским правима УН, као и међународно право. Очигледно да су институције које су установљене после Другог светског рата изгубиле своју сврху услед агресивне политике западних сила које су одлучиле да владавину права замене владавином силе. Сада када то више није могуће, свет се налази у озбиљном проблему. Русија као земља која се чврсто залаже за поштовање међународног права, мора да окупи истомишљенике и да заједно са њима дâ предлоге за превазилажење таквих проблема. С друге стране, Русија не може да остане по страни када су у питању кршења права њених грађана. У пракси се показало да Запад нема никаквог разумевања за дипломатско и политичко повлачење и чињење уступака, и да се у таквим случајевима понаша још агресивније.

2. мај 2018.

Стање Ствари

Упутнице:

https://www.danas.rs/drustvo/polupane-table-s-cirilicnim-natpisima/

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/1415494/razbijene-cirilicne-table-u-udbini-.html

https://rs.sputniknews.com/regioni/201612171109292352-split-srbe-na-vrbe/

https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2017&mm=03&dd=27&nav_id=1244107

https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/201706131111545058-hrvatska/

https://www.youtube.com/watch?v=tGICBp-BHVc

https://ria.ru/world/20180424/1519310493.html

https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/201804021115124039-letonija-nastava-ruski-srednja-skola/

http://www.politika.rs/sr/clanak/385992/Amerika-ce-braniti-balticke-zemlje-od-Rusije

https://www.slobodnaevropa.org/embed/player/Article/1833965.html

https://www.echr.coe.int/Documents/Convention_SRP.pdf

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *