La Science et la société

Спомена Милачић: ЦРНИ ВРАЧАР

Пише: Спомена Милачић

Не пролази форма, не свиће зора, с браћом цури лова,лова

               Исто где сам јуче с бандом, клинци трче кораке

               Лаже да те воли, воли еуре и доларе.

                                                             Црни Церак

Србија је у шоку, залеђена. Као никада у овом времену када вести престижу једна другу и заборављају се моментално, као прљава вода у медијским сливницима. Али, изгледа да ипак нисмо сасвим изгубили способност да одреагујемо.

Четрнаестогодишњак из имућне породице интелектуалаца, из елитне београдске школе, са сјајним оценама – убио је осморо својих другара и такође човека који је био обезбеђење школе.

Поред њих, још шесторо људи је у болници, надајући се позитивном исходу рањавања.

Нација је хипнотисана гледала извлачење лешева деце из Рибникара. Ни током ратова деведесетих није било таквих слика, ни налик, ниједна.

Четрнаестогодишњак је нацртао план своје акције и набројао мете, језиком видео игрице. Али је сасвим свесно сам позвао патролу дајући нам тако на знање да заправо зна да није у видео игрици.

Зашто је К.К. ово урадио?

По свему судећи,  разлози  су наизглед банални. Дечак, иако одличан, имао је јединицу из историје. Поред тога и вероватно значајније, дечак није успевао да се уклопи у вршњачку групу, није био омиљен, био је озлоглашени „штребер“ и такав, неуклопљен (како у школи тако и ван ње) вероватно је током читавог свог школовања накупио приличан број „црних купона“.

Другој деци се то такође дешава, младост генерално јесте доба дубоких туга и разочарења. К.К. међутим није био тужан, он је био огорчен и убеђен да они који га, чак и само грубим надимком повређују – сви они заслужују казну смрти. Сурова казна за суровост света у коме живи, рекло би се.

Изолован од вршњачке групе, дечак је сатисфакцију и нарочито осећај моћи проналазио у видео игрицама. Линија стварности и фикције вероватно су негде помешани – ствар је форензичара да процене колико је мозак четрнаестогодишњака заиста схватао последице и неминовност свог чина. Сама чињеница да је реч о једномесечној припреми масакра довољно говори да ипак није реч о афекту. Вероватније је реч о суманутој идеји, храњеној свакодневно и недовољно препознатој у стресној свакидашњици родитеља. А стреса и безнађа итекако има и на Врачару, премда то није увек тако живописно видљиво као на периферијским општинама.

Не може се наравно рећи ни да су вршњаци ти који су К.К. учинили убицом. Много пре него што је кренула наша смешна образовна битка са вршњачким насиљем – деца су такође умела да буду сурова. Највећи део тих „модрица одрастања“ доводило је међутим до успешнијег израстања и ојачавања личности.Младост лепо изгледа на фоткама, оно што нам се збиља дешавало у том добу обично је вапај за разумевањем нечега што само по себи јесте тешко разумљиво и што се тек постепено, уз чврст ослонац неких вредности, јасно уобличава.

К.К. унутар себе (а изгледа ни око себе) није имао јако упориште. Није успевао да буде омиљен међу другарима нити је успевао да себе на неки другачији начин пронађе. Био је сасвим зависан од мишљења својих другара или од било ког другог успеха. Туга је за губитнике. Тако је мислио К.К. који наравно није читао Тургењева. И оцене морају бити савршене, ако ти неко да слабу оцену то значи да те он потцењује. И тако је К.К.  доспео до  убилачког гнева због јединице, те је то понижење наставница требала да плати животом. Његов степен подношења фрустрације био је веома низак, његово самопоштовање екстремно рањиво а његова несигурност базична. И то је морало бити видљиво. Могло би се поставити питање психолошке подршке коју су му (можда) родитељи ускратили. Или питање неке друге одговорности, још неутврђене. Рецимо оне која допушта харање убилачких видео игара. Или присуство деце у стрељанама или надомак коцкарница. Или хаос са дрогама.

Читава хука на „вршњачко насиље“ (као и на „породично“ насиље уосталом) наравно никоме није нарочито помогла. Сам термин спада у оне које је тешко могуће у животу прецизно дефинисати па према томе ни доследно санкционисати. Туча дечака за примат у школском дворишту може бити далеко мање трауматична него нпр хладна школска добродошлица девојци која је дошла у елитну школу а јаког је пиротског нагласка. Санкције ће обично зависити далеко више од свих других околности (упорност родитеља, позив из МП) него од саме тежине прекршаја. Школа је изгубила епитет праведности а без тога је заиста јако тешко одржати чак и само основну дисциплину у одељењу.

Иста ствар је и са причом о дискриминацији у држави у којој деца често долазе у школу без доручка а пароле о људским правима стоје на зидним новинама и уредно се ти часови (о дискриминацији, никада о експлоатацији, никада о светској доминацији) уписују у рубрике одржаних часова.

И не треба замерати наставницима, они најбоље знају да је оно што се од њих очекује колико нелогично толико и немогуће. И слабо плаћено и све чешће небезбедно.

У школама постоји нешто што је претенциозно и уједно дугачког назива: Протокол о заштити ученика од насиља,злостављања и дискриминације. База овог папира је из арсенала тзв дечијих права и, једнако као и заштита од дискриминације (што пише нам у Уставу) веома је тешко примењива а још мање је ефикасна, скупа са свим постојећим „усавршавањима“, „паметним таблама“ и сл. Једноставно, наш систем образовања , баш као и систем генерално, не улива много правог поверења ни богатима ни сиромашнима. Ни онима на Косову а ни онима из центра града. Чини се да сви знамо како та ствар заправо функционише.

А функционише тако да је родитељство јако тежак процес у друштву у коме су вредности аморфне, контадикторне, где је чак и питање истине или лажи јавно изговорене  тешко замагљено. Праведност је и као појам и као појава одавно изгнана из друштва (и школа), аутентичност је непожељна (и сељачка!) а Ноћ вештица весела и прихватљива. Духовност и етичност су одбачене будући да су тежак пртљаг у транзицији у којој је приоритет успешност и надмоћ, овосветовна, по коју год цену. Ма само да је широко! Наше поље у Европу!

Малолетни К.К. свакако је мислио да свет у коме живи јесте опасно место и да му школа у томе не може помоћи. Можда и јесте погрешио. Али у тај систем очигледно није имао поверења ни дечаков тата. Шта мислите зашто је водио дете по стрељанама и зашто би њему, лекару, била потребна дозвола за чак два пиштоља? Можемо ли му стварно замерити на оваквом сагледавању наше реалности?

Или су можда испали наивни сви други родитељи који су, ушушкани у своје наизглед неповредиве светове, мислили супротно?

4. мај 2023. 

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *