La Science et la société

Среле се једном социолошкиња, политиколошкиња и психолошкиња

Пише: професор Слободан Самарџић

Ух, никада нисам написао ружнији наслов. Али, он само долази од ружења језика из политичких разлога. У овом случају наводни разлог је женска равноправност у језику. Али заправо није то него – језичко насиље како би се постигао овај циљ. Нема сумње да је у питању политичка акција која бележи значајне успехе: све је учесталије јавно коришћење нових именица које се изводе из именица мушког рода и треба да изразе језичку равноправност жена.

Успех ових језичких интервенција можда би био и коначан када их сам језик не би доводио у питање. Такве интервенције, наиме, најчеше су језички немуште (ружне) и стварају природни отпор слушног и одговарајућег можданог апарата. Ова непремостива препрека, пошто других као да нема, последња је шанса за српски језик да остане свој на свом – не због туђица, него због унутрашњег насилног кварења. Основни проблем је у томе што у један природан еволутивни ток, а то је настанак и развој језика, упада конкретан политички актер, којем као таквом овде није место. Управо стога што је мета интервенције оно најприродније друштвено што човек има – језик, било би нормално да се овом радикалном политичком науму супротставе не само позване језичке институције, већ и свако ко осећа лични дуг према матерњем језику. Пошто је реч о одбрани једне темељне вредности, овој акцији не би се могао приписати атрибут дневнополитичког, већ у датом случају – егзистенцијалног. У супротном, језик ће своју егзистенцију у лепом морати да брани сам, а то није могуће на дужи рок.

Колико је погрешно и деструктивно конструисање (као намеравана политичка делатност) нових речи или њихових деривата може да илуструје управо искуство природне еволуције српског језика у области о којој говоримо. Реч учитељица настала је (а није створена) тек пошто су у школама почеле да предају жене. Али овде није реч само о тој чињеници, јер би се по том узору оправдано морале прихватити и савремене језичке новотарије као што су, рецимо, речи политиколошкиња или боркиња. Разлика је у томе што је реч учитељица одобрио сам језик, а друге две није. Дакле, није реч само о навици употребе, већ о језичком сазвучју са постојећим вокабуларом. Језик је ту јако осетљив и прецизан. После лакара дошла је лекарка. После доктора докторка, али у овом случају са једном суптилном разликом: када је реч о медицинској сфери ово је у реду; али ако је реч о научној титули готово смешно звучи кад се за жену каже докторка, а уобичајено када се каже доктор.

Данас има доста именица мушког рода које означавају занимања којима се баве и жене. Реч је о именицама које су на граници еволутивне деклинације ка именицама женског рода: председник па председница, професор па професорка и сл. Познаћете их по томе, што ћете жене тих занимања и звања спонтано ословљавати и на један и на други начин. Насупрот томе, ако чујете да неко користи реч као биолошкиња или филозофкиња, знаћете коју идеологију заступа. Али, та идеологија, када је већ помињем, морала би да буде сагласна својим начелима језичке равноправности. Рецимо, имена животиња морала би такође да буду „родно осетљива“. Тако на пример, женка носорога би се морала звати носорошкиња, а мужјак змије (јер, ваљда је реч и о тој равноправности) – змијан.

Колико овакве политичке интервенције у језик отежавају комуникацију може да посведочи литература писана тим језиком или, пак, преводи који су прављени на том новојезичком узусу. Ту недавно, по службеној дужности прочитао сам књигу аустријског аутора Волфганга Шмалеа Шта ће бити са Европском унијом?Историја и будућност (Клио, Београд, 2019). Превод је обављен на родно осетљив начин пошто је и сам оригинал такав, али је на одговарајућим местима језички био несносан. Овај тегобан утисак последица је саме материје у којој се често користе изрази који су због специфичне врсте тзв. коректности морали бити написани двоструко. Без исцрног набрајања (на ово сам реаговао тек када ми је стварно додијало), реч је о следећим паровима који су се прилично често понављали: грађани/грађанке, мигранти/мигранткиње, бирачи/бирачице, држављани/држављанке, посланици/посланице, заступници/заступнице, кандидати/кандидаткиње, председник/председница; а онда нужно и: њега/њу, њему/њој и сл. И не само то. Ради савршене равнотежне равноправности аутор књиге, а с њим и наш преводилац, сваки од ових парова после првог помињања уредно обрће, као: грађанин/грађанка, па онда грађанка/грађанин.

Једна реченица у овој књизи одзвања овако:  „Две/два/двоје главних кандидаткиња или главних кандидата с највећим бројем гласова ушли/ушле би у други круг гласања; избор за председницу или председника би се организационо одржао…“ (стр. 140). Једна од несрећа овог издања је у томе што је преведено са немачког. У овом језику именичка деривација ове врсте је једноставна и језички и писано тако што се увек на именицу мушког рода дода само „in“, чиме се претвара у именицу жеског рода. (Рецимо: учитељ/учитељица – Lehrer/Lehrerin). У српском језику тај додатак је различит: ица, ка, скиња, шкиња, киња, итд. Али, питање, независно од родно равноправне намере, следеће је: ако немачки језик то допушта на лаган и некварљив начин, зашто бисмо ми исто поступали кад то није случај. Зар није паметније, као што је и досад било, да ослушкујемо језик и пустимо га да нам дозволи или не дозволи одговорајућу промену. Изгледа да тако не може због нечијег политичког става.

На крају, присећам се једне духовите досетке нашег лингвисте Ивана Клајна из његових „језикословних ситница“ у НИН-у. Пишући о истој теми и излажући језичке новотарије, такст је завршио једном недоумицом. Када је једном приликом дошао на свој факултет, угледао је плакат Завода за трасфузију са крупно написаном поруком „Будите даваоц“. Помислио је какву би забуну направио овај позив написан на родно осетљивом језику.

 

09. децембар 2019.

Србија и свет

 
 
auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *