La géopolitique et de la politique

Србија сузама не верује, посебно својим

Пише: Драгана Трифковић

Поводом филма РТ о бомбардовању Србије вреди поставити питање како је могуће да се српским страдањем више баве Руси него Срби.

Позната руска ТВ станица Русија данас (Russia Today – RT) снима документарни филм о бомбардовању Србије (1). Планирано је да он буде приказан уочи петнаестогодишњице НАТО агресије на Србију, односно тадашњу Југославију. У најави за филм стоји: „Предвече 24. марта 1999. године НАТО војска је започела ваздушне нападе на неколико већих градова у Југославији. Бомбардовање је трајало три месеца. Као резултат тога – на стотине мртвих и рањених, осакаћено хиљаде судбина. Многе тај кошмар и даље прогања“. Петнаест година касније репортери RT, Српкиња и Американка, постављају питање: „Зашто?“ Елена Милинчић и Аниса Нај говоре о томе колику цену НАТО операције су платили људи и шта се крило иза медијског напада на режим Слободана Милошевића, као и о томе како је рат представљен у Америци, а како је виђен у Србији. Важно је напоменути да је РТ најгледанија страна телевизија у Америци и да је после BBC најгледанија у Лондону.

Ратовима у бившој Југославији, као и улози САД и ЕУ, односно чланицама НАТО алијансе у њима, поклања се посебна пажња у Русији. У време када су се одвијали сукоби на простору бивше Југославије, Русија је била крајње ослабљена, систематски урушена, криминализована, опљачкана и у доброј мери окупирана са Запада уз помоћ „меке силе“. Председник Борис Јељцин био је заговорник самосталне и суверене државе (на речима), а заправо је водио послушничку политику према Западу. До те мере је прихватио „западне вредности“ да је изигравао циркузанта у свакој прилици (2). Политика, економија и медији су били под великим утицајем Запада. Извршена је историјска пљачка Русије кроз транзицију и приватизацију. Доласком председника Владимира Путина на власт, период агоније је окончан. Русија почиње да враћа контролу над својим ресурсима, да би деценију касније повратила своју моћ. Искуство бомбардоване Србије доста је утицало на јавно мњење у Русији иако је то код нас мало познато.

ОНО ШТО НЕ ВИДИМО НА ТЕЛЕВИЗАЈАМА

Руске институције подржавају снимање документарних филмова у којима је приказано страдање православних народа и који разоткривају многе лажи западне пропаганде. Поред филма који тренутно снима РТ, постоје и други руски документарних филмова о страдању Срба, које никада нисмо имали прилике да видимо на српској телевизији.

Држава Србија не подстиче снимање таквих филмова иако је у позицији жртве којој је наметнута улога џелата. О Јасеновцу, „Олуји“ и „Бљеску“ Србија и даље ћути или нерадо проговара, само у ситуацијама када је принуђена на то (као у сличају тренутног суђења пред Хашким трибуналом). Званичници Србије не говоре о злочиначком бомбардовању, већ о томе како Срби морају да „промене свест“. Промена свести заправо представља промену улога. Рат је мир, окупација је слобода, жртве су џелати, пораз је победа и обрнуто.

Јасно је да у Србији све сегменте живота, укључујући и културу, контролишу Вашингтон и Брисел. Зато уместо филмова о злочинима над Србима новац пореских обвезника Србије одлази на снимање филмова који Србе приказују као хорду дивљака, безумнике, расисте, неонацисте, развратнике. Запад је претходно доста уложио у антисрпску пропаганду, док нисмо почели да је самофинансирамо. Приказивање филмова као што су Српски филм, Шишање, Клип, Парада итд. је забрањено у Русији јер штети здрављу.

Прошле године је на руском првом каналу, приказан филм о геноциду над Србима у Хрватском кроз историју (3). Снимљено је неколико документарних филмова о Косову и Метохији, који говоре о тренутном положају Срба у тој српској покрајини (4) (5). Осим тога, у вестима на руским каналима често се емитују прилози о КиМ (6) (7). Руска јавност је добро информисана о косовској, односно антидржавној политици коју воде српски званичници. Ако узмемо у обзир потпуну медијску цензуру у Србији, која је далеко превазишла Милошевићев медијски мрак, можемо да закључимо да је руска јавност боље упозната са дешавањима у Србији од српске јавности. Многе теме у вези са Србијом које су заступљене у руским медијима нису никада имале прилику да буду отворене код нас иако су очигледне.

ПОДУХВАТИ РИСИ

Руски институт за стратешка истраживања (РИСИ), који однедавно има представништво и у Београду, снимио је документарни филм о проблемима у Републици Српској и тежњама Запада да изврши ревизију Дејтонског споразума (8). Овај институт, односно његово представништво у Београду, има у плану да настави са снимањем документарних филмова о положају Србије и дешавањима на простору бивше Југославије, чиме би заправо требало да се бави нека српска институција. РИСИ у Москви такође снима доста прилога који се односе на Србију (9) (10).

У светлу дешавања у Украјини руски медији сада посебно анализирају умешаност САД и ЕУ у изазивање ратова на простору бивше Југославије, као и отимање јужне српске покрајине (11). Иако окупирани српски медији нису пренели праву поруку паралеле између Косова и Крима, она је руској јавности сасвим јасно предочена. Председник Путин је навео Косово као пример кршења међународног права и насиља над државом Србијом, уз образложење да се Русија залаже за поштовање међународног права и очување мира. Насиље над Украјином врше исти они који су извршили агресију на Србију. Западне силе су организовале насилно смењивање легалне власти у Украјини, уз помоћ неонациста, екстремиста и плаћених снајпериста који су пуцали како на демонстранте и на полицију. Поређење Косова и Крима није било и контексту оправдавања насиља над Србијом, напротив. Ни једног тренутка председник РФ није рекао: запад је отео КиМ, па ће Русија по том принципу исто урадити са Кримом, већ је истакао разлику између агресије Запада и напора Русије да врати светску политику у оквире међународног правног поретка.

И, да закључимо, у ситуацији смо у којој српска власт води антидржавну политику предајући део своје територије албанским терористима и уништавајући српске институције на КиМ, и, са друге стране, руску власт, која заступа српске интересе тиме што се залаже за поштовање међународног права, које Запад потпуно игнорише. Руски медији објективно извештавају о дешавањима у Србији, док српски медији дезинформишу јавност о свему. Руске институције улажу у документовање истине која је на страни Србије, али којој Србија упорно окреће леђа. Имамо власт која је решена да заустави руске пројекте у Србији, који су од пресудног значаја за опстанак и будућност земље. Зато следећи пут не сме да нас изненади питање: има ли овде Срба?

13. март 2014.

_________

Упутнице:

(1) http://www.youtube.com/watch?v=RbMkvtmW0BI

(2) http://www.youtube.com/watch?v=cRysHHzLAmM

(3) https://www.youtube.com/watch?v=Hmu90OuyZck

(4) https://www.youtube.com/watch?v=ibCVZfep_LE

(5) https://www.youtube.com/watch?v=TvHL63mk9wI

(6) http://www.1tv.ru/news/world/197707

(7) https://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=A2N8jjxDryg#t=2209

(8) https://www.youtube.com/watch?v=njOFIjxcucU

(9) https://www.youtube.com/watch?v=9w0rYYtg4f8

(10) https://www.youtube.com/watch?v=kGT6F6zOl6E

(11) http://www.youtube.com/watch?v=FOeONffpIXg&feature=youtu.be

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *