Sofia est de 21 ans. en septembre, la Conférence Internationale "Balkans – pour la paix, la sécurité, la coopération et le partenariat" a été organisé par l'Institut Stratégique pour les politiques nationales et les idées leur permettant, le forum des Balkans, des transports et de l'infrastructure (FBTI) et l'Association Nationale pour les relations internationales (Naimo).
Пише: Драгана Трифковић
Политичка ситуација у Србији, као и генерално на Балкану је нестабилна, иако се то не представља увек на прави начин. Ипак очигледно је да се последњих година дешавају политичка превирања која су делимично условљена променама на међународној сцени, а са друге стране недовршеним политичким процесима који трају последњих деценија. Пре свега овде мислим на бивше југословенске републике које нису чланице ЕУ: Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину и Северну Македонију.
Пише: Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ
Политика НАТО на Балкану последњих тридесет година, прилагођена је стратешким циљевима Алијансе, међу којима је приоритет ширења утицаја ове војно-политичке организације.
У московском Дому друштвених организација је у четвртак 22. јула одржан округли сто „Балкан и Кавказ, могућности, развоја сарадње“.
Организатор округлог стола био је Centre pour les études géostratégiques из Београда уз подршку Координационог савета невладиних организација Русије.
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије рекла је да Центар за геостратешке студије жели да иницира развој сарадње између Балкана и Кавказа интензивирањем контаката и дискусија, што би требало да доведе до конкретних предлога како побољшати економску, културну, политичку и било коју другу сарадњу. „На основу ових предлога, желели бисмо да покренемо механизам који би допринео примени добрих идеја усмерених на развој сарадње између Балкана и Кавказа“- истакла је Драгана Трифковић.
Пише: Драгана Трифковић
Свака лаж траје онолико колико и сила која је заступа. Ако је судећи по томе, америчке шарене лаже о демократији и слободама су увелико потрошене. Међутим, америчке елите које немају нових идеја и даље се на њих ослањају, грозничаво желећи да их што више укопају у темеље држава које су имале несрећу да буду „демократизоване“ на овај или онај начин.
Округли сто „Јавна дипломатија Русија-Балкан. Вектор пријатељства
(Улога јавне дипломатије је у стварању погодног окружења за развој међудржавних односа)
Dragana Trifkovic REGNUM
НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање. Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.
Преносимо са ИН4С/Стања ствари
Дана 12. новембра у просторијама Вороњешког државног универзитета одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије. На самиту су учествовали познати балкански и руски политичари, политиколози, новинари, културни и јавни дјелатници.
Пише: Славиша Батко Милачић
Од распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, aлбански фактор је међу главним актерима нестабилности на Балкану. У исто вријеме Албанци су главни геополитички партнер Сједињених Америчких Држава у региону. У складу са тим, пројекат Велике Албаније, који датира из 19. вијека и представља идеју о уједињењу свих Албанаца у једну државу је никад актуелнији. Наиме, Призренска лига је 1878. године тражила признавање националног идентитета Албанаца и аутономију Албаније у оквиру Османског царства. На скупу одржаном у Бајракли џамији у Призрену, тражена је аутономија од Османске империје која би територијално објединила све Албанце на Балкану. Од тог пројекта се није одустало до данашњег дана.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за EurAsia Daily
Политичка сарадња Русије са другим странама је по принципу везана за власт. Мислим да није увек паметно подржавати искључиво власт, без узимања у обзир о каквој се власти ради. Узмимо примере из прошлости као што су Порошенко или Сакашвили, који су по мом мишљењу нанели велике штете националним и државним интересима Украјине и Грузије.
