Београд је неправедан према Москви

Dragana Trifkovic axar.az

 

За време посете француског председника Емануела Макрона Србији, између осталих уговора потписан је и уговор о куповини 18 система ПВО малог домета, „Мистрал“. Ракете „Мистрал“ треба да буду интегрисане у против-авионски самоходни систем „ПАСАРС-16“ који је израђен у Војно-техничком институту Србије и први пут приказан 2017. године. Француске ракете „Мистрал“ спадају у лако преносне системе попут „Стреле“ које поседује Војска Србије. Совјетске ракете „Стрела“ су дуго у употреби код нас. Првобитно је било планирано да „ПАСАРС-16“ интегрише ракете домаће производње које су конструисане на бази старих совјетских ракета „Р-13М“.

Continuer la lecture

Шта ризикује Русија на Балкану безрезервно подржавајући српске власти?

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за EurAsia Daily

 

Политичка сарадња Русије са другим странама је по принципу везана за власт. Мислим да није увек паметно подржавати искључиво власт, без узимања у обзир о каквој се власти ради. Узмимо примере из прошлости као што су Порошенко или Сакашвили, који су по мом мишљењу нанели велике штете националним и државним интересима Украјине и Грузије.

Continuer la lecture

Проруско бирачко тело и НАТО агенда владајућег режима

Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques

 

Утемељивач реалполитичког промишљања политике Макијавели утврдио је правила и описао технику освајања и задржавања власти. Један од његових савета је „Ако се окружите ласкавцима то је почетак вашег краја, зато што вас ласкавци одвајају од реалности, а ви морате да знате реалност, не можете да владате у неком свету који сте сами себи измислили“.   

Србија је очигледан пример да је могуће владати у измишљеном свету, али наравно питање је: колико дуго?

До које мере је српска стварност одвојена од умишљеног света владајућег режима, посебна је тема. Нарочито је опасно што власт уз помоћ контролисаних медија успева да држи велики део својих бирача у потпуној заблуди.

Continuer la lecture

Русија мора да се припреми за рат

Светска економија даје јасне сигнале за то

На основу анализе Кондратјевих циклуса  (појашњење: периодични циклуси наизменичних успона и падова модерне глобалне економије у трајању од 48 до 55 година, које је 1920. године описао Николај Кондратјев) и еволутивних циклуса светског политичког система, као и на основу емпиријске анализе актуелних догађаја и трендова са високим процентом вероватноће (око 90%), може се тврдити да ће се у наредним годинама избити „врућ“ локални рат, у ком ће Русија бити приморана да преузме директну и активну улогу.

Русија ће у овом рату морати да брани своје националне интересе и право на самосталност. Противници Русије биће Сједињене Државе и њихови савезници, укључујући разне терористе, авганистанске талибане и националисти из Украјине, из балтичких држава, Пољске и неких других земаља ЕУ.

Continuer la lecture

Русија не треба да послуша захтеве лобиста и подржи насилно гушење протеста у Србији

Олег Валецки за руски РЕГНУМ

 Антивладини протести који се одвијају у Србији изазвали су нови талас интересовања за Балкан. Међутим, овај пут је   искрсла нова, до сада невиђена појава     у руско-српским односима, будући да је у Русији започело својеврсно   „информатичко лобирање“ за унутарполитичке интересе владе Србије на челу са   премијерком Аном Брнабић, и   фактичким власником владајуће Српске напредне странке (СНС) председником државе Александром Вучићем, са својим   саветником Тонијем Блером.

 Последњи пут је овакво лобирање постојало у време Слободана Милошевића, и у њега је очигледно био укључен   државни апарат Србије, укључујући     Министарство спољних послова, као и главну специјалну службу Србије —   Безбедносно-информативну агенцију (БИА).
 

Continuer la lecture

Због чега протестује Србија?

 

Dragana Trifkovic EurAsia Daily

Садашња динамичност у међународним односима рефлектује се на све регионе, па и Балкан. Иако се тензије на Балкану нису смиривале ни последњих деценија, уочљиво је да је сада овај регион ушао у нову фазу динамике. Земље Балкана се разликују по свом положају, неке су чланице ЕУ и НАТО, неке нису, али их мање-више брину исту проблеми, а то су незапосленост, корупција, сиромаштво, одлив становништва, отуђене политичке елите, цензура медија, неефикасни политички и правосудни системи, економска нестабилност итд.

Continuer la lecture

Да ли је Вучић (ипак) увео санкције Русији?

Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques

 

Нико није више пута изговорио реченицу „Никада нећемо увести санкције Русији“ од Александра Вучића. При свакој посети Русији је упорно понављао ове речи као мантру. Скоро у сваком интервјуу који је дао руским медијима, ова реченица је морала да се нађе негде на почетку разговора. И не само он већ су и његови сарадници аутосугестивно почели да понављају исту реченицу.

Због чега је Вучићу важно да стално понавља ову реченицу?

Continuer la lecture

Руско-српски односи су један од приоритета спољне политике Руске Федерације

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на научној конференцију у Брјанску

 

У Брјанску је од 21-22. марта оджана III Међународна конференција: Добросуседство, партнерство, дијалог култура и цивилизација.

Конференцију су организовали: Департамент за унутрашњу политику Брјанске области и филијала Академије за националну безбедност и државну управу при председнику Руске Федерације.

Пленарно заседање конференције одржано је 21. марта у кристалној сали Владе Брјанске области.

На конференцији су говорили: заменик губернатора Брјанске области Александар Коробко, заменик председника брјанске обласне Думе Анатолиј Бугајев, руководилац одељења за везе са јавношћу Брјанске епархије РПЦ јеромонах Корнилиј. Модератор конференције био је директор Брјанског огранка Академије за националну безбедност и државну управу при председнику РФ Сергеј Шачнев.

Continuer la lecture

Гасоводи, политика и моћ

Пише: Милош Здравковић

Чињеница да је Русија богата, са већим и разноврснијим ресурсима енергије од било које друге државе на свету, сама по себи не одређује њену судбину, али засигурно има велике политичке последице. Пад глобалних цена нафте 1991. године је био један од најснажнијих покретача банкрота и колапса СССР-а, а наредни пад цена, 1998. године, је довео руску привреду на ивицу катастрофе. Логично, обезбеђење од таквих несрећа је један од централних безбедносних циљева сваког руског руководства.

Continuer la lecture