Tag Archives: La serbie

Пише: Млађан Ђорђевић

У ауторском тексту, објављеном на сајту руске федералне новинске агенције „Регнум“, Млађан Ђорђевић, српски опозициони активиста, тумачи актуелну кампању у српским медијима, усмерену против Русије, као припрему Александра Вучића за отклон од русофилије ка русофобији, сличан оном који је пре неколико година направио Мило Ђукановић.

Текст преносимо у целости:

Одавно на овом сајту, а још дуже у разговорима с мојим руским пријатељима упозоравам на чињеницу да актуелни председник Србије Александар Вучић спрема оно што сам у тексту објављеном на Дан победе назвао „Ђукановићевски обрт“: отклон од своје лажне русофилије ка отвореној, нескривеној русофобији, попут оног који је начинио председник Црне Горе Мило Ђукановић, окренувши леђа вековном руско-црногорском пријатељству и увевши Црну Гору у НАТО.

Пише: Слободан Самарџић

Поводом текста Душана Теодоровића „Дављење Србије косовским чвором“, Данас, 22. јули 2020; овај одговор објављен је у листу Данас, 23. јула

Још једном из уста академика САНУ долази позив да се Србија ратосиља Косова, додуше са „елементима достојанства“, зато што оно наводно ни de facto ни de iure није наше. То је лајт мотив и написа академика Душана Теодоровића. Одмах ми пада напамет питање, како људи са несумњивим научним каријерама и високим статусом у друштву тако олако употребљавају изразе de facto et de iure, који и појединачно и у међувези увек представљају веома сложену стварност. Када је реч о Косову и Метохији, ови квалифакативи су до те мере политички инструментализовани, да без подробног образложења њихове примене човек може само арбитрарно да их користи. То је учинио и Душан Теодоровић у свом тексту.

Пише: Дејан Мировић

Француски либерал и председник Државног савета из 1830. Бенжамен Констан (Benjamin Constant) је сматрао да председник државе решава конфликте у друштву. Вучић и Ђукановић поступају на супротан начин. Константно подстичу поделе у друштву, вређају неистомишљенике. Дванаестог јула 2020. Ђукановић је у интервјуу за Побједу све оне који не мисле као он назвао фашистима.

Интервју Драгане Трифковић за Eurasia Expert 

Зашто је одлука председника Србије Александра Вучића о увођењу полицијског часа довела до великих протеста на улицама Београда? Зашто је српски народ тако реаговао на ту одлуку? Ко је углавном учествовао у протестима?

Одлука да се поново уведе полицијски час у Београду је само повод за избијања демонстрација, а узрок је много дубљи. Када власт константно игнорише незадовољство грађана, неминовно је да дође до кулминације незадовољства. Управо то се и десило у Београду 7. јула, када су се људи спонтано окупили на улицама Београда. Да појаснимо ситуацију са епидемијом корона: од њеног почетка власт се понашала разнообразно. Од тврдњи да је реч о најсмешнијем вирусу до увођења најстрожих мера карантина у Европи. Данима смо били затворени, а грађани преко 65 година недељама нису могли да изађу из својих станова. Када се ситуација са епидемијом мало побољшала, власт је у врло кратком року укинула све забране, расписала изборе и организовала јавна окупљања, чак и фудбалску утакмицу на којој је било присутно 20 хиљада људи. Иако је јавност упозоравала на то да је организовање избора и скупова здравствено небезбедно, власт је игнорисала таква упозорења. Као што је било очекивано, ситуација са епидемијом се поново погоршала после избора, а власт је одговорност пребацила на грађане. То је била само кап у препуној чаши. Политика Александра Вучића је константно усмерена на критику грађана Србије и на самохваљење сопствених успеха, који притом нису опипљиви. Представници власти често истичу економске успехе Србије, а чињеница је да смо ми најсиромашнија земља у Европи. Млади људи се исељавају јер не могу да обезбеде себи перспективу у Србији, нити да нађу пристојно запослење. Уз то, Србија има велики проблем са криминалом, корупцијом и непотизмом.

Онлајн конференција у организацији Atlantic Council, одржана је 24. јуна 2020. Тема панела је била трансатлантска борба против пандемије КОВИД-19, будућност трансатлантског савеза и геополитички изазови који представљају Русија и Кина. Конференцију су пратиле и Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, као и Светлана Максовић, генерални секретар Центра за геостратешке студије. У наставку преносимо извештај са конференције, као и коментаре и питања Центра.

Модератор: Ана Висландер, Директор, Канцеларија за Северну Европу, Atlantic Council

Уводна реч: Фредерик Кемпе, Председник и извршни директор Atlantic Council

Dragana Trifkovic, Directeur Général du Centre d'études géostratégiques

Крајем маја ове године, пре нешто више од месец дана, председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре у згради председништва упитан да прокоментарише незваничне наводе да Србија и Косово преговарају о размени територија. Новинарка је цитирала приштинске изворе који тврде да су косовске власти спремне да размене 17 српских села са Севера Косова за општине на југу Србије, Прешево, Медвеђу и Бујановац. Он је одговорио: „Никада ми нико није помињао ни никаква села, нити било шта друго, нити било шта слично. Слушао сам различите приче кроз медије, а овако нешто никада нисам чуо, баш ме занима која су то 17 села. Никада нисам добијао понуду такве врсте и никада такву понуду нисам видео“. Истакао је да Србија води „слободарску и независну политику“.

Пише: Слободан Самарџић

Није битно да ли смо у другој фази првог таласа или смо у првој фази другог таласа. Битно је да се вратио вирус корона са свим радикалним манифестацијама. Карактеристика ове пошасти од почетка ове године јесте њена правична планетарна распоређеност. Та се карактеристика понавља. И још нешто, феномен је планетарни а борба против њега је национална.

Пише: професор Слободан Самарџић

Избори који ће се одржати за неколико дана по својој такмичарској дражи и неизвесности равни су данашњим изборима у Северној Кореји или негдашњим изборима у земљама „реалног социјализма“ и „реалног самоуправљања“. Србија још не баштини чисти систем ових држава, али свакако следи ток настајања таквог система у првим послератним изборима у Југославији, изборима за Уставотворну скупштину почетком 1946. године.