Dragana Trifkovic

De la défense et de la sécurité

Шта је позадина наводне претње од државног удара у Србији

Пише: Драгана Трифковић

Западу је потребна организација која ће оснажити „патриотску“ опредељеност власти, а ко ће послужити томе, остаје да видимо

Уставни суд је донео одлуку да одбаци захтев за оцену уставности Бриселског споразума, јер сматра да је реч о политичком а не о правном питању[1]. Праведнија одлука би била да се Уставни суд изјаснио како право не постоји осим као појам. Теоретски није тешко дефинисати установљена правила и норме, али практично важе недефинисана правила која поништавају правно уређење државе и подстичу безакоње. Таквом одлуком Уставни суд је дефинитивно потврдио да у Србији не постоји право, институције а самим тим ни држава. Постоји огољена сила узурпираних државних институција, које спроводе туђе интересе.

De la défense et de la sécurité

ЈУГОСЛАВИЈА И УКРАЈИНА: Рат за ресурсе, рат против Русије

У руској новинској агенцији РИА Новости у Москви одржана је конференција под називом Рат у Украјини 2014. и у Југославији 1999: Сличности и разлике у тактици и стратегији.

Рат у Украјини је наставак дестабилизације и опкољавања Русије. После распада СССР и укидања Варшавског споразума отворен је простор за ширење НАТО и потпуну доминацију САД. Иако су тадашње власти Русије имале усмене гаранције од западних званичника да се НАТО неће ширити ка границама Русије, Запад се није држао договора. Земље које су некада припадале источном блоку постале су чланице ЕУ и НАТО. Сукоби на простору бивше Југославије били су увод за Украјину.

На конференцију су говорили Љубинко Ђурковић, пензионисани пуковник Српске војске и председник Извршног одбора Покрета за Србију, Сергеј Грињајев, генерални директор Центра за стратешке студије и прогнозе, Драгана Трифковић, директор београдског Центра за геостратешке студије и Олег Валецки, војни експерт, члан Савеза писаца Русије

La géopolitique et de la politique

Природно је да гледамо у Русију, али сами смо одговорни за своју судбину

Интервју Драгане Трифковић за Стање Ствари

 

Драгану Трифковић упознао сам (додуше, виртуално) године 2011, када је на сајту НСПМ-а објавила текст „Ташмајданско-азербејџански парк“. Написала ми је тада „желим да се посветим писању“ – тако је и било (објављивала анализе углавном на Фонду Слободан Јовановић и Новом стандарду), с тиме да се ангажман госпође Трифковић временом све више удаљавао од струке (пејзажна архитектура) и ишао ка политици, како унутрашњој (била је члан Економског савета ДСС-а) тако и спољној (недавно је била међународни посматрач на изборима у Доњецку и Луганску). Овај интервју је затиче и на месту директора београдског Центра за геостратешке студије, а после победе Санде Рашковић Ивић на изборима у ДСС-у постаје члан Политичког савета те странке.

Драгана Трифковић на конференцији за новинаре у агенцији РИА Новости
La géopolitique et de la politique

Извештај посматрача, или како су протекли избори у Доњецку и Луганску

Пише: Драгана Трифковић

 

У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора и прогласио их унапред нелегитимним.

Та чињеница не треба да представља никакво изненађење јер, да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.

La géopolitique et de la politique

Запад подржава преврате, а слободне изборе назива лажним

Пише: Драгана Трифковић

 

У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије, оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије, налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора, и прогласио их унапред нелегитимним. Та чињеница не треба да представља никакво изненађење, јер да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.

Иако је договорено да избори у Доњецкој и Луганској области буду организовани између 19. октобра и 3. новембра, Кијев је изборе заказао за 7. децембар. Међутим то није једини прекршај потписаног договора са стране власти из Кијева. У Минску је договорено примирје између украјинских снага и снага самоодбране, али је украјинска војска наставила са ратним дејствима и више пута гранатирала територије Доњецка и Луганска. Такође Кијев је занемарио договор о децентрализацији власти и наставку договора сукобљених страна. Хуманитарна слитуација налаже хитне реакције, а украјинске власти спречавају доставу помоћи у Доњецку и Луганску, иако су се и на то обавезале Минским договором.

La géopolitique et de la politique

Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“

Округли сто: Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“ у организацији Струковног удружења правника ,,Номоканон“.

 

Учесници:

ЊЕ г. Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији.:
Мирослав Лазански, војно-политички коментатор листа Политика
Др Душан Пророковић, Факултет за дипломатију и безбедност
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Стеаван Гајић, истраживач, сарадник Института за европске студије
Др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду
Александар Павић, политолог, колумниста руског геополитичког сајта Фонд за стратешке културе
Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе

Излагање Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије 

La géopolitique et de la politique

Сваки пут када је Русија економски напредовала, започињали су ратови

Драгана Трифковић за Глас Русије

 

Питања која су данас била упућена председнику РФ, као и оне теме о којима је он о током редовне конференције за штампу говорио, разматрамо са аналитичарком Драганом Трифковић, директорком Центра за геостратешке студије из Београда. 

Председник РФ је изјавио да ће у најгорем случају, Русији бити неопходно две године како би изашла из кризе. Шта је, по вашем мишљењу неопходно урадити да би се то и догодило и шта може да засмета? Јер, како је додао председник, санкције против Кремља уопште нису уведене због Крима…

La Science et la société

Невладине организације као фактор унутрашњег разарања државе

Тиранија је навика која прелази у потребу“
Фјодор Достојевски

Борба за политичке и економске интересе западних земаља, данас се назива борбом за “демократију, људска права и слободу”. Агресија на друге суверене државе, назива се “хуманитарном интервенцијом” и она је утемељена традиционалном тежњом Запада за “демократијом”, која сеже још из доба колонијализма.

La géopolitique et de la politique

Проблем лажних азиланата

Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques

 

Прошла је још једна “опасност” од суспензије безвизног режима који функционише између Србије и ЕУ од 19. децембра 2009. године (1). Тема поновног враћања виза Србији актуелна је од почетка 2011, када су поједине земље ЕУ (Француска и Холандија) поднеле предлог привременог укидања безвизног режима са Србијом уколико дође до великих миграција. Касније су се захтеву придружиле Белгија, Луксембург, Шведска и Немачка.

La Science et la société

Горак укус “победе“

Пише: Драгана Трифковић

Изгледа да је у неким случајевима пораз далеко бољи од победе. Одговор на многа контрадикторна тумачења, заправо је јако једноставно пронаћи. Истина је увек једноставна ствар. Представљање неистине као тачне, обавља се уз низ компликованих полуистина. Тактика је да се из контекста извуку само делови који могу бити представљени на позитиван начин, а да се остале важне информације прикрију. Тим путем, уз потпуну контролу протока информација у медијима, порази се претварају у победе.

Трагична бриселска победа, прослављена је пре пар дана, на свим медијима. После “тешких“ преговора, који резултују одавно обелодањеним, унапред утврђеним договорима, објављено је да имамо разлога да будемо задовољни. Исход “борбе“  садашње власти познат је свима који су прoучавали Викиликсове депеше из Београда. Та “победа“ је унапред одређена стратегијом К1 западних сила, која за циљ има отимање дела Србије (1).

Шеф београдског преговарачког тима Борислав Стефановић, обратио се после састанка, директно из Брисела речима: „Постигнут је договор који се у потпуности поклапа са нашим интересима“. Председник Србије Борис Тадић ликовао је због “победе“ своје политике „И Косово и Европа“. Од Србије, ни трага ни гласа.

Retour en haut