Русија губи подршку српског народа
Преносимо са Стања ствари
Аутор: Ања Филимонова
Ситуација захтева кардиналну промену – зато, уколико Русија не подржи српски народ, српском народу таква Русија неће бити потребна

Преносимо са Стања ствари
Аутор: Ања Филимонова
Ситуација захтева кардиналну промену – зато, уколико Русија не подржи српски народ, српском народу таква Русија неће бити потребна
Пише: професор Слободан Самарџић
Чули смо чињенично тачан коментар председника Вучића: Српска листа поводом избора на Косову изложена је терору и прогону. И још: Албанци су нашли своје Србе које ће на сваки начин помоћи да преузму улогу Српске листе. И још много чега, кажемо, чињенично тачног.
Али, чињеница је и то да су људи са Српске листе све до одступања Харадинајеве владе били њени чланови и да би највероватније то и остали да није дошло до њеног распуштања. Чији су, пак, то Срби били. Ја бих рекао – и Вучећеви и Харадинајеви; први их је направио као Србе за специјалне потребе, а други их прихватио у истом својству. Било је то на основу договора који је исходио из Првог бриселског споразума (април, 2013).
Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques
Разоткривање Вучићевог лажног русофилства имало би озбиљног ефекта на његов рејтинг. Због тога што још увек у Србији има оних који верују у то како ће председник Србије у последњем моменту да изигра Запад и окрене се братској Русији. Али то се неће десити. Све што се сада дешава сувише личи на црногорски сценарио. Ипак мора се признати да се Вучић својски труди да своје бираче до последњег момента држи у неизвесности, како би их уверио у супротно од онога што је толико очигледно. Он предано ради на два колосека. Један је тај да припрема јавност за предају Косова о чему сада већ отворено говори, а други да јавност уверава како балансира између Истока и Запада. Уколико објективно анализирамо све потезе садашњих власти, видећемо да реално не постоји никаква избалансирана политика. Сарадња са Русијом се одвија само до оне мере до које не задире озбиљно ни у шта.
Прошле године смо гледали епизоду „разграничење“ – Србији наводно нема помоћи ако се не одвоји од Косова. Сада гледамо цјенкање Вучића и западних сила. А онда ће постати још гадније
Протеклих дана је немачка канцеларка Ангела Меркел више пута заскочила српску публику са насловних страна таблоида све ређајући понуде: једног дана у замену за признање независности Косова нуди фабрику Фолксвагена, следећег већ и брзи улазак у Европску унију, затим окреће леђа Албанцима и пристаје и на промену граница.
Читалац који би пао с Марса помислио би да је та канцеларка залутала на неки бувљак, а нема баш талента за ценкање – само нуди све више и више.
Интервју Драгане Трифковић са немачким послаником Улрихом Емеом
– Поштовани г. Еме, ви сте посланик Бундестага опозиционе партије Алтернатива за Немачку. То је партија која последњих година добија све већу подршку бирачког тела у Немачкој, које је незадовољно политиком владајућих структура. Са каквим проблемима се сусреће немачко друштво и шта је то што их опредељује да своје поверење дају опозицији? С друге стране, шта је то што ви као опозициони политичар највише замерате властима?
Годинама већ посматрамо у Немачкој злоупотребе права од стране сваке власти. Ова кршења права почела су са спашавањем Грчке 2010. године. У Лисабонском споразуму ЕУ прописано је да међународна заједница није одговорна за дугове земаља чланица. Због хитних зајмова Грчкој, Лисабонски споразум је прекинут уз помоћ немачке владе. Али то није било довољно. Одлуком 2015. године да отвори границе за избеглице, канцеларка Ангела Меркел прекршила је важеће прописе који се налазе у Шенгенском уговору. Овом одлуком, скоро 2 милиона миграната похрлило је у Немачку у потрази за благодетима нашег друштвеног система. То углавном нису биле избеглице, што су медији покушали да сакрију од немачког становништва. Овај прилив је повезан са значајним порастом криминала. Расположење становништва се од 2015. године променило и од прихватања је прешло на одбацивање имиграције. АФД је једина странка која непрестано указује на постојање проблема и негативних дешавања у немачком друштву од свог оснивања, 2013. године. Од септембра 2017. године сам део групе АФД-а у немачком Бундестагу. Овде можемо као опозиција да натерамо владајуће странке да преузму наше ставове. Свесни смо тога да у кратком року нећемо добити већину за наше властите законодавне промене, али зато увек и стално можемо да указујемо на оно што не ваља.
Пише: професор Слободан Самарџић
Када се осврће на време пре своје владалачке ере, Александар Вучић се стално ослања на манипулацију природног заборава. Он зна да већина људи не памти детаље ни најважнијих збивања, а некмоли чињенице негдашње политичке свакодневице. Разуме се, у тој манипулацији он не рачуна на релативно мали број људи који су били учесници у апострофираним догађајима. У односу на Вучићеву референтну групу за манипулацију то је мали број људи који у једном режиму свеопште медијске контроле и одговарајуће самоцензуре медија немају шансу за публицитет.
Преносимо саопштење Информативне службе Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
На конференцији за штампу испред зграде Председништва председник странке Слобода и правда Драган Ђилас одржао је праву лекцију из патротизма председнику Србије Александру Вучићу.
Нешто раније председник Српске напредне странке се похвалио да су само он, Зоран Ђинђић и Добрица Ћосић имали план за Косово и Метохију. Председник хоће да каже да су само њих тројица желели да деле Косово односно да тргују њиме.
Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques
Највећи оружани сукоб у историји човечанства отпочео је 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску. Ове године ће истог дана бити обележена осамдесета годишњица почетка Другог светског рата. Политичка атмосфера која влада у Европи говори о томе да суштински Други светски рат није ни завршен, већ је све ове године мењао облике постојања. Из класичног војног сукоба прешао је у „хладни рат“, затим информативни и психолошки или једном речју специјални рат, који се води различитим средствима. Упорни покушаји ревизије и фалсификовања историје стварају тензију која представља опасност за међународну заједницу. С тим у вези на обележавање осамдесете годишњице почетка Другог светског рата није позвана Руска Федерација, већ само земље чланице ЕУ, Источног партнерства и НАТО. У Источном партнерству налазе се бивше републике СССР које Запад кроз овај модел сарадње жели да интегрише у евроатлантску зону утицаја.
Dragana Trifkovic EADaily
У обраћању Квинте Београду и Приштини речено је да „статус кво“ по косовском питању није одржив. Како можемо да тумачимо само ово обраћање и значи ли констатација о неодрживости статуса кво серију нових притисака на Београд?
Преговори о Косову и Метохији у режији Брисела нису донели никаквог успеха. Због тога је потпуно погрешно да земље Запада игноришу ову чињеницу и да настављају у покушају да проблем реше насилним путем. Суштинска ствар је у врло простим чињеницама, а то су да је читав косовски проблем створен насиљем, како албанских сепаратиста и екстремиста, тако и агресијом западних сила 1999. године. Ако говоримо о мировном решењу, оно не може да буде базирано на наставку насиља, што Бриселски преговори по мом мишљењу јесу.