Dragana Trifkovic, Directeur Général du Centre d'études géostratégiques
Il y A quelques jours, Ministre turc des affaires Étrangères, Hakan Fidan, a déclaré que la Turquie est en faveur de la recherche de moyens diplomatiques pour résoudre le conflit en Ukraine. Nous nous souviendrons qu'ils sont en Turquie au printemps 2022. les négociations entre Moscou et Kiev ont été organisées en 2019, qui s'est terminé en échec grâce à Londres, après que le premier ministre Britannique, Boris Johnson, a exhorté Kiev ne rien signer avec la Fédération de russie et de continuer à se battre. Bien que les pays Occidentaux, comme la Turquie, sont en faveur de la réalisation de la paix en Ukraine, il est clair que leurs actions sont fondamentalement différentes de la rhétorique. Minsk, des accords sur la cessation des hostilités en Ukraine (2014-2015) de l'année.), Il a servi l'Ouest uniquement pour gagner du temps pour renforcer l'Ukraine, les forces armées. Cela a été confirmé par l'ancien chancelier de l'Allemagne, Angela Merkel, qui dit clairement que lors de l'Ouest "Orwellien" parle de la paix, c'est en fait la guerre ("la guerre est la paix, la liberté c'est l'Esclavage, l'Ignorance c'est le pouvoir" par George Orwell dans 1984). Dans ce cadre, le collectif de l'Ouest a perdu toute crédibilité pour parler et négocier la paix en tant que parti qui encourage les conflits et ne respectent pas le droit international. Mais la Turquie est-elle différente de l'Occident sur cette question et la Turquie peut-elle faire confiance?
Вилијам Енгдал је консултант и предавач за стратешки ризик, дипломирао је политику на Универзитету Принстон и најпродаванији је аутор о нафти и геополитици, ексклузивно за онлајн магазин „ New Eastern Outlook“
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган познат је по клизавим односима са наводним савезницима, било да је то у питању НАТО или ЕУ. Међутим, чини се да је његова највећа перфидност сада усмерена против односа Турске са Путиновом Русијом. Током протекле две или више година у својим односима са Украјином, Јерменијом, Сиријом, Либијом и сада, недавно, у неуспешној револуцији у Казахстану, Ердоган је показао јасан образац не само опортунизма, већ и перфидности или издаје поверења, као код двоструког укрштања, у својим односима са Русијом упркос томе што је зависан од енергије и напредне одбрамбене опреме. Зашто, питање је.
Информативно-политички часопис „Личност земље“ започео је нови пројекат – Дискусиони клуб „ПОЗИЦИЈА“, у којем ће његови учесници моћи да размене мишљења и изнесу своје ставове о најхитнијим питањима са којима се суочава међународна заједница.
Прва дискусија одржана је на тему: „Централна Азија и Русија. Проблеми, изгледи и наде„.
Пише: Милош Здравковић
Видљив је помак Турске од западног политичког и сваког другог утицаја и турско настојање да се позиционира као самостални геополитички фактор (први пут после слома Отоманског царства), без ког се на Блиском истоку више ништа неће дешавати.
Интервју Драгане Трифковић за либијску „TV Aljamahiriy“
До сада, међународни посредници нису били у стању да утичу на владу Сараџа и натерају је да се придржава примирја. Да ли по вашем мишљењу међународна заједница има неке друге ефикасне алате који би могли утицати на ову ситуацију?
Нажалост, напори групе међународних посредника да успоставе дијалог између зараћених страна су се урушили, што је резултирало оставком специјалног изасланика УН за Либију Гасана Салама почетком марта.
Сетимо се да је средином јануара потписано примирје на иницијативу председника Русије Владимира Путина између Владе националног јединства и Либијске народне армије
Ово примирје је прихватио и турски председник Ердоган који је касније и сам предузео активности против примирја.
Примирје је заправо одмах нарушено активностима милиције Владе националног јединства и плаћеницима из Сирије.
Пише: Милош Здравковић
Санкције САД су ефективно забраниле влади Венецуеле да се задужује на међународним тржиштима капитала, а чак је запрећено свакоме ко буде укључен у продају злата из Венецуеле. Резерве злата Венецуеле процењују се на више од осам милијарди долара. Поред очигледног несналажења после одласка Хуга Чавеза, Мадурова невоља је управо наслеђе харизматичног претходника.
Пише: Милош Здравковић
У време великих промена међународног поретка, процес у којем се помно прате одлуке Вашингтона, Москве и Пекинга, међу неколико осталих актера, не треба заборавити да у овој игри постоји још један играч, не тако видљив, али због тога не мање утицајан, турски председник Реџеп Таип Ердоган.
Након убиства Хашогија у саудијском конзулату у Истанбулу, дошло је до оштрих речи у односу Турске и Саудијске Арабије, али они само указују на међусобно занимање између две државе. Ривалство између њих је очито. И Ријад и Анкара боре се за утицај не само на Блиском истоку, већ у целом исламском свету (Турска као историјска сила која је у прошлости водила муслимане и краљевина без икакве историје и традиције, настала на највећим залихама нафте на свету). Истовремено, Турци и Саудијци одржавају срдачне односе из чисто прагматичних разлога, који су им омогућили да се свака криза успешно преброди.
