Tag Archives: Dragana Trifkovic

Дана 26. октобра 2021. године одржана је дебата европских стручњака на тему која је сада прилично акутна за све нас: „Да ли је Украјина за ЕУ сада неконтролисани, агресивни сусед или пожељни партнер?“

На округлом столу „Отворена Европа“ своје мишљење о овом питању изнели су: Руслан Панкратов – шеф летонске политичке партије „Рицибас“, Алгирдас Палецкис – литвански политичар, дипломата, бивши градоначелник Виљнуса, белгијски политиколог, публициста, стручњак за међународне односе, бивши заменик градоначелника Лијежа, шеф Фондације Петар Велики – Валериј Двоиников, бивши посланик Бундестага Валдемар Хердт, генерални директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић из Србије и кандидат за гувернера Калифорније Луис Маринели.

Dragana Trifkovic EURASIA.EXPERT

Тензије између Београда и Приштине су ескалирале након што је косовска влада одлучила да не пусти аутомобиле са српским таблицама на своју територију. Србија и Косово су, уз помоћ Европске уније, решили гранични сукоб око међусобног признавања регистарских таблица. „Договорили смо се!“ – написао је на Твитеру специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак. А шта је заправо изазвало заоштравање односа Београда и Приштине? На шта су се односили недавни догађаји на Косову? Где тражити корене зла?

Dragana Trifkovic ИА РЕГНУМ

Многобројни светски медији извештавали су претходних дана о ескалацији сукоба на административним прелазима Јариње и Брњак који се налазе између централне Србије и јужне српске покрајине Косово и Метохија. Реч је заправо о класичним граничним прелазима који су супротно важећој Резолуцији СБ УН 1244 и Уставу Републике Србије, инсталирани након што се са тим сагласило садашње руководство Србије у децембру 2012. године (1).

Влада Републике Србије сама је финансирала изградњу граничних прелаза и постављање царинске контроле између Косова и Метохије и остатка Србије.

Dragana Trifkovic РЕГНУМ

„Терористи нас неће зауставити“ – изјавио је недавно председник САД Џо Бајден из Беле куће, након што је на аеродрому у Кабулу серија експлозија изазвала крвопролиће. Међу погинулима било је и тринаест америчких војника. Слике са аеродрома у Авганистану биле су ужасавајуће, али ништа мање нису биле застрашујуће ни претходно виђене сцене како људи падају са америчког транспортног авиона у лету.

Пише: Драгана Трифковић. директор Центра за геостратешке студије

У Кијеву ће уочи Дана независности Украјине 24. августа, бити одржан скуп под називом Кримска платформа. Према речима председника Владимира Зеленског, циљ пројекта је повратак кримског полуострва у састав Украјине. Зеленски је пројекат представио прошле јесени на заседању УН. У фебруару је потписао декрет о мерама усмереним на „де окупацију“ Крима. У оквиру тог документа, такође је наложио влади да организује први састанак у оквиру самита. Како је украјински лидер објаснио, то је „међународна платформа за проналажење и даљу примену сета мера за де окупацију полуострва и заштиту права становника Крима“.

Dragana Trifkovic ИА РЕГНУМ

У Србији постоји једна изрека која је често у употреби: Само слога Србина спашава. Не зна се тачно кад је она настала, али неки аутори је везују за Светог Саву. Оно што је сигурно, то је да неслога представља велики проблем српског друштва, како са историјске тачке гледишта, тако и у садашње време.

Пише: Драгана Трифковић

Председник Руске Федерације Владимир Путин је, одговарајући на питање о руско-украјинским односима током „Директне линије“ (годишњи догађај током којег председник Руске Федерације Владимир Путин одговара на питања руских грађана, као и на питања иностраних грађана), рекао да су Руси и Украјинци један народ, јединствена целина. „Ове речи нису данак некој коњунктури, тренутним политичким околностима. О томе сам говорио више пута, ово је моје уверење. Стога сматрам неопходним да детаљно изнесем свој став и поделим своје оцене о тренутној ситуацији“-написао је председник Путин неколико дана касније у тексту посвећеном Украјини, који је на званичном сајту Кремља објављен и на украјинском језику.

„Добродошао велики пријатељу Србије“, тим речима је Александар Вучић у децембру 2019. године дочекао председника Белорусије Александра Лукашенка на београдском аеродрому. И заиста Лукашенковој политици се може много тога замерити, али у односу према Србији не. У време када је НАТО коалиција бомбардовала Србију, Лукашенко је био једини председник неке земље који се упутио у Београд. То многи људи у Србији и данас памти, показивајући велику наклоност према белоруском председнику. Од осамостављивања Белорусије након распада СССР, односи наше две земље су увек били пријатељски. Али показало се да Александар Вучић не мари много ни за пријатељске односе ни за „велике пријатеље Србије“-како је сам назвао Лукашенка приликом његове последње посете.