13 Nouveau
La géopolitique et de la politique

Пад Ева Моралеса, буђење из једног сна

Пише: Милош Здравковић

Ево Моралес, председник Боливије у оставци, одрастао је у сиромаштву на боливијским висоравнима и био је узгајивач коке и лама пре него што је постао први Индијанац председник Боливије. Моралес јесте био предводник економског процвата без преседана и заслужан је за подизање милиона људи из сиромаштва. Откада је син фармера пре 14 година преузео функцију, стекао је славу, проширио своју подршку и обичне Боливијце учинио поносним својом непоколебљивом одбраном домородачких права.

Ни опозиција није у стању да прозове председника (сада већ бившег) Моралеса по питању економије па им остају само тврдње како ће Боливија постати као Венецуела ако Моралес остане на власти. Да ли постоје неки конкретни аргументи за те тврдње? Слабо, јер чињеница је да боливијска економија расте брже од свих суседних земаља. У исто време земље које су усвојиле про тржишне реформе након периода левичарских власти, пре свега Аргентина и Еквадор, сада су суочене са економским и политичким хаосом (не чуди да су Аргентинци на недавним изборима поновно изабрали перонисте не дајући Маурицију Макрију други мандат).

Continuer la lecture

18 Oct
La géopolitique et de la politique

Курдско питање и још једна историјска издаја

Пише: Милош Здравковић

Последњи догађаји говоре да у Сирији може доћи до рата „сви против свих“, што може одложити решавање сиријске кризе. Курди су показали да ништа нису научили из своје прошлости. У тренутку када Асадове снаге бију последњу битку за коначно ослобођење окупиране провинције Идлиб и будућност Сирије и када је тамо концентрисан главни део његове војске, Курди су одбили мировни споразум са Дамаском, охрабрени од САД-а (тј. оног дела администрације који представља такозвану „дубоку државу“ ) да ће добити засебну, независну државу источно од Еуфрарата. Таква је могућност не треба посебно помињати најцрњи сценарио за султана са Босфора, турског председника Ердогана. А зашто је то тако покушаћемо да објаснимо у наредним редовима.

Continuer la lecture

08 Oct
La géopolitique et de la politique

Поступак опозива председника-може ли Трамп да падне?

Пише: Милош Здравковић

Представници Демократске странке у америчком Конгресу званично ће покренути поступак за опозив председника Доналда Трампа због тврдњи да је тражио политичку помоћ од Украјине. Одлуку је донела председница Представничког дома и висока функционерка странке Ненси Пелоси која је претходних дана била против покретања овог процеса, али је попустила под притиском партијских колега.

Попут наводних руских мешања која су довела до Милерових истрага, афера Украјина заправо никога не занима. Међутим, сасвим је друга ствар са Трамповом унутрашњом политиком, миграцијама, климом, оружјем, војском, конкретно борбом против “дубоке” државе. Демократе (под контролом 50-годишњег лобија) се више нису могле суздржавати, јер како ће време показати, ово је политичка борба на живот и смрт. Али треба ће им врло паметна стратегија да спрече да се политичка огорченост због Трампа распрсне у расправама у одборима о тумачењу снимака телефонских позива.

Continuer la lecture

01 Oct
L'économie

Зелена економија је зелена као амерички долар

Пише: Милош Здравковић

Олигарси финансирају, обликују и увелико управљају покретом за адаптацију и ублажавање климатских промена, подржавајући нове технологије, и од њих имају само корист. Моћне елите поново су упаковале наше угњетавање као револуцију. Искоришћавајући невине младиће и девојке, као и емоције и страхове колективног становништва, направили су енормни профит и закомпликовали ионако компликован живот становницима држава „трећег света“. И ускоро ће им и млада Грета, и сва омладина коју су експлоатисали, бити бачени под ноге. (извор: Кори Морнингстар, „Производња Грете Тунберг – са пристанком “)

Велике мега корпорације и мега-милијардери који стоје иза глобализације светске економије током последњих деценија, а чија је потрага за акционарима и смањењем трошкова нанела толико штете нашем окружењу како у индустријском свету, тако и у недовољно развијеним економијама Африкe, Азијe, Латинскe Америкe, водећи су носиоци покрета „декарбонизације“ од Шведске до Немачке до САД и шире.

Continuer la lecture

28 Sep
La géopolitique et de la politique

На Блиском Истоку ништа више није исто

Пише: Милош Здравковић

Прво  се војска Емирата повукла из сукоба у Јемену, а сада се опуномоћеници Ријада и Дубаија боре једни против других, што је добра вест за народ Јемена (који је годинама одолевали удруженим нападима ове две фракције) али и цео свет.

Са једне стране, структура рата постаје све сложенија, јер уместо спољашње монолитне агресорске коалиције против Хута, која је на врхунцу обухватала Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Мароко, Египат, Судан, Хути се сада боре против разних сукобљених страна чији се борци међусобно убијају у подручју Адена (јужни Јемен).

Continuer la lecture

22 Sep
La géopolitique et de la politique

Зашто је бошњачка визија „грађанске БиХ“ неприхватљива

Пише: Милош Здравковић

Јако то добро изгледа на папиру. Сви су исти, нема разлика међу људима, за све вреде исти закони, сва су права свима загарантована, па и она национална. Прича је то која је лако разумљива странцима јер представља инфантилну симплификацију БиХ. Реалности која отприлике каже: националисти су водили рат, уништили државу, а „грађани“ желе друштво једнаких индивидуа. Лепо то звучи страном, али и бошњачком уху.

Након рата међународна заједница је покушала да створи институције које ће бити и бошњачке и српске и хрватске. Тај процес није до краја успео, пре свега због бошњачке стране, која је вешто користила институцију високог представника да маргинализује вољу Срба и Хрвата.

Continuer la lecture

21 Sep
La Science et la société

Соларна енергија уместо мини-хидроелектрана

Пише: Милош Здравкоивић

 

Енергија која ће допунити нуклеарну енергију, заменити фосилна горива и променити свет

Европа, тј. велике европске силе, своју су привредну, а на основу ње и војну силу у XIX и првој половини XX века, изградиле на својим резервама угља на којима је потом израсла индустрија челика. Неупоредиво већа Америка, Кина, Индија па и Русија то раде данас. То је данас “најпрљавија“ енергија, највише оптерећује природу, а и резерве се смањују. У последње време се неопходна енергија за савремени живот и индустријски раст света, што значи богатство држава и њених грађана, прилично ослањају на гас и нафту из Русије, те са Блиског Истока, али и домаћу атомску енергију.

Continuer la lecture

11 Sep
La géopolitique et de la politique

Дефинитивни крај меденог месеца између Америке и Кине

Пише: Милош Здравковић

Подсетимо,  Хонг Конг је враћен под кинеску власт од Велике Британије 1997. године, када му је обећана широка аутономија. Ипак у поседњих неколико година се са Запада јавља забринутост око наводних нарушавања тих слобода. Хонг Конг је историјски део Кине, око тога нема никаквог спора, исто као што је евидентно да убедљиву већину становништва чине Кинези (93,6% према подацима локалног статистичког завода). Са једне стране, Хонг Конг је широка аутономија, посебна административна област и део концепта једна земља два система, а осим војске и дипломатије, са Пекингом нема других непосредних веза.

Continuer la lecture

03 Juil
L'économie

Пут напретка и нуклеарних реактора

Пише: Милош Здравковић

 

Писали смо зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао. Покушаћемо да се позабавимо овом темом са аспекта највеће економије на свету!?

Решење за кључно глобално питање или најопаснији „made in China“?

Continuer la lecture

09 Yuin
La Science et la société

Немачки рачун без крчмара

Пише: Милош Здравковић

Зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао !?

Рачуница Немачке је једноставна . Ослободити се зависности од руског гаса и нафте и друге учинити зависним од енергије и технологије made in Germany, те тако обезбедити привредни примат у светским размерама.

Continuer la lecture