Kомичар Владимир Зеленски је добио 30,01 одсто гласова на изборима у Украјини. На другом месту се нашао актуелни председник Петро Порошенко са 15,07 одсто гласова. Иза њега, са мањом разликом, следи председница партије „Баткившчина“ Јулија Тимошенко, која је освојила 13,03 одсто гласова. Централна изборна комисија Украјине званично је објавила да ће бити одржан други круг председничких избора зато што ниједан од кандидата није освојио већину гласова.
Нема сумње да је процес међусобног признања „Србије и Косова“ запео. То се није догодило због промене политике, чак ни тактике, српских власти, јер оне су чврсто решиле да признају сецесију Косова за нешто. Виновник наглог кочења пред самим циљем је албанска страна са својом политиком – признање одмах и сада. Али, тако нешто не може да им испоручи ни Америка – њен старатељ, тј. креатор тзв. независног Косова. Сада, када поседује квислиншку гарнитуру и у Србији, САД мора бар формално да поведе рачуна о њеном унутрашњем статусу и да јој приушти изговор пред овдашњим јавним мњењем за потписивање предаје дела тероритије. Преговори се морају симулирати, тако да de iure признање Косова може доћи тек post festum, као доказ поштовања процедуре и очувања Вучићевог личног угледа. Али, Харадинај и његов тим немају стрпљења за чекање у вуку потезе који су довели до одлагања последње фазе предаје.
Санкције САД су ефективно забраниле влади Венецуеле да се задужује на међународним тржиштима капитала, а чак је запрећено свакоме ко буде укључен у продају злата из Венецуеле. Резерве злата Венецуеле процењују се на више од осам милијарди долара. Поред очигледног несналажења после одласка Хуга Чавеза, Мадурова невоља је управо наслеђе харизматичног претходника.
Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али, реалност је другачија: енергија је политички посао, али је у целини узевши, бизнис. Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага.
Савремени ратови не воде се само тенковима, авионима, ракетама и војском, већ се противнику могу задати тешки ударци путем берзантског шпекулисања, другим речима – економијом. Тако, на пример, производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага. Дошло је до наглог и неочекиваног пада цене сирове нафте на светском тришту. Шта то значи?
Кад се Америка заинтересује за стање људских права — држава обично поседује нафту !
Проблем Венецуеле, сличан је проблему Србије са почетка века — шта год да се деси, биће лоше по Венецуелу. Америка нема визију демократске и напредне Венецуеле. Они имају визију једног сателита, додуше богатог нафтом, а видимо како пролазе земље у којима су САД имале визију. Све те земље су „бивше“. Све су дугорочно подељене, у свима њима нема мира.
Последице, треба напоменути скоро извесне победе Русије у Сирији, преживљавање наметнутих санкција од стране Западних сила, јачање привреде и пораст производње на територији Руске федерације уз незаустављив економски раст Кине и Индије, те осталих Азијских џинова попут Вијетнама, Кореје, Малезије, Индонезије…Намеће питање да ли ће то Запад аминовати, те да ли може физички да заустави !?
У времену када се све више говори о обновљивим изворима енергије, глобалном загревању, о томе како је ери фосилних горива дошао крај, желео сам да подсетим јавност на нафту, која је још увек енергент садашњости и будућности, због које се воде актуелни ратови али и они будући. Први и други светски рат су били најстрашнији ратови у историјии људског рода у којем је погинуло више од 50 милиона људи. Прави и највећи добитник тих ужасних ратова биле су Сједињене Америчке Државе које су постале доминантна и најјача светска сила у историји људског рода. Њена индустрија и територија, целокупно становништво, ако изузмемо Перл Харбур, били су поштеђени ратних разарања. Политичким, војним и индустријским америчким елитама одмах по окончању рата постало је апсолутно јасно како је надзор и поседовање нафте одлучило два светска рата, те ће одлучити геополитичку судбину света у деценијама које су тек долазиле. Нафта је постала енергетски ресурс будућности.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за NEWS FRONT
Техеран је затражио од суда у Хагу да САД повуку сакнције, а позива се на договор о пријатељству из 1955. Да ли верујте у успех оваког потеза, да ли Техеран пре свега заиста рачуна на укидање санкција или смо сведоци једне медијско-политичке кампање и покушаја да се привуче пажња проблематици односа између тих држава?
Хашки суд је почео разматрање тужбе Техерана у вези са поступањем САД према Ирану. Одлука о овом случају би, према најави, требало да буде донета за месец дана. Од доласка Доналда Трампа на чело САД, дошло је до поновног заоштравања односа између САД и Ирана, иако су они били релаксирани постизањем нуклеарног споразума са Ираном за време Барака Обаме.
Интервју Драгане Трифковић са Мануелом Оксенрајтером за Стање Ствари
Мануела Оксенрајтера сам упознала у Београду, на конференцији поводом 15. година од НАТО агресије на Србију, и од тада имамо сјајну сарадњу. Он је одличан познавалац геополитике и изузетан војни аналитичар. Г. Оксенрајтер је био седам година уредник немачког војног часописа (Deutsche Militärzeitschrift), а након тога је основао месечник ZUERST! који се бави геополитиком, политиком, војним темама, економијом и културом. ZUERST! часопис се разликује од већине осталих, јер пише аргументовано. Зато је то један од ретких немачких часописа у којем може да се прочита истина о Косову и Метохији, Сребреници, специјалном рату против Србије и сл. Мануел Оксенрајтер је боравио неколико пута у Сирији током рата, где је са сиријском војском обишао ратна подручја. Репортаже о Сирији објављивао је и у српској Геополитици. Већ извесно време, ZUERST! такође објављује моје ауторске текстове, интервјуе и анализе. У последњем броју, објављен је велики интервју са Марком Јакшићем о ситуацији на Косову и Метохији, као и мој разговор са командантом француско-српске јединице у Новорусији.
