La Science et la société

Умирање стида

Пише: Небојша Катић за Политику

Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.

У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. Што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. (Може се, наравно, „психологизирати“ о односу стида и неурозе, али Србија није Јапан, па нема опасности да вишак стида може угрозити ментално здравље грађана.)

Цивилизовано друштво почива на осећају стида можда и више него што почива на законима. Када стида нема, нема ни јасне границе између добра и зла. Без стида нема ни осећаја кривце, ни кајања, ни части. Ако су грађани имуни на стид, закони не могу уредити друштво нити га могу цивилизовати.

Процес цивилизовања друштва почива и на ефекту угледања, исто онако како се одвија и процес одрастања и васпитавања. Деца посматрају и слушају родитеље, и током одрастања стичу свест о стиду. Пристојност, манири, самоконтрола, стид и моралне норме увек се прво појављују у просвећенијим слојевима, а потом се преносе наниже. Та кључна васпитна улога елите данас нестаје, и то нестаје њеном кривицом. Примитивизам и бахатост више нису „привилегија” најнижих слојева друштва. Реч је о маниру који је велики део елите усвојио и обилато га користи у свакој прилици и сваким поводом.

Подразумевало се да су секс или голотиња део приватног простора јер су директно везани за праисконски осећај стида. Не због закона, већ због осећаја стида сексуални чин се не обавља на улици, нити пред децом, нити се улицом хода наг. Овај елементарни осећај нормалног се данас губи и слаба је утеха да је реч о глобалном феномену. Пола Србије омађијано и без стида гледа програме у којима се нове „звезде” јавно брукају кршећи све табуе пристојног друштва. Ту параду јада и вулгарности по свој прилици гледају и родитељи, рођаци и пријатељи нових звезда, и чини се да се ту нико не стиди. Напротив. Као да је глад за новцем изнад сваког моралног обзира и као да може да оправда све облике понашања.

Закони не кажњавају лагање, сем када се лаже на суду – осуда је препуштена друштву и његовим моралним нормама и стандардима. Данас се у јавном простору лаже бестидно, лаже се као да нема сутрашњег дана. Нема ни страха, ни нелагоде што ће те лажи заувек остати забележене у медијима и/или на интернету.

Осећање части, тесно повезано са осећајем стида, полако нестаје. Јавне личности се рутински, дневно и готово ритуално самопонижавају, изговарајући бесрамне полтронске реченице, додворавајући се људима од моћи. Уредници, новинари, аналитичари, уметници или професори који би морали бити у мишјој рупи због онога што су изговорили, или због онога што нису изговорили а морали су, гордо шетају градом или трче од студија до студија.

Не, овде није реч о политичкој борби, о подељеној Србији и острашћеним идеолошким и политичким разликама које су можда мало, онако балкански, измакле контроли. Овде је реч искључиво о ћару. Иза сваког самопонижења, иза сваког срамног наступа, иза сваке изговорене лажи су интереси и траг новца.

На српској политичкој сцени (а није боље ни на глобалној) патологија је јасно видљива, и све је очитија како се иде ка врховима власти. Патолошке личности у правилу немају осећај стида. Али, тешко је поверовати да су сви они који упорно демонстрирају мањак стида социопате, или психопате. Пре ће бити да је само реч о људским крпама, а то се не може лечити.

Међу онима који јасно уочавају шта се на сцени догађа, међу онима који луцидно критикују садашњи тренутак, много је оних који су били толерантни према „својима”, а сами се понашали нечасно у јавном простору и ћутали када су морали да говоре. Може бити да су све то радили одмереније, цивилизованије, елоквентније, али то не мења суштину. Ово што данас гледамо није почело јуче, нити ће нестати сутра – то је само метастаза дугог процеса социјалног пропадања. Српска жаба бестидности је, чини се, скувана и том смо лонцу сви додавали свој зачин. Добро, не сви – ви нисте.

Блог Небојше Катића

25. Новембар 2019.

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *