La géopolitique et de la politique

Удар на Српску православну цркву у Црној Гори

Пише: Славиша Батко Милачић – аналитичар.

Ако Срби у Црној Гори мисле да се изборе за основна људска права и да поново постану незаобилазан политички фактор, неопходно је почети водити агресивнију политику. А то пре свега значи да морају почети да се боре само за своје интересе. Нажалост, политичко руководство Срба то данас не ради. Тако су Срби, прадоксално, дошли у ситуацију да немају ни своју националну партију (Нова српска демократија је постала дио Демократског Фронта). У овом тешком моменту, постоје идеални услови да се отвори српско питање у Црној Гори.

После година најављивања и пријетњи дискриминаторски “Закон о слободи вјероисповјести” је 27. децембра изгласан у раним јутарњим часовима. За закон су поред посланика владајуће коалиције, гласали и посланици “опозиционог” СДП-а(партија на граници цензуса блиска америчкој амбасади). Током расправе владајућа коалиција је одбила преко 100 амандмана опозиционог Демократског Фронта. А међу њима кључни амандман је гласио: ,,Имовинско-правни спорови између Црне Горе и вјерских заједница у погледу вјерских објеката и земљишта који су настали до 1. децембра 1918. године искључиво се могу решавати пред надлежним судовима у парничним поступцима у складу са ратификованим међународним уговорима, Уставом Црне Горе, Законом о својинско-правним односима, Законом о државном премјеру и катастру непокретности и другим релевнатним прописима“. Одбијање овог предлога, значи да ће примјеном такозваног Закона о слободи вјероисповјести за имовину Српске православне цркве у Црној Гори престати да важи Устав и домаћи имовинско – правни закони. У преводу овај Закон треба да створи правни основ за подржављење (отимање) српских светиња у Црној Гори. Важно је истаћи да овај закон важи само за Српску православну цркву, јер је Влада Црне Горе са Исламском заједницом и Католичком црквом у Црној Гори потписала посебне споразуме којима им се гарантује неповредивост имовине.

Извор: Фејсбук страница “Картографија“ .

Извор: Фејсбук страница ”Картографија”

Оно што се могло примјетити пре и током изгласавања овог Закона је и лоша координација у оквиру епископија Српске православне цркве у Црној Гори. Наиме, митрополит Амфилохије је пре гласања позвао посланике опозиције да не учествују у расправи и гласању у парламенту, али и да вјерници остану мирни, да не излазе на протесте. Тај позив је интервенцијом Патријарха Иринеја, владике Јоаникија и посланика ДФ-а који су у уторак отпутовали за Београд на савјетовање, преиначен и посланици су присуствовали скупштини.

Међутим док је расправа у парламенту трајала, на улицама градова Црне Горе спонтано су се окупиле хиљаде грађана и блокирале виталне саобраћајнице Црне Горе. Нажалост, црногорска полиција је поново показала своју бруталност пребијањем владике Методија, који је због тога на лијечењу на Војномедицинској академији у Београду. Поред владике и пар других протестаната, широм Црне Горе, је пребијено од стране црногорске полиције. Треба истаћи да су блокаде у Херцег Новом и Будви подржавали градоначелници тих градова Марко Царевић и Стеван Катић. Отприлике 20 протестаната је ухапшено током протеста. Међутим, све то није поколебало народ, који је чврсто одлучио да се супротстави овом срамном акту владајуће партије и њихових сателита у Црној Гори.

На изненађење већине протестаната, после усвајања Закона у Скупштини, владика Јоаникије око три сата после поноћи позвао је протестанте у цијелој Црној Гори да се разиђу кућама. У свом обраћању протестантима владика Јоаникије је истакао да су овим законом “сахрањени правда и правни поредак Црне Горе” и да је закон “донијет са злом намјером”. Владика је још истакао да је “закон већ пропао, већ је мртво слово на папиру”.

Izvor: Fejsbuk stranica “Картографија“ .

Извор: Фејсбук страница ”Картографија”

Нажалост, и ако из најбоље намјере, овај позив је само помогао актуелној власти. Такође, најава да ће православна црква у Црној Гори ускоро основати посебне одборе за заштиту светиња, у мјестима гђе се светиње налазе, шаље јасну поруку да се Срби поново повлаче. И ако је, више него јасно, да једино што актуелна црногорска власт уважава је – снажан отпор. Управо током спонтаних протеста грађана и блокаде саобраћајница се више него јасно осјетио страх и колебање власти. Пасивизирање Срба је идеални развој ситуације за Мила Ђукановића, јер једино што стварно може да помути планове актуелној власти је општенародни бунт и блокада Црне Горе. А протести у храмовима, црквама и повремене мирне шетње нимало не утичу на актуелну власт у Црној Гори. Нажалост, у овом моменту ни вјерски ни политички лидери Срба нису дорасли изазову, као ни деценијама раније.

Ако Срби у Црној Гори мисле да се изборе за основна људска права и да поново постану незаобилазан политички фактор, неопходно је почети водити агресивнију политику. А то пре свега значи да морају почети да се боре само за своје интересе. Нажалост, политичко руководство Срба то данас не ради. Тако су Срби, парадоксално, дошли у ситуацију да немају ни своју националну партију (Нова српска демократија је постала дио Демократског Фронта). У овом тешком моменту, постоје идеални услови да се отвори српско питање у Црној Гори.

Наиме, Срби су потпуно дискриминисани у Црној Гори, о чему најбоље свједочи статистика. Колико груба дискриминација се спроводи над Србима у Црној Гори најбоље говори податак, да и ако Срби чине трећину становника, у Влади Црне Горе не сједи ниједан Србин. А како је главни уредник портала ИН4С Гојко Раичевић недавно обзнанио, током гостовања на једној подгоричкој телевизији, ниједан Србин није запослен ни у администрацији Министарства рада и социјалног старања, Министарства науке, Министарства правде, Генералном секретаријату Владе Црне Горе и Секретаријату за законодавство. По један Србин налази се у радном односу у Министарству културе, Министарству саобраћаја, Министарству за људска и мањинска права, Министарству здравља и Министарству иностраних послова. У Министарствима економије и просвјете ради по четворо Срба. Такође, међу судијама и сарадницима Врховног суда, Управног суда, Апелационог суда као и вијећа за прекршаје, нема Срба. А у Привредном и Уставном суду ради по један Србин.

Једини начин да се овај закон повуче јесте приступање организованим протестима у цијелој Црној Гори, а то се пре свега односи на цјелодневну блокаду саобраћаја. Потребно је све кључне саобраћајнице блокирати, и као пред Скупштином 2015. године, направити “шаторска насеља“ док се такозвани “Закон о слободи вјероисповјести” не повуче. Народ је јасно ставио до знања да је против овога срамног Закона, само је важно да политички и црквени лидери Срба у Црној Гори усмјере ту енергију ка барикадама по цијелој Црној Гори. Такође, митрополит Амфилохије и владика Јоаникије би сада (као најистакнутија црквена лица СПЦ у Црној Гори) требало да позову политичке представнике Срба да уђу у Владу Црне Горе и самим тим, положај Срба драматично побољшају. Тим чином би лопту пребацили у двориште владајуће партије, која управо због чињенице да Срби немају своје представнике у Влади Црне Горе, спроводи терор над Србима више од двије деценије.

 

3. Јануар 2020.

 

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *