La géopolitique et de la politique

Значај решавања косовског питања за будућност српско-руских односа

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на Руско-балканском самиту у Вороњежу

Косово је без сумње најважније државно и национално питање Србије. Али иако је то тако, Србија нема дефинисану званичну политику по питању Косова и Метохије.

С друге стране западне силе имају јасно дефинисане планове којима желе да заокруже такозвану косовску независност. Окончање овог процеса за Албанце и њихове савезнике би значило ослобађање сваке одговорности за бомбардовање Србије, почињене злочине и сепаратизам.

Пристајање Србије на косовску независност, односно потписивање свеобухватног мировног договора са Косовом, значило би добровољно одрицање Србије од 15% своје територије. Овакав потез би представљао историјску националну катастрофу и имао би крајње негативан утицај на будућност Србије.  То би био јединствен пример у свету да се нека држава добровољно одрекла своје територије и сигурно би подстакао даљу дезинтеграцију државе.

Актуелне владајуће структуре нису представиле платформу за решавање косовског проблема, иако је то било једно од предизборних обећања грађанима. Уместо јасно дефинисане политике, председник Србије води тајне преговоре о чијем исходу се јавност у Србији обавештавала углавном из медија. За време претходне власти је започет технички дијалог у Бриселу, да би садашње власти тај дијалог подигле од техничког на ниво преговора два премијера, а затим и два председника. 2013. је потписан кључни Бриселски споразум којим се Србија обавезала да ће инсталирати класичну границу између Косова и остатка Србије, као и да ће интегрисати судство и полицију у систем независног Косова. Све преузете обавезе, Србија је испунила, иако су оне противуставне.

С друге стране Албанци нису испунили ништа од онога што је договорено, чак нису формирали на Заједницу независних општина која је планирана у складу са Уставом Републике Косово. Уместо тога Албанци су формирали Војску Косова што је противно Резолуцији 1244, међутим руководство Србије није адекватно реаговало на овај потез и практично се прећутно сагласило са формирањем војске спаратистичке државе. На седници УН посвећеној теми Косова, руски представник је више пута захтевао да се расформира Војска Косова али председник Србије није ни споменуо овај проблем, већ је захтевао само укидање 100% царине коју су паралелне власи Косова увеле за српску робу. У међувремену бриселски преговори су доживели неуспех и уместо да Србија објави да излази из тог процеса, што би значило и анулирање претходно постигнутих договора, руководство Србије је остало при чврстом ставу да жели да постигне договор са албанском страном.

С обзиром на то да су у међувремену одржани избори на Косову и Метохији преговарачки процес са Албанцима није настављен али се очекује да ће убрзо бити, чим се формира нова власт такозваног независног Косова. Каква се решења нуде?

Прво решење за које је лобирао активно председник Србије преко свог саветника Тонија Блера је потписивање свеобухватног мировног споразума који подразумева прекрајање постојећих граница Србије. Албанци би према таквом договору добили готово целу територије Косова и Метохије и део југа Централне Србије. За узврат Србија треба да задржи контролу над малим делом севера Косова где већински живе Срби, што треба да буде представљено као успех за Србију. Свеобухватни мировним споразумом је заснован на Ахтисаријевом плану о независности Косова. Он би значио и улазак Косова у УН, где би се у самом документу изразио захтев за промену Резолуције 1244.

Друго решење које је поново актуелно је Ишингеров план из 2007. године који је тадашња Влада одбацила јер је водио ка признању независности Косова. Ово је модел којим су две Немачке 1972. године уредиле односе тако да формално није дошло до међусобног признања али су и Западна и Источна Немачка постале чланице УН.

Оба понуђена решења омогућила би Косову да постане члан УН и других међународних организација, што би аутоматски подразумевало и улазак Косова у НАТО. Таква ситуација би даље водила ка интеграцији целог Балкана у НАТО и затварању врата за ширење руског утицаја.

С друге стране став већине грађана Србије је такав да не подржавају признавање косовске независности и одрицање од јужне српске покрајине. Према недавно спроведеној анкете, 75% грађана Србије би овакав чин сматрало велеиздајом.

Српска православна црква недвосмиселно подржава став већине грађана Србије и противи се било каквој идеји разграничења, признавања и одрицања од Косова, иако је владајућа структура вршила велики притисак на цркву да промени свој став.

Русија се чврсто залаже за решавање косовског питања у складу са Резолуцијом 1244, Уставом Републике Србије и вољом већине грађана, што је председник Руске Федерације Владимир Путин потврдио у свом обраћању. Овакав став је поновио и председник руске Владе Дмитри Медведев приликом недавног боравка у Србији.

Ипак чини се да председник Србије, без обзира на све наведене чињенице, као и на тенденцију повлачења признања Косова од стране многих држава, жели да потпише договор са Приштином под изговором постизања трајног мира са Албанцима. Јасно је да таквим путем мир не може да буде достигнут већ ће то бити додатни импулс за даље стварање Велике Албаније.

Приликом боравка у Лондону у јуну ове годне, премијерка Србије Ана Брнабић је недвосмислено изјавила да ће Русија изгубити превелику политичку тежину у Србији онога тренутка када се реши косовски проблем и да ће се односи са Русијом свести на енергетску сарадњу.

Уверена сам да је то тачна пројекција али се надам да се она неће остварити. То свакако највише зависи од одлуке једног човека, односно председника Републике Србије, који је сконцентрисао сву власт и обезвредио улогу институција. Без његовог решења и коначног потписа, косовски Албанци не могу да остваре независност.

Желим да се захвалим Руској Федерацији и посебно председнику Путину на великој подршци Србији за очување територијалног интегритета, на дугогодишњој дипломатској и политичкој помоћи и поред многобројних препрека и пре свега на бескомпромисном залагању за поштовање међународног права. Позвала бих Русију да се више укључи у дешавања на Балкану и да не дозволи доношење једностраног решења наметнутног од стране САД. Посебно због тога што ће решавање косовског питања имати велики утицај на будућност руско-српских односа.

Хвала на пажњи.

13. Новембар 2019.

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *