De la défense et de la sécurité

Quelle est la position de la Turquie sur le marché mondial des armes d'aujourd'hui et comment se fait-il atteindre un niveau respectable de producteur?

Écrit Par: Draga Ivić

Погледајмо какав је положај Турске на светском тржишту оружја данас и како је она стигла до респектабилног произвођача и партнера, омогућавајући тако себи релативну самосталност на врло сложеној геополитичкој сцени.

Турци су, поред много грана комерцијалне грађанске индустрије (текстил, електроника, намештај, грађевинарство, итд), последњих деценија много уложили у развој свог војно-индусријског комплекса. Државне и приватне компаније заједно раде на стварању производа који ће задовољити како сопствене потребе, тако и захтевно светско тржиште. Тренд је такав да ће се Турска, према предвиђањима економиста, ускоро наћи у првих десет извозника оружја на свету.

Овај успон започео је средином осамдесетих, тачније 2003. године. У то време Турска је око 80% потреба оружаних снага обезбеђивала увозом.

Сада, само двадесет година касније, она те потребе задовољава са 80% сопственом производњом! Према истраживањима Стокхолмског института за истраживање мира (SIPRI – Stockholm International Peace Research Institute) овај пробој Турске је константан, са предвидивим успоном. Већ прошле, 2023. године она је била једанаеста на свету.

Купцима је испоручено робе у вредности од 609 милиона долара, што је 2,1% укупне светске продаје. Највећи скок омогућен је продајом беспилотних летилица које су се на ратишту доказале већ 2020. године, па и раније.

Фото: Piri reis најновија турска подморница

SIPRI” такође прати петогодишње резултате извоза. И тај показатељ је повољан за Турску. Од 2014-2018. године Турска се на светском тржишту појавила са свега 0,7% роба. Већ у следећем периоду (2019-2023) то присуство је више него удвостручено и износи 1,6%. Такав раст може се сматрати стабилним. Он је обезбеђен привлачењем нових купаца.

Године 2010. Турци су извозили у само пет држава, углавном традиционалних купаца. Већ 2020. године тај број се попео на тринаест, а прошле, 2023. године извоз је обухватио 25 земаља. Списак се сваке године допуњава и то купцима који нису раније пословали с Турском. Има и оних који су добили наручена средства, а још нису наручили нова.

Војно-индустријски комплекс
Данас у Турској ради неколико десетина предузећа која су делимично или у потпуности овладала основним областима делатности, разраде и производње оружја и пратеће опреме. Самостално, или у сарадњи, турска индустрија производи стрељачко оружје, артиљерију, оклопну технику, беспилотне летилице, бродове, итд.

Најважнија компонента и покретач, замајац овог комплекса јесте ”Фонд оружаних снага” (”Türk Silahlı Kuvvetlerini Güçlendirme Vakfı’nın” или TSKGV), који одговара лично председнику државе. Фонд контролише рад великих и средњих компанија из разних области, везаних за војно-индустријски комплекс. Такође координира рад тих предузећа, а посредује и у узајамном комуницирању привреде и војног врха. Најистакнутије компаније којима управља TSKGV јесу ””Aselsan”, ”Havelsan”, ”Roketsan” i ”Turkish Aerospace Industries -TAI”.

Фото: Лака ракета Umtas, компатибилна с TB2

Прве две баве се разрадом и производњом разних електронских система опште и посебне намене; ”Roketsan” производи различито ракетно оружје, а ”TAI” прави и сервисира авионе, трудећи се да развије и самосталне пројекте.

Као посебан сектор војно-индустријског комплекса третирају се компаније које су основане деведесетих година с учешћем страних фирми и њиховог капитала. То су већ поменута ”TAI”, вишенаменска ”Nurol Defense Industry”, произвођач оклопне технике ”Otokar” (који производи и за грађанско тржиште аутобусе, камионе, приколице), итд.

У последњој деценији у овај посао укључио се низ нових организација које су формиране од стране крупног капитала, а уско су повезане с председником Турске и његовом администрацијом. Најпознатије су свакако произвођач БПЛ ”Baykar”, фабрика ”TÜMOSAN – TÜrk MOtor SANayi”, итд. Нове компаније желе да се укључе у трку и да конкуришу старијим компанијама, што све доприноси квалитету оружарског комплекса.

Турска индустрија без великих ограничења редовно прима наруџбине од унутрашњих и спољних купаца, због чега и одлично послује. Самосталне компаније по обиму извоза могу да се равноправно такмиче на међународном тржишту оружја с другим компанијама војно-индустријског комплекса широм света. У децембру 2023. године ”SIRPI” је објавио рејтинг 100 највећих добављача у војној индустрији, где су се нашле и четири турске компаније. Најбоље пласирана је ”Aselsan” (Askerî Elektronik Sanayi A.Ş. у Анкари), која је на 60. месту.

Фото: Турско-мађарски 4×4 Gidran

Она је чак успела да претекне славни немачки гигант ”ThyssenKrup”. Са стотог на 76. место преместио се ”Baykar”, на 83. је ”TAI”, а у стотину лидера прогурала се и ”Roketsan” која је годину дана раније била ван те листе.

Шта све Турци извозе?
Веома је широка понуда средстава које Турска пласира на светско тржиште оружја – од оних најпознатијих, до страндардних који су мало уочљиви, али утичу на опште показатеље. Свакако су најпознатији извозни продукт постале БПЛ компаније ”Baykar”.

Поред активне рекламне кампање, када су се прве БПЛ ”Bayraktar” појавиле на тржишту, највећу рекламу донео им је сукоб Азербејџана и Нагорно Карабаха, када су оне значајно утицале на морал поражених и исход сукоба. ”TB2” је један од извозних хитова Турске. Наручило га је 16 држава и очекују се и нове поруџбине. До сада је преко границе отишло не мање од 500 БПЛ овог типа, а део њих стигао је и на територију такозване државе ”Косово”.

Фото: Bayraktar TB2

Велике амбиције Турска има и на тржишту оклопних возила. Од почетка прошле деценије извезла је преко 600 оклопних аутомобила ”Kipri”, а поруџбине не престају и производња линија ради. Ушло се и у амбициозан пројекат лаког тенка ”Kaplan MT/Harimau” који се ради по наруџбини Инонезије.

Урађено је већ 18 серијских тенкова. И друге државе су показале интерес за ту категорију тенкова, за коју се мислило да је нестала са ратне сцене. Турска војна индустрија поставила је пред себе врло амбициозан задатак, па завршава радове на перспективном главном борбеном тенку (MBT) ”Altay”.

Турска армија је, за почетак, наручила велику количину ових тенкова, а њој се придружила и КоВ Катара с уговором о намерама куповине 100 тенкова. Не искључује се могућност и нових купаца који би да изаберу нешто што није до сада било у понуди.

Као држава с великом обалом, бројним лукама и значајном флотом, бродоградња је у Турској традиционално добро развијена и позиционирана, па она сада само јача своје позиције. Страним наручиоцима на избору стоји неколико пројеката борбених бродова породице ”Milgem”, класификованих као корвете.

Фото: Тенк Аltay

Пакистан је наручио четири корвете класе ”Milgem Ada” и четири корвете ”Milgem Babur”. Главни бродови су већ у флоти, а остали су у разним фазама изградње. Још две корвете ”Ada” граде се за Украјину. Први је већ кренуо на пловна испитивања, а други је још на доку. Очекује се наруџбина за још два-три брода.

Како до лидерских позиција?
На овај начин, паметно планирајући, готово из другог, па и трећег плана, Турска самостално, или уз помоћ одабраних партнера пријатељских земаља, поставила је на солидне темеље свој војно-индустријски комплекс, усталила разраду и производњу, а затим је кренула на страно тржиште.

Успело јој је да постигне добре резултате у извозу и полако се приближава десеторици највећих продаваца наоружања на свету. Врло лако се може догодити да уђе у десет водећих на светском тржишту. Даље предвиђати је тешко, али једно је сигурно: Турци неће одустати од генерално зацртане политике и несумњиво ће и све друге факторе (спољна и унутрашња политика) прилагодити томе да и на овај начин напуни своју касу.

Фото: Турски транспортер Оtokar-cobra

О томе сведоче и бројни наслови на нашем порталу, а то је тек део укупних турских напора да на свој начин ојача своје позиције (”Rumunija će od Turske kupiti preko 1.000 oklopnih vozila COBRA II pogona 4×4 za milijardu dolara (oruzjeonline.com)”, ‘‘Vojska Kosova se navodno oslanja na javne donacije, dok dobijeni fond nije javan (oruzjeonline.com)”, ”Turska svom glavnom savezniku daruje novi Su-25 „Lačin“ – tursku nadograđenu verziju ruskog jurišnika Su-25 (oruzjeonline.com)”, итд).

Свидело се то некоме или не, Турска је показала како се смишљеном, дугорочном политиком уз помоћ државе може постићи напредак у некој области. Подсетимо, у тексту ”Ponovni uspon ‘Otomanskog carstva’: Jednom osvajač… (oruzjeonline.com)” бавили смо се, у најкраћем, новом историјом Турске.

Source: Kakav je položaj Turske na svetskom tržištu oružja danas i kako je ona stigla do respektabilnog proizvođača? (oruzjeonline.com)

13. октобар 2024.

 

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *