Écrit Par: Paul Jeremic
“ Ја сам млад/а, шта ме брига за политику?” је реченица коју млади често изговарају у жељи да се диференцирају од политичког блата, лоповлука и генерално негативних ствари које се везују за политику. Добар део оваквог наратива код младих створен је и организованим деловањем система у последњих 80 година, који онемогућава младе да стекну квалитетно образовање о политичким процесима. Контрола школства, кроз које млади не сазнају практично ништа о политици, али и националних фреквенција
које су у служби режима на задатку примитивизације политике усмеравају младе ка томе да не обраћају превише пажње на политку. Међутим, како је политика данас уплетена у апсолутно сваку сферу друштвеног живота, неопходно је да млади буду више укључени у политику.
Млади у Србији данас не виде перспективу опстанка, и останка, и осећају се понижено због коруптивног система који им не дозвољава да дођу до изражаја и стекну друштвено-економски положај у складу са степеном образовања који су стекли. Србија је данас међу водећим земљама по стопи одлива мозгова. Владајуће структуре креирале су окружење у коме се цени
полтронство, неписменост и послушност, док се најбољи и најобразованији слободномислећи млади људи системски приморавају да напусте Србију, јер такви не требају систему који жели апсолутну контролу над грађанством. Како млади могу да се боре против овога на најбољи начин?
Постоје 2 основна правца:
1)Боља информисаност о политичким процесима, актерима и изборном систему
2)Веће учешће у политичким странкама тј. учешће у креирању политика по мери младих
Потпуна контрола режима над националним фреквенцијама, али и појава све већег броја таблоида који служе само за таргетирање опозиције и политички инжењеринг, као и планско урушавање објективног новинарства и гушење слободних медија утицали су на смањење политичке писмености целог друштва, па тако неизоставно и младих. Међутим, велика технолошка писменост младих даје им шансу да, на неки начин заобиђу режимске медије и преко алтернативних медија и друштвених мрежа чују и другу
страну приче. Неопходно је да се кроз образовни систем, и грађанску иницијативу, као и рад политичких партија ради на повећавању информисаности младих о политици. Ако се млади политички не образују, и не буду излазили у већем броју на изборе, о нашој будућности ће идаље одлучивати они који не разумеју наше потребе! Постоји одбојност младих према учешћу у политичким партијама, зашто је то тако? Створена је стигма да активно деловање у политичким партијама представља врхунац бешчашћа које један појединац може себи да допусти. Међутим, тај наратив управо је створен да би ишао у корист властима.
Уколико је овакво расположење раширено међу младима, млади ће се тешко опредељивати за учлањивање и страначки активизам. Овакав вид ангажовања младих може да буде круцијалан за поправљање тренутне ситуације у држави, али и изградњу боље будућности, јер млади на тај начин постају лично актери на политичкој сцени. Свесни свог поштења, неискварености и добрих намера уносе одличну енергију у политику, и постају темељ друштвених промена. Опозиционе странке данас све више
пружају прилику младим људима, и дају им простора да направе промене у свом окружењу. Као таква посебно се истиче странка којој припадам, а њено име је Ново лице Србије. Без обзира на политичко опредељење јако је важно охрабрити младе људе да приступе политичким партијама и учествују у креирању позитивног амбијента и борби за бољу будућност. Докле год се
већи број младих не укључи у борби против смене власти и промене система, над нама ће влади медиокритети и послушници, синови и ћерке оних који генерацијски наслеђују позиције, док ће образовани млади људи бити потискивани. Избор је на нама младима, није лако и може се чинити као борба са ветрењачама, међутим учешће младих у политици треба сматрати моралном обавезом и доказати да може другачије у политици!
