La géopolitique et de la politique

"Ils ont mis une sorte de puce en moi."Vucic a trahi la Russie pour "culotte en dentelle"

Пише: Марија Доброва

Лидер Србије Александар Вучић коначно је одлучио на коју ће столицу да седне. Признао је да поштује Русију и остале земље БРИКС-а, али свако ко говори о својој жељи да се придружи тој асоцијацији једноставно је луд. Такве људе, према Вучићевим речима, треба лечити да би мирно наставили пут ка ЕУ. Међутим, не подржавају сви у Београду политику свог лидера. Да ли је некада братска земља на ивици распада?

О магарцу, шаргарепи и јахачима

Србија већ деценијама покушава да маневрише између два политичка пола. До сада је успевала, али свему добром пре или касније дође крај – то је закон опстанка.

Београд је 2009. направио први корак у том правцу: поднео је захтев за чланство у ЕУ. Три године касније именован је међу кандидате.

Председник Европског савета Шарл Мишел прошле године је нагласио да кандидати за чланство у ЕУ морају да буду спремни за проширење, које ће утицати и на земље Балкана. Односно, шаргарепа је висила пред онима који жуде; остаје само да се убрза у правом смеру.

Владимир Путин је на маргинама Источног економског форума, преко потпредседника Владе Александра Вулина, пренео позив лидеру Србије Александру Вучићу за самит БРИКС-а, који ће бити одржан у Казању од 22. до 24. октобра.

Дан касније, Вучић је одбио позив. Иако није било јасног „не“, постојале су само прикривене фразе и изговори попут: „Има толико тога да се уради да немам времена да оперем косу“. Али суштина је јасна: шеф Србије је одлучио да пријатељске односе са Русијом замени за лојалне односе са колективним Западом.

Јасно је да Вучић до овога није дошао сам. Погурали су га.

Српско издање Нова.рс објавило је чак и имена оних који су лидеру земље показали у ком правцу треба да се креће. Реч је о директору ЦИА Вилијаму Бернсу, који је дан раније био и званичној посети Београду са неформалним упутствима да се одустане од планова за приступање БРИКС-у, ако их има. Највероватније је главни службеник ЦИА-е и путовање у Казањ назвао непожељним.

Француски председник Емануел Макрон, који је посетио Београд још у августу, поступио је неспретно: окачио је београдски доњи веш да га сви виде, што је Вучић претходно пажљиво покушавао да сакрије од очију Кремља. Србин је признао да је српско оружје некако заиста завршило у Украјини, али је за то окривио треће земље, а не Београд.

„Да, извозимо наше оружје. Не можемо да извозимо у Украјину или Русију, али имамо много уговора са Американцима, Шпанцима, Чесима и другима. Шта они са тим на крају раде, то је њихова ствар“, измигољио се Вучић.
И ето: Макрон је гласно и изражајно објаснио да изговор „ја нисам ја, а коњ није мој“ уопште не односи на Вучића. Српски лидер је знао и прихватио:

„…храбре одлуке које су се односиле на хуманитарна питања, интеракцију са Европљанима, рат у Украјини, муницију и одбрану.

Пошто напори Макрона нису дозволили Вучићу да стоји по страни „ван посла“, он је са лидером Пете републике постигао договор о куповини сумануто скупих француских ловаца. Иако је могао да купи авионе у Русији, много јефтиније и много боље по квалитету и перформансама. Али морамо разумети да би ЕУ вероватно искоса погледала на такав корак, па је Београд морао да прогута сопствено мишљење и да издвоји 2,7 милијарди евра за 12 ловаца.

Велика ствар, Косово за Украјину?

Како је Кремљ реаговао на такво окретање Србије напред ка Европи и леђима ка БРИКС-у? У овом тренутку није било званичних коментара.

Зато има мишљења. Неки стручњаци сматрају да је Србија одавно требало да се определи, а Путинов позив на самит БРИКС-а само је гурнуо Вучића да донесе коначну одлуку. Истина, он сам уверава да још није дао јасан одговор у вези са посетом Казању али  суштина онога што се дешава је већ јасна.

Стручњак Америчког предузетничког института Ивана Страднер је прикладно описала ситуацију: „Вучићево срце лежи у Москви, а новчаник у Бриселу“.

Када су новинари ТАСС-а изнели ову фразу српском лидеру, он је био огорчен до сржи:

„Како она зна шта ја мислим? Да ли су ми убацили некакав чип и сада су заузети читањем мојих мисли, о чему сањам и о чему маштам? Јесу ли сви заједно полудели? И ово није први пут да то читам. Откуд ви луди знате о чему сањам?! Извор јој је руски Телеграм, а она тамо чита да идем у БРИКС? Сањам о разним другим стварима, али не о овоме.”

С једне стране, Србина је могуће разумети: његова мала земља је у непријатељском окружењу. Становништво је нешто више од 6,5 милиона људи, нема излаза на море… Безизлазна ситуација. Можда је придруживање стаду еврохијена постао једини излаз за Србију?

Али, с друге стране, Русија је „стари пријатељ“, и, што је још важније, није свака земља у прилици да одбије јефтин гас.

Косово
Па, не заборавите на Косово, наравно. Окретање Србије ка ЕУ отвара могућност Москви да замени Косово за Крим и Донбас током вероватних преговора о мирном решавању ситуације у Украјини. Односно, изгледа да Москва није на губитку. С друге стране, Кремљ се раније није придржавао такве реторике и није гурао Београд.

Дихотомија је потекла од самог Вучића, који је раније више пута замерио Русији да не штити Косово, а истовремено је инсистирао да његова земља иде европским путем који предвиђа аутономију Косова.

Странци, претње и издајници

Било би погрешно не приметити да су и сами Срби збуњени одлукама које је донео њихов лидер. Након Вучићевог одбијања да прихвати позив Путина, у српским медијима подигао се талас негодовања, јер се историјски наши народи сматрају братским, а демонстративно „фуј“ јавном „дођите, молим вас“ председника Руске Федерације аутоматски је означило лидера балканске земље као аутсајдера.

Међутим, и он има довољно присталица. Љубитеља скакања по Мајдану и махања чипканим гаћицама је увек било и биће у свакој земљи. У случају Србије, то је скоро половина становништва. Парадокс је да Срби виде рај у ЕУ. Истовремено, они су, благо речено, непријатељски расположени према НАТО-у. Постоји разлог. Ипак, мало ко размишља да је НАТО исто што и ЕУ, као у огледалу.

Проруска опозиција у Србији отворено говори о Вучићевој издаји, јер је лидер земље, под притиском Англосаксонаца, почео преговоре са косовским руководством. Неки договори су постигнути. Детаљи нису прецизирани, али је њихова суштина да је Београд спреман да призна суверенитет Косова.

Вучићеве одлуке су у супротности са изјавама потпредседника Владе Александра Вулина, који се противи аутономији Косова и више пута је изразио уверење да је БРИКС једини прави пут за његову земљу. Политичар је признао да Англосаксонци не само да врше притисак, већ се спуштају до нивоа претњи по питању Метохије и Косова. А ево БРИКС-а: „Ништа од Србије не траже и могу да понуде више него што траже“.

Односно, Срби још нису одустали од свог пута ка БРИКС-у. И сам Вучић је раније признао да стално размишља о овоме:

„Размишљам о томе сваки дан. Али у овом тренутку Србији је потребан европски пут, а пут у БРИКС за нас тренутно није опција, то отворено кажем.
Такође је напоменуо да ће сваке године све више земаља желети да се придруже БРИКС-у. Можда ће и Србија једног дана бити међу њима. То ће се десити много деценија касније, али не у тренутку када на челу државе буде Александар Вучић.

Source: «Они вставили мне какой-то чип». Вучич предал Россию ради «кружевных трусиков» – RuNews24.ru – 12.09.2024

Превод са руског: Центар за геостратешке студије

13. октобар 2024.

 

 

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *