Пише: Драгана Трифковић генерални директор Центра за геостратешке студије
О геополитичкој борби за ресурсе говори се већ деценијама. Многи научници су крајем двадесетог века упозоравали на то да ће у скорој будућности неминовно доћи до конфликта око природних ресурса који су на Земљи неравномерно распоређени. Без обзира на претерана очекивања од алтернативних обновљивих извора енергије, наша цивилизација је остала зависна од нафте, гаса и ретких метала. Посебно данашњи ниво урбанизације, привикнутог комфора и технолошке зависности уз пораст светског становништва, захтева огромне енергетске ресурсе. Одређени региони су веома богати енергентима, док други оскудевају. Европа као високо развијени континент потпуно је исцрпила своје ресурсне базе и тиме постала зависна од снабдевања енергентима. Кина и Индија, две огромне силе у развоју, немају довољно енергената за своје потребе. Државе Блиског истока, које су веома богате енергетским ресурсима, постале су због тога невољно учеснице геополитичке борбе. Последњих година постало је очигледно да где год се открију нова налазишта нафте или гаса, ту се појављују амерички „миротворци“. Зашто је то тако?
Америчка доктрина
„Русија има превише природних ресурса. То није праведно“, изјавила је својевремено Мадлен Олбрајт, некадашњи државни секретар САД.
„Руска економија се заснива на незаслуженим приходима од вађења и продаје природних ресурса“, изјавио је 2017. године Едвард Лукас, уредник британског часописа The Economist.
Ове изјаве осликавају суштину претенизија Запада, конкретно англо-американаца, према Русији. Кроз ту призму треба посматрати актуелни геополитички сукоб који прети да прерасте у рат огромних размера. На такав амерички правац не утиче околност да ли у Белој кући борави Буш, Клинтон, Обама, Бајден или Трамп. Он је непроменљив докле год су на снази стратешка документа америчке спољне политике у којима је овај правац зацртан.
„Наш главни циљ је да спречимо појаву новог ривала, како на постсовјетском простору, тако и на било ком другом месту на планети, који би представљао претњу сличну оној коју је СССР представљао нашој земљи. Ова одредба је фундаментална за нову стратегију одбране. Морамо покушати да спречимо појаву непријатељских регионалних сила које би својим ресурсима могле да остваре глобалну контролу у међународним односима“, записано је у скупу стратешких препорука за спољну и одбрамбену политику Сједињених Држава за период 1994–1999, коју су развили заменик министра одбране Пол Волфовиц и његов помоћник Скутер Либи 1992. године (напомена: у финалној верзији доктрина је нешто измењена тј. „улепшана“ али је изворна верзија штампана у часопису New York Times). Ова доктрина, познатија под називом Волфовицова доктрина и даље је на снази у Сједињеним Државама.
Уништити Русију
Највећа земља на свету по површини, Русија, простире се на огромном простору источне Европе и северне Азије, заузимајући око 17,1 милиона квадратних километара земље богате природним ресурсима као што су нафта, гас и ретки метали. Са остатком Европе она чини јединствену целину евроазијског простора који је природно повезан. Али није ли управо та природна повезаност нешто што англо-америчким силама није по вољи и у чему оне виде угрожавање сопствених интереса? Ако правилно протумачимо актуелна дешавања, сасвим сигурно можемо наћи одговоре.
Европа се тренутно налази у највећој кризи од завршетка Другог светског рата. Све више долази до изражаја чињеница да европске државе немају суверенитет и да постају жртва америчке спољне политике због политичких елита које безусловно следе инструкције из Вашингтона и неспособности да се одупру смртоносном загрљају. Деценијама су се европске државе економски развијале на рачун јефтиних енергената које су добијале из Русије. Украјина је остваривала велику добит од транзита руског гаса преко њене територије. Али услед корупције и утицаја спољних фактора, ову позицију је користила да уцењује Русију. Из тог разлога, Русија је решила да диверзификује правце снабдевања и изгради нове магистралне гасоводе ка Европи, као и да развије нове технологије које ће јој омогућити да продаје течни природни гас. Пројекат гасовода Северни ток 2 као проширење капацитета постојећег Северног тока до 110 милијарди m3 гаса годишње, почео је да се гради 2011. године. Наредне године Русија је почела изградњу стратешког пројекта Јужни ток са планираним капацитетом од 64 милијарде m3 гаса годишње, који је за земље Балкана (Бугарска, Србија, Грчка) био од великог интереса. Међутим овај пројекат је напуштен крајем 2014. године, према званичним информацијама, због немогућности усаглашавања са регулативом ЕУ. Исте године почео је и рат у Украјини, након организованог државног преврата којим је руководио Вашингтон.
Легализација тероризма
Бивши премијер Бугарске Бојко Борисов изјавио је после одређеног времена да је Јужни ток прекинут због огромног притиска САД и држава Западне Европе. Дакле потпуно у складу са спољнополитичком доктрином Волфовица, амерички политичари су отворено говорили о томе да желе да спрече економске интеграције Русије са њеним суседима.
Онемогућена Западом да гради Јужни ток, Русија је потписала договор са Турском о изградњи гасовода Турски ток, капацитета 31,5 милијарди m3 годишње. Овај гасовод је почео да снабдева Турску и одређене балканске земље 2020. године, а тренутно је једини гасовод између Русије и Европе који је у функцији. Наиме Украјина је 1. јануара текуће године прекинула транзит руског гаса преко њене територије и тиме онемогућила снабдевање Европе руским гасом са истока. Судбина гасовода Северни ток 1 и 2 је позната. Крајем 2019. године за време мандата Доналда Трампа, гасовод Северни ток 2 је био у фази завршетка радова са спремношћу 93,5%, али су радови обустављени због увођења санкција од стране америчке администрације. Инвеститор пројекта руска компанија Гаспром морала је да одложи планирани завршетак радова док не нађе решење за подводно полагање цеви које је било паралисано америчким санкцијама. Током 2020. године Русија је оспособила брод Академик Черски за завршетак ових радова, али није наставила са њима јер је Трамп демонстрирао спремност да уведе још веће санкције како против Русије, тако и против европских купаца гаса. Радови су настављени након промене власти у САД 2021. године. Џо Бајден је изјавио тада да је изградња гасовода Северни ток 2 „скоро завршена” и да би увођење нових санкција против пројекта било „контрапродуктивно” за односе САД са Европом. Након почетка руске специјалне војне операције у фебруару 2022. године, Немачка је суспендовала сертификацију гасовода и тиме је и овај пројекат обустављен а да није ни пуштен у рад. Међутим ни то није било довољно као порука Русији да ће сви њени стратешки пројекти наићи на блокаду. У септембру 2022. године извршена је диверзија на оба гасовода Северни ток 1 и 2, у територијалним водама Данске и Шведске. Неколико месеци пре тога ЦИА је послала упозорење европским земљама, не наводећи конкретне податке, да би гасовод Северни ток могао да буде мета напада током сукоба у Украјини. То је био први пут после Другог светског рата да је извршен терористички напад на стратешку међународну инфраструктуру.
Дакле Сједињене Државе су политичким притиском на ЕУ успеле да обуставе све енергетске пројекте Европе са Русијом и тиме да је задрже под својим утицајем. Са друге стране инвазија на Блиски исток има за циљ успостављање контроле над енергетским ресурсима у овом региону, као и изградњу нових алтернативних гасовода са Блиског истока ка Европи, који искључују Русију. Такође, Блиски исток је важан за снабдевање Кине и Индије енергентима, а САД планирају да врше исту врсту притиска на ове земље, као и у случају Европе. То значи да осим политичких уцена и претњи санкцијама могу да користе и све друге недозвољене методе као што су субверзивна дејства, креирање конфликата, употреба терористичких група итд. Поред тога Доналд Трамп очигледно планира и инвазију на ресурсима богати Арктик, где је Гренланд само почетни корак у том правцу. Потенцијална несташица природних ресурса доводи до тога да одређене силе траже контролу над енергетски богатим регионима, што их подстиче на употребу војне силе, укључујући стварање војних база и коалиција осмишљених да обезбеде енергетску доминацију. У многим регионима је приметан раст унутрашњих конфликата који су иницирани спољним факторима, као и употребе тероризма који је добио међународни карактер. Многи аналитичари оцењују да је борба против тероризма злоупотребљена за стварање механизама помоћу којих високоразвијене државе преузимају ресурсе мањих држава.
Fonte: Centro di studi strategici
10. јануар 2025.
Istruzioni:
https://dzen.ru/a/YpYNmtWp5Hno9kAP
https://www.thetimes.com/article/why-do-conservatives-fall-for-putin-s-lies-9jhjxbnqk
https://www.archives.gov/files/declassification/iscap/pdf/2008-003-docs1-12.pdf
Nord Stream sabotage: What we know about explosions 1 year later – The Washington Post
