Пише: Арно Девелај, сарадник Центра за геостратешке студије из Француске
Фото: Арно Девелај
Само неколико дана до америчких председничких избора 2024., свету застаје дах у ишчекивању онога што обећава да ће бити буран низ у америчком политичком пејзажу.
Мало ко би оповргао тезу да су амерички избори постали огорчено такмичење, препуно контроверзи и оптужби које позивају на поновно бројање гласова и свргавање званичника изборне комисије.
Овај феномен је дошао до изражаја када је бивши председник Сједињених Држава оптужен за одбијање да прихвати резултате избора 2020, што је довело до насилних догађаја на Капитол Хилу 6. јануара 2021. године.
Уместо да натера званичнике D.C. да се позабаве потенцијалном преваром проузрокованом гласачким листићима који су пристигли поштом и недостатком личне карте, Вашингтон се уплео у дуготрајну дебату о наводним кршењима грађанских права која наводно проистичу из једноставног захтева да они који иду на гласање докажу свој идентитет.
Интегритет процеса гласања је подвргнут даљем испитивању јер се наводи да је значајан део од процењених 11 милиона илегалних имиграната који су прешли јужну границу добио легитимацију која је сама довољна за гласање у неким државама.
Сви ови развоји довели су до подривања самог концепта грађанства: циља који су дуго промовисале водеће личности за које се зна да се крећу у глобалистичким круговима.
Молдавија: буре барута погодно за злоупотребу
Прошлог 20. октобра у овој сиромашној, али геополитички кључној земљи одржан је круг кључних избора на којима се актуелна председница Маја Санду, коју фаворизује НАТО, кандидовала за поновни избор.
Први мандат Санду обележио је обрачун са политичким опозиционим личностима, а постоје и многобројне гласине да молдавска председница која говори румунски подржава спајање земље којом председава са чланицом НАТО-а Румунијом.
Фото: Санду и Столтенберг (sputniknews.ru)
Молдавија се сматра посебно виталним интересом за НАТО јер се граничи са земљом (Румунијом) у којој ће се налазити један од најважнијих војних објеката Алијансе, чиме ће Румунија бити центар гравитације западних трупа у случају евентуалног директног напада на Руску Федерацију.
Та земља укључује проруску аутономну Републику Гагаузију, чија је гувернерка Евгенија Гуцул стављена на листу санкција због чланства у забрањеној политичкој партији ШОР. Лидер ШОР-а Илан Шор и потпредседница ШОР-а, Марина Таубер, били су спречени да учествују у политичком животу Молдавије јер су побегли из земље како би избегли затворску казну због наводне преваре и покушаја да усмере средства за илегално финансирање странке. И Шор и Таубер налазе се на санкционим листама САД, ЕУ и Канаде због тога што су повезани са „руским мешањем у политички живот земље“.
Молдавија такође полаже законску власт над спорном Републиком Предњестровље. Ова република је етнички руска и у њој се налази једно од највећих складишта оружја, које датира још из времена Совјетског Савеза. Њена граница са Украјином чини је вероватно следећом врућом тачком између Русије и Запада.
Упркос значајној подршци западних спонзора, Санду није успела да прикупи довољно гласова за директну победу на изборима 20. октобра. Други круг избора одржан је 3. новембра између Санду и њеног ривала Александра Стојаногло.
Треба напоменути да је од земље такође затражено да гласа о амандману на устав којим се отвара пут ка придруживању Молдавије ЕУ.
У низу који подсећа на изборе у САД 2020., Молдавци су отишли у кревет са „НЕ“ који је водио са разликом од 54 у односу на 46 одсто. Плима се, међутим, померала током целе ноћи пошто су гласачки листићи у иностранству омогућили да „ДА“ победи са малом разликом од 50,35%.
Извештаји о мешању у изборе који су приписани Москви пореметили су процес гласања, иако никада нису представљени докази који би поткрепили ове тврдње.
Оно о чему се, међутим, није расправљало, било је одузимање права гласа стотинама хиљада Молдаваца који живе у Руској Федерацији, где је на само две локације стављено на располагање тричавих 10 000 гласачких листића, иако заједница молдавских исељеника у тој земљи прелази 400 000 људи.
Молдавци који живе у западним земљама нису се суочили са сличним проблемима приликом изласка на гласање, што је на крају допринело усвајању уставног амандмана.
Грузија се суочава са сопственим Мајданом
Само недељу дана након првог круга председничких избора у Молдавији, још једна спорна земља у центру западно-руског ривалства, одржала је сопствени круг парламентарних избора.
Проруска актуелна партија Грузијски сан је лако победила на изборима са удобних 54% предности, што јој је донело 89 места у следећем парламенту; далеко изнад потребних 76 места потребних за формирање владе.
Међутим, дан након објављивања резултата грузијска председница француског порекла Саломе Зурабишвили одбацила је исход наводећи руско мешање, иако није могла да укаже на доказе за то.
Она је позвала на масовни протест опозиције пред парламентом, где су појединци са обележјима Грузијске легије примећени у маси, усред гласина о страним снајперистима који се налазе на месту догађаја.
Треба напоменути да је Љоча Гончаренко, украјински политичар из Одесе, за кога се тврди да је учествовао у масакру у Дому синдиката 2. маја 2014. и кога тражи руско Министарство унутрашњих послова након што је осуђен у одсуству на 10 година затвора, примећен као посматрач избора у Грузији.
Фото: Гончаренко је након избора у Грузији отишао да посматра други круг избора у Молдавији (politikus.info)
Ситуација у тренутку писања овог текста и даље је напета, а изјаве америчког Стејт департмента су позвале на истрагу о мешању Русије у изборе.
Треба подсетити да је Грузија била поред Украјине у Букурештанској декларацији из 2008. која је носилац интеграције ове две земље у НАТО: правац деловања којем се Москва дуго жестоко противила.
Бивши председник Грузије, Михаил Сакашвили, посебно је изазвао гнев Москве циљајући на етничке Русе у Републикама Абхазији и Јужној Осетији. Због сукоба (петодневног рата) Русија је војно интервенисала у лето 2008. како би заштитила мањине што је довело до проглашења независности ове две републике од Тбилисија.
Сакашвили се затим укључио у украјинску политику након промене држављанства заједно са специјалним саветником Екатарином Згуладзе, која је касније постала први заменик министра унутрашњих послова Украјине после Мајдана.
Гизо Углава је такође пратио тренд пресељења у Украјину како би обезбедио украјинско држављанство пре него што је одмах именован за првог заменика злогласног Националног антикорупционог бироа Украјине (НАБУ): бирократска група створена након америчког преузимања Украјине. НАБУ би на крају постала наоружана како би подметнула украјинске личности за које се сматрало да се противе марионетској влади Јаценука.
„Демократија“ као параван за инсталирање марионета усаглашених са Западом
Књига о „слободним и транспарентним“ изборима већ неко време се рекламира као трик како би се осигурало да Вашингтон и Брисел обезбеде оквир демократске праксе, док се у ствари било који трик и/или средство промовише да васпитава и најмање противљење геополитичким циљевима НАТО/ЕУ.
Резултати на референдумима организованим у Француској, Холандији и Ирској брзо су одбачени 2005. и 2009. године када су бирачи изабрали „НЕ“ европским интеграцијама.
Када сте у недоумици, или нека народ поново гласа или уклоните нека витална питања тако што ћете натерати законодавну власт да усвоји поједностављени текст који утире пут за чланство у ЕУ.
Политички стручњак Мике Бенз изнео је тврдњу да је око 2015/16. НАТО одлучио да ослободи свој комплет алата који носи „обојене револуције“ против западних држава како би обуздао пораст такозваних популистичких кандидата који су перципирани као препрека укорењеним интереси који вуку конце у овим земљама.
Брегзит и изненадни избор Доналда Трампа били су симптоми да су људи почели негативно да реагују на глобалистичку агенду. Неуспели покушај убиства Роберта Фица у Словачкој и открића везана за заверу чији је циљ свргавање мађарског Виктора Орбана у потпуности се уклапају у овај план.
Фото: Орбан и Трамп (wsws.org)
Овај систематски напад заснован на потискивању бирача доживио је свој највећи израз након Макроновог пораза током европских избора у јуну прошле године, када је бивши запосленик банке Ротшилд позвао на ванредне парламентарне изборе, што је резултирало остракизацијом крајње десничарског Националног окупљања од стране брзо окупљене коалиције странке естаблишмента након другог круга.
У Великој Британији, лидер Радничке партије, Џорџ Галовеј, сумњиво је претучен на изборима на којима је победио само 4 месеца раније.
Бенз је објаснио како DNC сада припрема сцену 6. јануара којом би одбио да потврди могућу победу Трамп-Венс на основу кршења тачке 3 четрнаестог амандмана од стране 45. председника у вези са претходним протестом (и стога наводним обесправљењем бирача који подржавају Бајдена) због резултата избора 2020.
5. новембар 2024.
Fonte: Centro di studi strategici
Насловна фотографија: Избори у САД (m24.ru)
