Пише: Мухамед Асиф Ноор
Како климатске промене све више испољавају свој разорни утицај широм света, потреба за јединственом, одрживом економском транзицијом из дана у дан постаје све хитнија. Ипак, геополитичка ривалства и протекционистичка трговинска политика прете да избаце ову критичну промену. Упркос глобалном консензусу о неопходности решавања климатских промјена, политички програми стварају препреке које би могле значајно успорити напредак ка зеленијој будућности.
У последњих неколико година, глобална економија је погођена низом криза: продуженом пандемијом, геополитичким тензијама и поновним избијањем протекционизма. Сада, док се нације боре да обнове своје економије, неке су се окренуле трговинским баријерама као средству заштите домаће индустрије. Недавна одлука Европске уније да уведе високе тарифе – до 45,3% – на кинеска електрична возила (ЕВ) је еклатантан пример како краткорочни политички и економски интереси могу да се сукобе са дугорочним климатским циљевима.
Иако су ове мере често оправдане као неопходни кораци за заштиту локалне индустрије од нелојалне конкуренције, оне носе значајне ризике. Такве политике угрожавају крхки мултилатерални трговински систем који је историјски омогућавао земљама да сарађују на заједничким изазовима, укључујући климатске промене. Питање је: може ли свет дозволити да трговински ратови ометају колективне напоре потребне за борбу против једне од највећих егзистенцијалних претњи нашег времена?
Протекционистичке трговинске политике, прерушене у климатске акције, ризикују да поткопају међународну сарадњу. Усмеравањем на увоз зелених технологија, као што су електрична возила и соларни панели, ове политике би могле успорити глобалну дифузију критичних иновација потребних за енергетску транзицију. Ји Сјаоџун, бивши заменик генералног директора Светске трговинске организације (СТО), упозорава да би такве унилатералне мере могле додатно да дестабилизују ионако крхки глобални трговински систем, потенцијално разоткривајући деценије напретка.
Ово је посебно забрињавајуће с обзиром на размере климатске кризе. Прелазак на обновљиву енергију и одрживе индустрије зависи од брзог, широко распрострањеног развоја зелених технологија. Политизацијом климатских акција, земље ризикују не само да одложе сопствени напредак већ и да поткопају глобалне климатске циљеве. Фрагментирани приступ, вођен уским националним интересима, могао би резултирати сплетом недоследних политика које не успевају да се позабаве глобалном природом климатских промена.
Уместо да подлегну протекционизму, нације би требало да прихвате конкуренцију у сектору зелене технологије. Ерик Солхајм, копредседавајући Европско-азијског центра и бивши извршни директор Програма УН за животну средину, тврди да конкуренција може бити снажан покретач иновација и ефикасности. Европа, на пример, треба да посматра кинеску доминацију у производњи соларних панела и електричних возила не као претњу, већ као прилику да унапреди сопствене индустријске капацитете.
Улога Кине у производњи висококвалитетних, приступачних зелених технологија била је кључна. Ови производи су од суштинског значаја за земље које желе да испуне своје климатске циљеве. Уместо наметања препрека, креатори политике треба да се усредсреде на стварање правичног и конкурентног тржишног окружења. Подстицање конкуренције не само да ће смањити трошкове већ ће и убрзати технолошки напредак, што ће користити глобалним напорима да се смање емисије.
Потражња за зеленим технологијама расте. Према Међународној агенцији за енергију (ИЕА), свет треба да инсталира 820 гигавата нових фотонапонских капацитета годишње да би испунио климатске циљеве. Ипак, тренутни нивои производње су знатно нижи. Слично томе, очекује се да ће глобална продаја електричних возила достићи 30 милиона јединица до 2027. године, али је понуда и даље ограничена. Кина, лидер у зеленој производњи, игра кључну улогу у премошћивању овог јаза.
Међутим, протекционистичке мере као што су тарифе могу да погоршају несташице снабдевања, повећају трошкове и одлажу распоређивање. Ово је сценарио за губитак: потрошачи се суочавају са вишим ценама, а планета пати од споријег напретка у смањењу емисије гасова стаклене баште. Да би се ово избегло, глобална заједница мора дати приоритет отвореној трговини и сарадњи, обезбеђујући да зелене технологије буду доступне и приступачне.
Сложеност климатске кризе захтева координисан међународни одговор. Трговинске политике треба да буду усклађене са климатским циљевима, подстичући окружење у којем иновације могу напредовати преко граница. Унапређена сарадња између великих економија, посебно ЕУ и Кине, је од виталног значаја. Оба региона имају индустријске капацитете и технолошку експертизу да воде глобалну транзицију ка одрживости. Међутим, то се може постићи само ако раде заједно на стварању фер и отворених тржишта.
СТО, упркос својим изазовима, остаје кључна платформа за решавање трговинских спорова и промовисање фер конкуренције. Јачање ове мултилатералне институције је од суштинског значаја како би се спречило да трговинске тензије поткопају климатске акције. Придржавајући се правила СТО и неговањем транспарентних трговинских пракси, нације могу осигурати да климатске политике не буду наоружане ради економске добити.
Укрштање трговинске и климатске политике је деликатан чин равнотеже. С једне стране, нације морају заштитити своје индустрије и раднике; с друге стране, морају препознати глобалну природу климатских изазова. Протекционизам може понудити краткорочно економско олакшање, али ризикује дугорочну штету одлагањем зелене транзиције и погоршањем климатских ризика.
Да би се кретали овим сложеним пејзажом, креатори политике морају усвојити холистички приступ који интегрише економска, еколошка и геополитичка разматрања. Пут напред лежи у неговању отворене конкуренције, јачању међународне сарадње и јачању мултилатералних оквира. Само усклађивањем трговинске политике са климатским циљевима свет се може надати да ће постићи одрживу и праведну зелену економију. Улози не могу бити већи, а сада је време за одлучну, кооперативну акцију.
- Аутор је оснивач Friends of BRI Forum, виши саветник Пакистанског истраживачког центра Pakistan Research Centre at Hebei Normal на универзитету у Кини, суоснивач Алијансе кинеско-пакистанских истраживачких центара и виши сарадник у Центру CPEC Studies на Универзитету Каши у Кини
Fonte: Centro di studi strategici
27. новембар 2024.
