Пише: Павле Јеремић, сарадник Центра за геостратешке студије
Једна од централних одлика модерних друштава је свест о важности очувања споменика културе. Прављење озбиљне стратегије која ће обезбедити очување и унапређење стања културно-историјских споменика је обавеза сваке власти без обзира на идеолошко опредељење странака и појединаца који спроводе власт. Степен очувања таквих грађевина има двоструку функцију – поред очувања сећања на прошлост, он утиче и на повећање туристичких капацитета града и државе. Овај текст има за циљ да апелује на надлежне органе да направе план одржавања и реконструкције културних споменика у Београду и Србији, уместо да их руше и распродају.
Зграда Генералштаба
Зграда Генералштаба је споменик културе чија је градња завршена 1965. године, међутим она је за српски народ много више од једног споменика културе. Она је сећање на страдање и патњу народа који је недужно страдао пре 25 година. Србија је била жртва бруталног кршења међународног права и потпуно неоправдане НАТО агресије која је однела више стотина жртава, међу којима се нашао и велики број деце. Материјална штета је и данас немерљива. Агресор није бирао циљеве бомбардовања, и није се либио ни од бацања бомби на вртиће, школе и факултете којих је укупно оштећено 122. Док је већина објеката који су били оштећени санирана, Зграда Генералштаба стоји као споменик који уједињује сећања на све жртве и материјалну штету. Централна тема у медијима ових дана је могућност давања у закуп земљишта на ком се налази Зграда Генералштаба једној америчкој компанији која би на том месту изградила хотел. Влада је направила кључни корак ка овоме укидањем статуса споменика културе Генералштабу. Поставља се питање како уопште једна држава може да прода свој споменик културе, поготово ако се ради о месту страдања? Ова вест изазвала је бурне реакције у српској јавности, која се већински залаже за обнову генералштаба, или изградњу меморијалног центра, или музеја. Од велике важности је да објекти попут овог остану у рукама српског народа и буду под строгом заштитом државе као споменици од великог значаја.
Фото: Здање Генералштаба које је НАТО бомбардовао 1999. године
Зграда Икаруса
Икарус је био прво предузеће за производњу авиона у Краљевини СХС. Основан је у Новом Саду, а његово седиште је затим пребачено у Земун. Икарус је у периоду међуратне краљевине производио претежно војне авионе, исте оне на којима су у априлском рату пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства пружили херојски отпор нацистичком окупатору. Након рата национализован је и преорјентисао се на цивилну производњу, већином аутобуса. Управна зграда Икаруса је уз велико негодовање јавности срушена 2018. године, и поред обећања да ће бити реконструисана. Међутим, идаље је могуће поставити макар спомен таблу на месту срушене зграде, као сећање на овај објекат који је имао велику културно-историјску важност.
Фото: Зграда Икаруса пре и после рушења
Кућа Лазе Лазаревића
Овај споменик културе налази се у Хиландарској улици, на Старом граду. Некада је била кућа која је красила изглед улице, док је данас у јако лошем стању. Зграда се налази у толико лошем стању, да је чак и одељење библиотеке која је била смештена у њој морало да се исели. Овакав однос према сећању на првог српског геронтолога и великог писца српског реализма је неодговоран, неопходно је да се што пре предузму мере како бисмо одали почаст овом великану српске медицине и књижевности.
Фото: Кућа Лазе Лазаревића
Влајковићева кућа у Гроцкој
Подигнута је почетком 19. Века као породична кућа грочанског капетана Голубовића, а данас је оронула и зарасла у коров. Изглед Влајковићеве куће говори да је готово немогуће да је она споменик културе под заштитом државе. Ово је један од споменика културе који су најугроженији у Београду.
Фото: Влајковићева кућа у Гроцкој
Ливница “Пантелић”
Ливница “Пантелић” је споменик културе који се налазе у Земуну, представљала је пример развоја занатства на територијама на којима су живели Срби у Аустро-Угарској. Специфичан производни програм овог предузећа садржао се у изради звона и торањских сатова. Ливница је прошла кроз неколико фаза унапређења процеса производње и на свом врхунцу производила је сатове и звона за школе, општине, судове, предузећа и друге привредне субјекте. Данас је Ливница пропала, и из дана у дан се све више урушава. Постојале су идеје да се од ње направи Музеј занатства, које међутим никада нису спроведене у дело, док су предмети из Ливнице у различитим музејима на простору Србије. Реконструкцијом простора Ливнице “Пантелић” могао би бити направљен искорак ка оснивању Музеја занатства и стварања једног репрезентативног објекта.
Фото: Ливница Пантелић
Стара механа
Стара механа се налази у Великом Селу, изграђена је почетком 19. века и представља значајан споменик културе као грађевина која представља микс моравске и војвођанске сеоске куће. Некада је била центар окупљања мештана, а данас је руинирана и обрасла у коров. Потребно је уложити средства како би се овај споменик културе који је под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда поново заблистао.
Фото: Стара механа
Поред наведених примера постоји још много споменика културе који свакодневно пропадају, обрастају у коров и нестају. Наша одговорност је да их сачувамо како бисмо одали пошту генерацијама које су биле ту пре нас, али и како бисмо испунили цивилизацијску одговорност и предали их у руке будућим генерацијама. Нажалост, постоји вишедеценијски континуитет небриге о културним споменицима, али ипак остаје нада да ће текстови попут овог допринети макар мало у подизању свести о важности бриге о нашим споменицима културе.
Fonte: Centro di studi strategici
24. новембар 2024.
