Пише: Харли Шлангер
Широм западне Европе, забринуте владе се боре да смисле кредибилну стратегију за „одбрану“ Украјине, да повећају потрошњу на одбрану како би одвратиле оно што предвиђају да ће бити очекивани напад Русије ако Зеленски буде приморан од стране Трампа да се повинује условима мира које диктира Русија. Ово, упркос томе што нема доказа о намери Русије да нападне своје европске суседе.
Дубља забринутост „лидера“ попут лицемера Макрона и Стармера, која је остала неизречена, није о одбрани Украјине, већ о томе како се прилагодити крају ере од 500 година глобалне доминације европских колонизатора. Они се плаше да „мултиполарни“ савез усредсређен око САД и Русије значи крај трансатлантске доминације, глобалистичког Униполарног поретка, у стратешким и економским пословима. За Британце је ово посебно тешко, јер њихова способност да успоставе финансијску контролу зависи од одржавања „посебних односа“ са САД. Престанак овога је представљен у насловима, као што је онај у раније проамеричком Гардијану – или тачније, у штампи „про-Бајденовог ратног јастреба“ – који је најавио да се „САД више не могу сматрати“; и у уводницима, попут оног који се пита: „Колико дуго Украјина и Европа морају да одговарају на издају САД?“
Ова забринутост се одразила у чланку у Дејли Мејлу, позивајући се на дипломатске изворе у Вашингтону који су рекли да је Трамп „остао хладан“ према Великој Британији, због тога што је краљ Чарлс јавно поздравио вршиоца дужности украјинског председника Зеленског. Мејл преноси да су Трампови савезници рекли „да су га слике краља са украјинским лидером учиниле да се осећа ‘мање посебним’ у вези са позивом монарха у државну посету Британији.
Поремећеност коју су демонстрирали Стармер и Макрон пратио је и долазећи немачки канцелар Мерц, који је прекршио обећање гласачима да ће одржати кочницу дуга, уставну меру за контролу дефицита. Мерц покушава да пожури са мерама у Бундестагу како би се омогућило повећање потрошње за одбрану од 400 милијарди евра, пре него што новоизабрани чланови заседну. У недостатку гласова у новом парламенту да би достигао 2/3 гласова потребних за промену закона за повећање потрошње – што би било тешко с обзиром на противљење рату у Украјини од стране чланова Алтернатива за Немачку, који представља други највећи блок бирача у новом парламенту – он се нада да ће добити гласове од старих чланова коалиције из ФДП-а, многих зелених на изборима у фебруару. АфД се противи овом Мерцовом плану, јер представља антидемократски трик да се преокрене воља бирача.
Напори кажњеног Зеленског, којег подржавају његови савезници из Европске уније и НАТО-а, да се врати Трамповој милости, биће тестирани ове недеље на састанцима америчких и украјинских званичника у Саудијској Арабији. Трамп је подигао жар на Зеленског од њиховог обрачуна у Овалној канцеларији, обуставивши оружје и новчану помоћ, заједно са дељењем обавештајних података. Портпарол председника рекао је за Зеленског пре састанка да се не може рећи „хоћу мир“, а да се инсистира на праву да се одбије компромис у било чему. Трамп је изазвао и реакцију америчке штампе када је, истина, изјавио да је проширење НАТО-а изазвало руску специјалну војну операцију и да је Украјина одбацила мировни споразум који су њени преговарачи постигли са Русима у марту 2022. Вашингтон пост је ове коментаре навео као пример Трамповог непоштења!
Док иде напред да се постигне мировни „споразум“ у Украјини, постоје знаци да би се мировна офанзива могла проширити на југозападну Азију. Будући да је будућност палестинских живота у Гази још увек нерешена, Трампов специјални представник Стив Виткоф позитивно се осврнуо на египатски план реконструкције Газе, који је прошле недеље представљен арапским лидерима у Каиру. Иако је један портпарол администрације звучао неентузијастично, Виткоф је рекао да план има „много убедљивих карактеристика“, назвавши га „првим кораком у доброј намери“. Ово доводи администрацију у сукоб са премијером Нетањахуом, који је то прогласио неприхватљивим.
Што се тиче претње израелским нападом на Иран, што би вероватно захтевало подршку САД, Трамп је рекао да је саставио писмо ајатолаху Хамнеију, предлажући нови нуклеарни споразум као алтернативу рату. Иако није јасно да ли је послао писмо, он је тиме што га је јавно изнео увео могућност мирног решавања онога што је Нетанијаху назвао егзистенцијалном претњом Израелу. То ће вероватно изазвати одлучно непријатељски одговор неоконзервативаца у САД, као што су Џон Болтон, републикански сенатор Линдзи Грем и Хилари Клинтон, који су захтевали промену режима у Ирану.
Fonte: Centro di studi strategici
Насловна фотографија: Starmer looks for his ‘Falklands moment’ during his first White House visit with Trump – Atlantic Council
16. март 2025.
