By Dragana Trifkovic, Director of the Center for Geostrategic Studies
On September 8, Donbass marks the 76th anniversary of the liberation from the German Nazis. On that day in 1943, the center of the city of Stalino, later called Donetsk, was liberated, which represented the initial phase of liberation of all Ukraine. This holiday is of great importance for the residents of Donbass and the culture of remembrance of suffering in World War II.
Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici
Донбас 8. септембра обележава 76. годишњицу ослобођења од нацистичке војске Немачке. Тога дана 1943. године, ослобођен је центар града Сталино, касније названог Доњецк, што је представљало почетну фазу ослобођења целе Украјине. Овај празник има велику важност за становнике Донбаса и културу сећања на страдање у Другом светском рату.
Ослобађању Донбаса, најзначајнијег индустријског региона, претходило је 700 дана окупације испуњених болом страхом и масовним стрељањем цивила. Само у руднику Калиновка од новембра 1941. до септембра 1943. године стрељано је и бачено у рудничку јаму око 75 хиљада људи.
Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici
Највећи оружани сукоб у историји човечанства отпочео је 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску. Ове године ће истог дана бити обележена осамдесета годишњица почетка Другог светског рата. Политичка атмосфера која влада у Европи говори о томе да суштински Други светски рат није ни завршен, већ је све ове године мењао облике постојања. Из класичног војног сукоба прешао је у „хладни рат“, затим информативни и психолошки или једном речју специјални рат, који се води различитим средствима. Упорни покушаји ревизије и фалсификовања историје стварају тензију која представља опасност за међународну заједницу. С тим у вези на обележавање осамдесете годишњице почетка Другог светског рата није позвана Руска Федерација, већ само земље чланице ЕУ, Источног партнерства и НАТО. У Источном партнерству налазе се бивше републике СССР које Запад кроз овај модел сарадње жели да интегрише у евроатлантску зону утицаја.
Драгана Трифковић за EADaily
У обраћању Квинте Београду и Приштини речено је да „статус кво“ по косовском питању није одржив. Како можемо да тумачимо само ово обраћање и значи ли констатација о неодрживости статуса кво серију нових притисака на Београд?
Преговори о Косову и Метохији у режији Брисела нису донели никаквог успеха. Због тога је потпуно погрешно да земље Запада игноришу ову чињеницу и да настављају у покушају да проблем реше насилним путем. Суштинска ствар је у врло простим чињеницама, а то су да је читав косовски проблем створен насиљем, како албанских сепаратиста и екстремиста, тако и агресијом западних сила 1999. године. Ако говоримо о мировном решењу, оно не може да буде базирано на наставку насиља, што Бриселски преговори по мом мишљењу јесу.
Пише: професор Слободан Самарџић
У то су се уверили државни секретар Мајк Помпео, један заменик помоћника и један извршни потпредседник, домаћини Вучићеве ненајављене посете. Помпео га је примио, замислите, на маргинама седнице Савета безбедности УН о Блиском истоку. Колико је српска јавност обавештена, највише од стране самог председника Србије, није ту било ничега новог, сем чињенице да га је примио државни секретар, што је за Вучићеве директне контакте са америчким званичницима то био необично висок ниво.
Преносимо саопштење информативне службе Народног покрета Срба са КиМ „Отаџбина“
На седници председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ одржаног дана 29.08.2019. године у Косовској Митровици одлучено је да се позову грађани широм Косова и Метохије као и они који су током 1999. године и касније напустили Косово и Метохију да бојкотују предстојеће редовне изборе који ће се одржати током пролећа 2020. године.
Resistance to fascism was a common struggle that united those who fought for a life based on freedom, peace and friendship between nations. In all countries of Europe, this struggle was supported and developed thanks to the heroism and dedication of the fighters, the courage and the spirit of self-sacrifice of the nations who helped the guerrilla groups in every way to resist the destructive Nazi cruelty that set fire to cities and countries, destroying unarmed citizens, men, women, the elderly and children. The most significant losses in the Second world war – about 27 million people – suffered the USSR, whose historical role in these events is that it became the main military and political force that led to the victorious course of the war, its results, namely the protection of the peoples of the world from enslavement by fascism. Mass murders were committed by the fascists in Italy and throughout Europe, occupied by the German army.
Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici
Лошом и исхитреном одлуком да подржи Хилари Клинтон, као кандидата на председничким изборима у САД 2016. године, довела је Александра Вучића у крајње незгодну позицију. Он је у америчкој предизборној кампањи 2016. године био гост Клинтон фондације, када је подржао кандидатуру Хилари Клинтон са два милиона долара. Након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, Вучић је покушао да релативизује своју подршку Хилари Клинтон и да истакне у први план контакте са политичарима из Трампове администрације. Иако покушава да превари јавност, није успео да превари себе. Александар Вучић би све учинио да може да избрише епизоду у којој седи на столици са усиљеним осмехом на лицу, док га Бил Клинтон цинично тапше по леђима. Да ствар буде гора, Доналд Трамп је више пута позивао специјалног тужиоца да испита криминалне делатности Фондације Клинтон за коју постоје основане сумње да је нелегалним путем стицала средства од којих је финансирала криминалне активности одређених групација. Иако још увек није дошло до судског епилога у том случају, ФБИ и даље води истрагу против Клинтонових, који су у међувремену оптужени за нове афере.
Пише: професор Слободан Самарџић
Да ли је неко у Србији озбиљно анализирао тзв. Немачко-немачки споразум из 1972. године, о којем наши данашњи политичари на челу са Вучићем говоре са страхопоштовањем? Да ли се неко питао, зашто и из којих разлога је Србија у јесен 2007. године одбацила овај међудржавни уговор као модел за решавање питања Косова и Метохије?
Пише: Славиша Батко Милачић
У Црној Гори, од 1945. године, спроводи се асимилација Срба у Црногорце. У овом процесу важно је истаћи геополитички заокрет 1997. године, када актуелни режим почиње да спроводи отворену антисрпску политику. Јер за вријеме комунизма, иако су се готово сви морали национално изјашњавати као Црногорци, ипак се радило о Црногорцима који су били у српском културно-историјском кругу. Међутим, од 1997. године, актуелна власт у Црној Гори креће у пројекат независне Црне Горе, са крајњим циљем да број Срба у Црној Гори буде на нивоу статистичке грешке а да етнички Црногорци више не припадају српском културно-историјском кругу. Цјелокупна политика владајуће партије у Црној Гори се своди на то да су Србија, а сада и Русија, спољни непријатељи, док су Срби у Црној Гори унутрашњи непријатељи.
