Пише: Милош Здравковић
Писали смо зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао. Покушаћемо да се позабавимо овом темом са аспекта највеће економије на свету!?
Решење за кључно глобално питање или најопаснији „made in China“?
Преносимо са портала ИСКРА
Први међународни судија на Косову и Метохији Кристер Карпхамар изјавио је да су Американци утицали на то да се злочини Албанаца на КиМ сакрију.
Карпхамар, шведски судија који је био именован као први страни делилац правде у јужној српској покрајини крајем 1999. године, недавно је у Шведској објавио књигу „Судија у земљи безакоња“, у којој је писао о својој каријери на КиМ од 1999. до 2011. године.
Његова служба на КиМ у правосудном смислу је, како каже, „била саздана из низа мањих и већих катастрофа“.
Пише: проф. Дејан Мировић
Како је једина призната држава у време подизања Острога била Отоманска империја, значи ли то да Ердоганова Турска полаже право на имовину свих верских заједница на територији коју регулише Закон о слободи вјероисповести?
Нацрт Закона о слободи вјероисповести (Закон) који се у јавности први пут појавио 2015. власти у Црној Гори правдале су потребом да се замени онај комунистички донет 1977. године. Још 2012. тадашњи министар правде (садашњи премијер Марковић) упутио је позив верским заједницама да учествују у јавној расправи, али је 2014, без учешћа главних верских заједница у Црној Гори , формирана Радна група. Тадашњи министар за људска и мањинска права Суад Нумановић, по професији лекар (тренутно посланик ДПС), у изради Закона није се ослањао на правнике. Напротив. На челу Радне групе нашао се Драгутин Паповић, историчар и посланик ДПС, познат по својим екстремним ставовима.
Пише: проф. Слободан Самарџић
Данас сви виде да не постоје никакве шансе да Србија једног дана постане чланица Европске уније, али актуелна власт једнако опстаје на том путу. Феномен је и шири и дубљи него што би то била оријентација саме владе, па је утолико и озбиљнији. Штавише, овде постоји и један апсурд. Ево већ седам година српску политику европских интеграција воде политичке снаге које су више од две деценије пре другог заузимања власти (2012) свој политички идентитет стицале на антиевропској оријентацији. Оне стога не могу бити никакви еврофундаменталисти, који би слепо заступали једну прилично пропалу политику. Проблем је, дакле, много сложенији.
Преносимо: Дејвид Д. Килпатрик, (The New York Times)
Абу Даби, Уједињени Арапски Емирати – Принц Мохамед бин Зајед, двадесетдеветогодишњи командант готово занемарљивих ваздухопловних снага Уједињених Арапских Емирата, дошао је у Вашингтон да купује оружје.
У месецима након ирачке инвазије на Кувајт 1991. године, млади принц је желео да купи толико војне опреме како би заштитио сопствену нафтом богату монархију – од хелфајер ракета до Апач хеликоптера и авиона Ф–16 – да се Конгрес забринуо да он може да дестабилизује регион.
Пише: Милош Здравковић
Зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао !?
Рачуница Немачке је једноставна . Ослободити се зависности од руског гаса и нафте и друге учинити зависним од енергије и технологије made in Germany, те тако обезбедити привредни примат у светским размерама.
Потписивање Кумановског споразума 9. јуна 1999. године, који је означио крај рата, Срби у Ораховцу су дочекали са помешаним осећањима. Одахнули су због престанка рата и повратка кућама мобилисаних резервиста, али су истовремено предосећали да им његов крај не доноси ништа добро.
Пише: професор Слободан Самарџић
Избори за Европски парламент (ЕП) овога пута били су корисни. Хоћу да кажем да су они после више деценија постали прилично меродавни за оцену стања Европске уније. Још колико претходни избори, одржани пре пет година, иако су се збили у временском средишту системске кризе Уније (2014), нису имали никакав значај за сагледавање реалне ситуације. Били су рутински, у тренду серије претходних избора, који нису одлучивали ни о чему значајном. Како у претходних пет година (2009-2014), тако и у годинама после избора (2014-2019), изабарани сазиви били су крајње маргинализовани у основној политичкој делатности (преосталих) институција које су се бавиле кризом. Овога пута, када је о изборима реч, ствари су се ипак промениле, макар у погледу изборних индикатора за политику која ће уследити.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за EurAsia Daily
Низ догађаја у вези са Косовом и Метохијом који су се одиграли одмах након избора у ЕУ, не дају основа за оптимизам када је Србија у питању. Срби са Косова и Метохије живе у сталном страху и неизвесности, јер не знају шта их чека. Ништа боља ситуација није ни у остатку Србије. Иако је јавност у Србији свакодневно бомбардована разним вестима о КиМ, мало је оних вести којима заиста треба придавати важност. Оне су обично недоступне широј јавности.
Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici
Након јучерашње седнице Парламента, на којој је председник Србије Александар Вучић као основну поруку предочио да морамо да признамо такозвано независно Косово како нас Албанци не би напали, покренута је још једна тортура над Србима са КиМ од стране припадника безбедносних снага Косова. Дефетистички став председника Србије практично је охрабрио албанске сепаратисте на такав потез.
Припадници специјалних јединица РОСУ рано јутрос су ухапсили више десетина Срба, припадника Косовске полиције, која је установљена на основу закона независног Косова. Према наводима албанске стране, они су ухапшени због умешаности у криминал, кријумчарење и убиства.
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文