autore avatar

Su Центар за геостратешке студије

Centro per geostrategica studi è un non-governative e non-profit, fondata nel Belgrado, il fondatore dell'assemblea tenutasi il 28.02.2014. in conformità con le disposizioni di cui all'art.11. e 12. Legge sulle associazioni ("Gazzetta Ufficiale della Rs, n.51/09). per un periodo indeterminato di tempo, al fine di raggiungere gli obiettivi nel campo della ricerca scientifica di geostrategica relazioni e preparazione di documenti strategici, di analisi e di ricerca. L'associazione sviluppa e sostiene progetti e attività finalizzate allo stato e gli interessi nazionali della Serbia, ha lo status di una persona giuridica ed è iscritta nel registro, in conformità con la legge. La missione del Centro per la geostrategica studi è: "stiamo costruendo il futuro, perché la Serbia merita: i valori che ci rappresentano sono stabiliti attraverso la nostra storia, cultura e tradizione. Crediamo che senza passato non c'è futuro. Per questo motivo, al fine di costruire il futuro, dobbiamo conoscere il nostro passato e custodiscono le nostre tradizioni. I veri valori sono sempre a terra, e il futuro non può essere costruito in una buona direzione, senza che fondazione. In un momento di dirompente geopolitica cambiamento, è importante fare le giuste scelte e prendere le decisioni giuste. Lasciate andare le imposte e le idee distorte e artificiale sollecita. Crediamo fermamente che la Serbia ha abbastanza qualità e le potenzialità di determinare il proprio futuro, indipendentemente dal minacce e limitazioni. Ci siamo impegnati per il serbo posizione e il diritto di decidere il nostro futuro, tenendo conto del fatto che, storicamente, ci sono state molte sfide, minacce e i pericoli che abbiamo superato. “ Visione: il Centro di studi geopolitici aspira a diventare una delle principali aziende mondiali nel campo della geopolitica. Anche lui vuole diventare un marchio locale. Cercheremo di interesse pubblico, in Serbia, in temi internazionali e di raccogliere tutti coloro che sono interessati nella protezione dello stato e degli interessi nazionali, il rafforzamento della sovranità, preservando l'integrità territoriale, mantenendo i valori tradizionali, il rafforzamento delle istituzioni e dello stato di diritto. Possiamo operare in direzione di trovare persone che la pensano come, a livello nazionale e nel mondo pubblico. Ci si concentrerà sulla cooperazione regionale e la rete di Ong legate ai, sia a livello regionale e internazionale. Ci sarà il lancio di progetti a livello internazionale per sostenere il riposizionamento della Serbia e la conservazione dell'integrità territoriale. In collaborazione con media case, ci sarà la realizzazione di progetti che sono focalizzati su questi obiettivi. Possiamo organizzare l'educazione del pubblico interessato, attraverso conferenze, tavole rotonde e seminari. Cercheremo di trovare un modello per lo sviluppo dell'organizzazione, che consentano il finanziamento delle attività del Centro. Costruire un futuro insieme: Se siete interessati a collaborare con noi, o per aiutare il lavoro del Centro di studi geopolitici, vi preghiamo di contattarci via e-mail: center@geostrategy.rs

11 Giu
Geopolitica e politica

Медитеранска криза и како је решити

Пише: Милош Здравковић

Где је Европа скренула са свог цивилизацијског пута? Чини се да ова криза, која обухвата економску, културолошку и мигрантску димензију, тешко да ће ускоро бити превазиђена

Данашња криза у басену Медитерана свакако има више узрока и није је једноставно решити. Она се непосредно манифестује као криза избеглица из ратом захваћених подручја на Блиском истоку, али као и економске миграције. Колико год ова ситуација деловала ново, када се боље погледа у прошлост, очито је да је то један поновљени сценарио.

На жалост, савремена Европа је дубоко подељена на оне који избеглице из ратом разорених подручја на Блиском истоку и северне Африке прихватају раширених руку и оних који се жустро противе отварању граница и примању ових људи. Стиче се утисак да се о судбини Медитерана и самим тим Европе не одлучује у Европи!

На источној обали Медитерана, одакле је потекла наша (евро-медитеранска или „западна“) цивилизација, данас бесни брутални рат. У њему земље региона као што су Сирија, Либан, Израел и Турска, уз утицај разних спољних фактора и играча, улажу велике напоре, ако не да униште, онда бар да задрже такозвану „Исламску државу“ изван својих граница.

index.jpg

Continua a leggere

28 Mag
Geopolitica e politica

Вучићеве недоумице у Москви

Пише: Драгана Трифковић

Посета Патриотског блока Руској Федерацији, односно Демократске странке Србије и Српског покрета Двери, резултирала је успостављањем чврстих веза са руководством Републике Крим и обостраној жељи за даљим развојем сарадње. Током боравка у Руској Федерацији, делегација је провела три дана на Криму, а затим још два дана у Москви где се састала са високим функционерима Државне думе и Савета Федерације. Циљ посете, према речима председника Демократске странке Србије Санде Рашковић Ивић, био је да се становницима Крима да подршка на њиховом више него јасном изјашњавању на референдуму. То је истовремено подршка Руској Федерацији и њеној политици која се заснива на уважавању воље народа. Крим је демократским референдумом и изразитом вољом народа који тамо живе враћен у историјску колевку Русију[1].

Реаговање Украјине

На званичну посету Криму делегације из Србије је реаговала украјинска Амбасада у Београду путем писма које је упутила на адресе Демократске странке Србије и Српског покрета Двери. У писму је амбасадор Александар Олександрович упозорио обе странке да је посета територији Крима, коју Украјина сматра окупираном територијом, недопустива без одобрења украјинских власти и да ће против таквих поступака Украјина предузети одговарајуће мере. Том приликом се амбасадор Украјине позвао на званични став Републике Србије да је Крим саставни део Украјине, и да Србија поштује територијални интегритет ове земље[2]. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су јасно изнели став да Крим сматрају саставним делом Русије и да у том смислу поштују територијални интегритет Руске Федерације, што су више пута истакли како у Србији тако и у Русији. Након повратка са Крима, ми смо у обавези да свима пренесемо утиске које смо стекли, да људи на Криму живе у миру и да је почела изградња и развој ове Републике, после двадесет трогодишње стагнације.

Continua a leggere

28 Mag
Geopolitica e politica

Ђукановићева хипокризија или како сам постала државни непријатељ Монтенегра

Драгана Трифковић Поводом текста „Како су српски и руски екстремисти припремали логистику за подршку протестима Демократског фронта, подгоричка „Побједа“ 26. 10. 2015.

 

Уколико би данас неко поставио питање Милу Ђукановићу ко је одговоран за разорни земљотрес 1979. године у Црног Гори, он би без задршке одговорио да су Руси и „великосрпски националисти“ за то криви. С обзиром на то да је политичку каријеру утемељио на покушају преумљавања Срба из Црне Горе у Црногорце, односно вођењу отворене анти-српске политике, то више није питање става, већ просто навика.

У изјави коју је дао хрватским медијима, видно уздрман развојем догађаја у Црној Гори и чињеницом да је одслужио далеко више него што се могло очекивати, као главне кривце за немире у Црној Гори, означио је своје пројектоване  „непријатеље“.

Ђукановић је упозорио јавност да је спроведен „покушај угрожавања уставног поретка Црне Горе са јасном амбицијом да се дође до смене власти и ревизије стратешког правца државне политике Црне Горе“. Овоме је врло озбиљно додао да је Црна Гора независна држава.

Continua a leggere

28 Mag
Geopolitica e politica

Мигрантска криза руши ЕУ

Директор београдског Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић дала је интервју међународном „Спутњику“ о текућој мигрантској кризи и њеном утицају на Србију. „Спутњик“ је овај интервју на свом сајту објавио у нешто измењеном облику. Разговор водила Екатерина Блинова.

 

Какав утицај има велика избегличка криза у Европи на Србију? Шта Срби мисле о растућем приливу азиланата у Европи?

Велики талас миграната са Блиског Истока је тежак проблем за Европу јер суштински мења њену архитектуру. Ми смо сада практично на почетку кризе која у будућности има изгледа озбиљно да ескалира. Што се Србије тиче, ми смо за мигранте транзитна земља а не њихов крајњи циљ, и немамо стратегију трајног збрињавања миграната. За Србију би тако нешто било неприхватљиво, с обзиром да нисмо у могућности да обезбедимо нормалан живот ни својим грађанима, и због тога млади људи одлазе из Србије у потрази за бољим животним условима. С друге стране, Запад не може на силу да задржи мигранте у Србији, јер као што сам рекла они Србију не виде као земљу која може било шта да им понуди. Опасност за Србију представљају захтеви и притисак бриселске администрације за збрињавање одређеног броја миграната. У досадашњој пракси српска власт је увек ишла линијом мањег отпора и правила уступке Вашингтону и Бриселу на штету српских националних и државних интереса. Због тога су се у српским медијима већ појавиле изјаве извидница Запада да би Србија требало да збрине одређени број миграната, као кандидат за ЕУ.

Continua a leggere

27 Mag
Scienza e società

Захар Прилепин, човек од речи и дела

Пише: Драгана Трифковић

 

У подмосковском месту Истра, на територији музеја „Нови Јерусалим“ крајем јула је организован први литерарно-музички Фестивал „Традиција“. Организатор фестивала је један од најчитанијих савремених писаца Русије Захар Прилепин, чија склоност ка руској традицији инспирише. Овај догађај је окупио руску интелектуалну елиту, односно научнике, писце, филозофе, новинаре и музичаре да се кроз дружење и разговор посвете правим вредностима Русије.

Continua a leggere

27 Mag
Geopolitica e politica

Односи Србије и Русије с почетка 21. века и перспективе даље сарадње

Пише: Драгана Трифковић

Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана

Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана. Читава генерација је залутала европским путем који је за Србију био раван пропасти. За анализу ових догађаја потребно је узети у обзир дешавања у претходном веку, посебно пад Берлинског зида, распад СССР-а и крај Варшавског уговора када САД преузимају улогу једине светске силе и почињу да кроје свет по сопственим потребама.Такав стицај околности им отвара простор ка Русију и освајању постсовјетског простора, али и разбијању Југославије која је некада служила као тампон зона између Истока и Запада. Након крвавих ратова на простору бивше Југославије који су били наметнути споља и бомбардовања од стране НАТО-а Србију су дочекале такозване демократске промене које су јој задале можда и већи ударац него сви претходни трагични догађаји. Држава је изгубила своју самосталност и у континуитету већ деценију и по она потпада под све већи утицај Запада, како на политичком тако и на економском, културном и медијском пољу, иако ни пређашњи утицај Запада није био мали. Са друге стране утицај Русије је ослабио аналогно са слабљењем Совјетског Савеза у претходном периоду, и на почетку 21. века Србија и Русија не успевају да пронађу заједнички именилац. Са једне стране у Србији су на власт дошле демократске партије које су биле усмерене искључиво на сарадњу са Западом, а са друге стране Русија је желела добре односе и стратешко партнерство са Западом. Истовремено Русија је била усмерена на решавање многобројних унутрашњих проблема.

Continua a leggere

27 Mag
Geopolitica e politica

Одговор Чедомиру Јовановићу

Пише: Миланко Шеклер

Драги господине Јовановићу,

Дирљив је читав ваш коментар, али се он, нажалост, цео може свести само на једно: вашу изјаву да би улазак Србије у НАТО – био гарант  њене стабилности, а да би свако противљење томе, представљало одбрану система вредности, који је уништио Србију.

Готово да сте ми натерали сузе на очи, господине Јовановићу. Како је лепо, када успешан и релативно млад човек попут вас, несебично и штедро дели савете читавом народу Србије, отварајући му очи и саветујући га, како да живи у стабилној земљи. Господине Јовановићу, апсолутно сам сигуран у ваше крајње добре и готово филантропске намере.

Continua a leggere

27 Mag
Geopolitica e politica

Трагедија комедије или комедија трагедије

Пише: Миланко Шеклер

Теорија позоришта каже да се: „народна италијанска комедија“, по традицији, изводила на малим и великим вашарима, често испод неке шатре, где су се на сцени појављивали улични певачи, разноразни шарлатани и поменути „типски ликови комедијаши“, који својим сумњивим квалитетима забављају широке народне масе!

Зар се данас такозвани „политички маркетинг“ у Србији не одвија по готово истим принципима? Та наша политичка елита и власт, попут средњовековних „народних комедијаша“,  јури да наступа на вашарима (попут оног у Гучи на пример), у разним халама (што је савремена замена за шатре), а често воде са собом и „уличне“ певаче (некада се и сами политичари маше микрофона!), али и разне шарлатане (може и стралете или бивше певачице, или го-го играчице, клаберке и слично). Зар вам „ријалити шоу“ у Србији данас није налик на те некадашње средњовековне  „уличне позоришне представе“, у којима су се појављивали универзални „типизирани“ позоришни ликови? Па зар сваки ријалити шоу у Србији нема свог „лопова“, „будалу“, „богаташа“, „политичара“, „жену лаког морала“, „жену ловца на богаство“, „наивчину“, „локалног корумпираног политичара“ и слично!?

Continua a leggere

27 Mag
Geopolitica e politica

Шта велике силе спречава да створе бољи свет?

Пише: Милош Здравковић

Шта спречава Русију и Запад да створе бољи свет?

Да ли ће лидери Русије, САД и Европе имати довољно мудрости и постати свесни чињенице да заштита данас није потребна парцијалним интересима појединих земаља, народа и политичких елита, него интересима целокупне цивилизације, којој сви они засада још увек припадају.

Терористички напади у Паризу потресли су свет и запрепастили светске лидере. Да би се поразила „Исламска држава“ потребно је учинити први корак, да Запад и Русија нађу најмањи заједнички интерес, али се може испоставити да то није нимало лак задатак.

Continua a leggere

Iniziare a digitare per vedere i post che si sta cercando.
Negozio