Nome dell'autore: Centro per studi strategici

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

La scelta dell'editore, Scienza e società

Danijela Petković: drammaturgia di Nikolaj Koljada o la vita reale?

/

Пише: Данијела Петковић, председник одбора за културу Центра за геостратешке студије

Да ли је позориште живот или се уметници играју живота? Да ли је садашњост описана у класичној литератури или савремени драматурзи пишу будућност? Ко су уметници, да ли деле судбину такозваног руског „лишнего человека “ или судбину ликова деле сви мислећи људи савременог друштва, већ сада удављеног глобализмом? Како живи и пролази „лишний человек “ савременог друштва? Ко су ти људи и да ли смо способни да их препознамо у продавници, на улици, у амбуланти, на бироу?  Да ли је бабина пензија њихов хлеб и да ли би бедни студент времена Достојевског направио такав компромис? Колико вреди живот или мисао људи друштва неолибералног капитализма?

Geopolitica e politica

Movimento per le persone della Patria: ingegneria elettorale

/

Servizio di informazione del movimento popolare dei Serbi dal Kosovo e Metohija "Patria"

Другог јуна ове године север Косова и Метохије био је поприлично празан. Велики број његових грађана којима је у протеклом периоду режим Александра Вучића променио место пребивалишта пожурио је пре свега у Београд да изврши своју грађанску дужност и да тамо гласа. То је главни разлог због чега је овај део Косова опустео.

Geopolitica e politica

Dragana Trifkovic: Doppio Erdogan

/

Dragana Trifkovic, Direttore Generale del Centro per studi strategici

Пре неколико дана турски министар спољних послова Хакан Фидан изјавио је да се Турска залаже за тражење дипломатских начина за решавање сукоба у Украјини. Подсетићемо се да су у Турској пролећа 2022. године били организовани преговори између Москве и Кијева, који су се завршили неуспехом захваљујући Лондону, пошто је тадашњи британски премијер Борис Џонсон позвао Кијев да ништа не потписује са Руском Федерацијом и да настави да ратује. Иако се државе Запада, као и Турска, на речима залажу за постизање мира у Украјини, јасно је да се њихово деловање суштински разликује од реторике. Постизање Минских договора о престанку непријатељстава у Украјини (2014-2015. год.), Западу је служило само за куповину времена како би се додатно ојачале оружане снаге Украјине. То је потврдила и бивша канцеларка Немачке Ангела Меркел, што јасно говори о томе да Запад када „орвелијански“ говори о миру, заправо води рат („рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ“ Џорџ Орвел „1984“). У вези са тим колективни Запад је изгубио било какав кредибилитет да говори и преговара о миру као страна која подстиче сукобе и не уважава међународно право. Али да ли се Турска по том питању разликује од Запада и да ли се Турској може веровати?

La scelta dell'editore, Scienza e società

Milankovic del tempo: passato, presente e futuro

/

У Свечаној сали Грађевинског факултета у Београду, 28. маја је одржан скуп под називом „Време Миланковића: прошлост, садашњост и будућност“ поводом обележавања 145. годишњице рођења једног од највећих српских научника двадесетог века, Милутина Миланковића. Свечани скуп је окупио је бројне угледне званице, професоре, студенте и поштоваоце лика и дела овог великана.

Geopolitica e politica

Movimento nazionale "Patria": Serbdom in Lear e collettiva tradimento

/

Servizio di informazione del movimento popolare dei Serbi dal Kosovo e Metohija "Patria"

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ најоштрије осуђује доношење резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама којом се фактички цео српски народ проглашава генецидним. Ова резолуција је више политичког карактера и има за циљ да унитаризује Босну и Херцеговину, доведе у питање надлежности Републике Српске са намером да се она претвори у Заједницу српских општина.

La scelta dell'editore, Scienza e società

Che (davvero) era il Dottor Ibrahim Rugova (1944-2006. Mr.)?

/

Пише: др Владислав Б. Сотировић

Текуће 2024. г. се навршава 80 година од рођења др. Ибрахима Ругове, једног од кључних шиптарских политичара који су 1990.-их након разбијања СФРЈ здушно али потајно радили на разбијању територијалног интегритета Србије и, на жалост, уз директну помоћ Запада у томе и успели. Ко је (стварно) био др. Ибрахим Ругова? 

Geopolitica e politica

Lev sacerdoti e fedeli, contro il coordinamento dei loro vescovi scismatici ucraino

/

Пет архијереја Бугарске православне цркве (три митрополита и два епископа) први пут су 19. маја 2024. саслуживалe са представницима расколничке „Православне цркве Украјине“, мада Свети синод Бугарске никада није донео одлуку о евентуалном ступању у општење са расколницима.

До саслужења је дошло у време када Бугарска црква нема патријарха, јер се у марту упокојио патријарх Неофит. Митрополит пловдивски Николај, који је саслуживао са секташима ПЦУ, једно је од водећих имена на предстојећим изборима за патријарха, за чији избор је цариградски патријарх Вартоломеј показао велико интересовање.

Geopolitica e politica

Paul Craig Roberts: perché la democrazia non riuscire negli Stati Uniti?

/

Scritto Da Paul Craig Roberts

Током свог живота, оно што сам приметио је да републиканци дефинишу патриотизам углавном у смислу супротстављања страним непријатељима. То је било најизраженије током дугог хладног рата са Совјетским Савезом. Свакако је тачно да треба да будемо на опрезу против страних непријатеља, али не смемо бити толико на опрезу да стварамо непријатеље тамо где их нема или одбијамо да смиримо тензије и заменимо непријатељске односе кооперативним како је једном председник Џон Ф. Кенеди рекао да то намеравао да уради пре него што је убијен и као што је председник Трамп намеравао да уради пре него што га је спречила оптужба о Русији.

La difesa e la sicurezza

Fronte orientale 2.0: Qual è la differenza tra il fronte orientale della seconda Guerra Mondiale e il presente

/

Пише: Драги Ивић

На неким порталима можемо видети издвојену тему под називом ”Источни фронт”, па ту синтагму можемо често срести и у преузетим вестима.

Зашто су се њихови уредници определили да баш на овај начин назову подручје где се одвија СВО (како је Руси службено зову и представљају у Савету безбедности), односно окупација, агресија, итд, како то назива нападнута страна и њени савезници?

Torna in alto